Nismo Severna Koreja, ali nismo ni demokratija
Nužno je popravljati izbore jer drugog izbora nemamo – to bi, u najkraćem, bio glavni zaključak Crtine međunarodne konferencije. Gde su nestale nezavisne institucije, kako se autoritarni režimi kriju iza evropskih vrednosti i otkud to da izbori donose velike promene čak i kada se sprovode u uslovima koji su daleko od demokratskih?
„Posle junskih izbora, nezavisnih, demokratskih institucija u Srbiji nema.“
Tu neobično direktnu ocenu stanja stvari dao je Srđan Cvijić, analitičar Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo, već na početku međunarodne onlajn konferencije „Izbori su iza ugla – šta da se radi?“, koja je održana danas u organizaciji Crte.
„Nekad grešimo jer posmatramo ovu vlast kao diktaturu u Severnoj Koreji. Ona to nije jer ima interes da održi privid evropeizacije društva. Bori se za dva, na izgled, suprotstavljena cilja. Jedan je integracija u EU, a drugi zaštita nacionalnih interesa na Kosovu, šta god ko o tome mislio“, nastavio je Cvijić, iznoseći uverenje da je za „tihu većinu građana“ EU i dalje sinonim za stabilnost i bolji život, te da bi potpuno odustajanje od evrointegracija srušilo vlast.
Objasnio je i da, s druge strane, međunarodna zajednica pruža podršku srpskom režimu i kada to ne zaslužuje zbog njegove prividne želje da radi na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Čak i u Belorusiji…
U proklamovanoj opredeljenosti autoritarnih vlasti ka EU i Florijan Biber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, vidi osnovnu razliku u odnosu na 90-e godine prošlog veka.
„Slovačka je bila u većoj meri demokratska 1998. godine nego što su to Srbija i Mađarska danas“, rekao je Biber.
„Imamo sistematsko urušavanje izbora od 2014.“, ocenio je Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. „Da li je realno očekivati da ćemo imati slobodne i poštene izbore? Bojim se da nije, ali moramo to zahtevati.“
Bez obzira na loše izborne uslove, po mišljenju Florijana Bibera, opasno je bojkotovati izbore. „Čak i u Belorusiji opozicija je učestvovala, a izgleda i dobila izbora“, podsetio je on.
U Crnoj Gori danas, kako je rekla Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže, skoro 80 odsto građana veruje da je moguće smeniti vlast na izborima. Takav procenat bio je nezamisliv pre nekoliko meseci.
„Uslovi za izbore jesu važna tema, ali najvažnije je da ljudi shvate da demokratija i vladavina prava zapravo zavise od njih“, istakla je Marović kao sažetak najvažnije lekcije koju možemo naučiti na crnogorskom primeru.
Vreme leti
O preporukama koje je Crta sačinila u cilju poboljšanja izbornih uslova govorili su Tamara Branković i Vujo Ilić.
Ilić je naglasio da pošteni izborni nisu nešto apstraktno, nisu hir stranaca ili opozicije.
„Republika Srbija, odnosno njeni organi vlasti imaju zadatak da omoguće izbore u skladu s međunarodnim standardima i mi ih praktično podsećamo na tu obavezu.“
Po mišljenju Tamare Branković, naš izborni proces je jako dugo bio zapušten i zato brza i jednostavna rešenja nisu moguća.
„Važna je istinska spremnost za dijalog, u kojem se vladajuća garnitura neće služiti zapaljivom retorikom, etiketirati i koristiti govor mržnje prema svakome ko kritikuje“, zaključila je Branković.
Na kraju ove zabeleške prenosimo zapažanje koje je Vukosava Crnjanski, direktorka Crte, iznela otvarajući konferenciju – Kasnimo. Vreme nije na našoj strani kada govorim o popravljanju izbornih uslova.
Izbori su, zaista, tu iza ugla.
Naslovna fotografija: Crta
