Nobel za Riplija
Koliko god želja i nadanja vlasti i jednog dela javnosti za ulazak u Evropsku uniju bili veliki, ništa nas ne sprečava da se osvrnemo na odluku Komiteta za dodelu Nobelove nagrade da Evropsku uniju proglasi ovogodišnjim laureatom na polju mira u svetu. Jel’ to neki vic? Odluka je, u najmanju ruku, kontroverzna. Uzimajući u obzir da nagrada dolazi s norveškog govornog područja, kojem na pamet ne pada da se priključuje Evropskoj uniji, Nobelova nagrada za mir zajednici evropskih naroda liči na dodvoravanje i truli kompromis koje smo već imali priliku da vidimo prethodnih godina, uvek u oktobru pred početak sezone kiša.
Odluka iz Osla dočekana je u Briselu oduševljenjem koje ne bi izazvala ni vest da se EU iskobeljala iz finansijske bule. Dalo se uočiti na svim socijalnim mrežama da se čelnici Unije, razmenjujući čestitke, nagradi raduju kolektivno doživljavajući je lično. Politička odluka Komiteta naišla je na odobravanje u samom srcu Evropske unije, onom delu političke elite koji sebe smatra mirotvorcem. Čini se da egzaltiranost evropskih činovnika nije delio i ostatak sveta. On je, naime, vest o nagradi primio cinično i, zašto ne reći, s gnušanjem.
Nije prvi put da Nobelovo zaveštanje ode u ruke sumnjive čistote. Vlasnici nagrade postali su, između ostalih, Jaser Arafat, Džimi Karter, Barak Obama, Al Gor, Marti Ahtisari, … jedan bivši terorista, bivši i sadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, jedan bivši potpredsednik iste te države, jedan bivši predsednik Finske… Sve vrvi od titula, mira od njih nemamo. Ali, mir je veći s njima, zar ne?
Po objavljenoj informaciji o dobitniku nagrade, pozvali su me iz nekih norveških novina, bilo im je važno da čuju šta o tome mislim. Osim mog, bilo im je važno i mišljenje novinara iz BiH, Hrvatske i sa Kosova i Metohije. Rekao sam im ono što se izgovara u takvim trenucima i nagoveštavajući im da bi im svako normalan biranim rečima sasuo salve neodobravanja, poslužio sam se diplomatskim rečnikom, prikladnim za takve trenutke: „Nobelova nagrada za mir oduvek je izazivala veću pažnju od bilo koje nagrade koju Komitet dodeljuje. Zbog toga ona ima mnogo veći obavezujući karakter od npr. Nobelove nagrade za medicinu ili književnost. U njenoj pozadini postoje i politički i ekonomski faktori koji je određuju pa bi i ovogodišnju nagradu za mir bilo dobro shvatiti kao preventivnu meru kojom se obezbeđuje stabilnost Evrope u dužem vremenskom periodu a koju Evropa mora da održi i opravda“.
Ostali su uskraćeni za ovaj deo: Austrijski padobranac Feliks Baumgartner učinio je za mir u svetu više od mnogih dobitnika Nobelove nagrade u prošlosti. Dok je s neba silazio na Zemlju mir na planeti nikada nije bio tiši. Svet koji ga je posmatrao kako leti nizbrdo probijajući zvučni zid, nije imao vremena da razmišlja ni o čemu osim o srećnom završetku velike avanture. Bilo je to najmirnijih nekoliko sati čovečanstva od kada je sveta i veka, Evropske unije i Feliksa. To što su svima koji su posmatrali slobodan pad sa, zvanično, 39.044 metra bili knedla u grlu i zavezani stomaci, manje je važno. Bio je to jedini svetski strah u tom trenutku. Svih ostalih dana u godini knedle u grlu i vezani stomaci posledica su namera pojedinih ludaka da unište svet. Kad se manu te želje i zasite ratnih igara, preobrate se u buduće dobitnike Nobelove nagrade za mir. Ko ne veruje neka pročita kod Riplija.
Taj bi mogao u nekoj budućnosti da zabeleži da je neka glupača sa oreolom misice dobila Nobela zalažući se za mir u svetu i jadne male nutrije čija odrana krzna aranžiraju njenu bundu.
