Nova kampanja, stari problemi
U dosadašnjoj kampanji za izbore koji nas čekaju za dve nedelje nismo u velikoj meri imali priliku da čujemo koje javne politike zagovaraju političke partije, još manje kakvi su im programi, ako ih uopšte imaju. Ono što, sa druge strane, jesmo videli su zloupotreba javnih resursa, funkcionerska kampanja, pritisci na birače, radne akcije širom Srbije, kao i masovni javni radovi koje su otvarali i obilazili funkcioneri. Uprkos suprotnim preporukama međunarodnih organizacija, partije, uglavnom one na vlasti, nisu se libile da temu korona virusa koriste za svoju političku promociju. Sve ove pojave zabeležila je posmatračka misija Crta u periodu od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se zvanično predizborna kampanja vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.
Iako netipična po tome što ju je u jednom trenutku prekinula zdravstvena kriza, ali i zbog toga što je jedan deo političkih aktera odlučio da bojkotuje izbore na svim nivoima, aktuelna predizborna kampanja po svojim glavnim obeležjima, dosta liči na prethodne.
Loše prakse se ponavljaju
Sve ono čemu smo imali priliku da svedočimo tokom održavanja nekoliko ranijih izbora dešava se i sada. Naime, posmatračka misija Crte ponovo (i to nakon pokretanja velike debate u javnosti, višemesečnih pregovora o izbornim uslovima uz posredstvo međunarodne zajednice i menjanja zakona) beleži funkcionersku kampanju, zloupotrebu javnih resursa i kršenje propisa o finansiranju, kao i neravnopravno predstavljanje političkih aktera u medijima.
Posmatrači su u periodu od raspisavanja izbora zabeležili slučajeve potkupljivanja birača kroz aktivnosti humanitarnog karaktera, posebno pre pandemije, kao i rast broja stranačkih radnih akcija u nastavku kampanje posle vanrednog stanja. Javni radovi korišćeni su za češće pojavljivanje javnih funkcionera na terenu – intenzitet takvih aktivnosti je posle 12. maja porastao za 40 odsto u odnosu na martovski deo kampanje, što je uticalo i na veće prisustvo funkcionera u medijima.
Pritisci i na birače i na aktere
Zbog nabrojanih nepravilnosti, pravnici Crte pisali su i prijave i to – osam Agenciji za borbu protiv korupcije i sedam Regulatornom telu za elektronske medije (REM).
“Navodi o pritiscima na birače pojavili su se u skoro 30 gradova i opština u Srbiji. U 38 slučajeva sprovođeni su lično ili telefonom, a sa ciljem prikupljanja potpisa podrške listama za učešće na izborima i to u najvećem broju slučajeva uz pretnje otkazom ili gubitkom državne pomoći”, piše u izveštaju Crte.
Takođe, zabeleženo je ukupno 17 slučajeva pritiska na političke aktere, u 16 gradova i opština. Od toga, skoro polovina se odnosila na neravnopravan položaj stranaka i lokalnih pokreta prilikom prikupljanja i overe potpisa i dostupnost javnih beležnika. Posmatrači Crte su registrovali pet incidentnih situacija napada na stranačke prostorije, kao i fizički napad na stranačke aktiviste i funkcionere od strane nepoznatih lica.
Čak i zdravstvena kriza izazvana korona virusom od koga je (prema dosadašnjim podacima) preminulo 249 osoba poslužila je delu aktera za političku promociju. Naime, tema korona virusa, zajedno sa aktivnostima koje je država sprovela tokom vanrednog stanja, pojavila u promotivnim aktivnostima, pre svega stranaka na vlasti. Uprkos tome što se ovo može tretirati kao još jedan oblik zloupotrebe u vidu prisvajanja rezultata države u stranačke propagandne svrhe, u javnosti su se pojavili promotivni spotovi koji su koristili pandemiju kao temu.
Vlastima nacionalni mediji, opoziciji Twitter
Iako je nakon vanrednog stanja razlika nešto smanjena, predstavnici stranaka na vlasti i dalje dominiraju u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U “drugom poluvremenu” kampanje primećuje se promena u tonu predstavljanja političkih aktera u pomenutim medijima. U većoj meri prisutna je neutralnost u odnosu na sve tri političke grupe – vlast, opoziciju koja učestvuje u izborima i opoziciju u bojkotu.
Opozicija je, sa druge strane, aktivnija na društvenim mrežama.
Naime, posmatračka misija Crte je prvi put sistematski pratila i kampanju na preko 300 naloga političkih aktera i medija na društvenim mrežama gde je zabeležena veća aktivnost opozicionih aktera nego pripadnika vlasti.
Ovaj podatak, kažu u Crti, može da se tumači kao pokušaj opozicije da nedostatak medijskog prostora u komunikaciji sa građanima nadoknadi upravo putem društvenih mreža.
Posmatračka misija Crte poziva nadležne institucije da proaktivno reaguju na sva uočena kršenja zakona tokom izborne kampanje i sankcionišu nedozvoljena ponašanja učesnika u izborima. Misija posebno apeluje na REM i Agenciju za borbu protiv korupcije da proaktivno postupaju i obaveštavaju javnost o ishodima prigovora na uočene neregularnosti, te tako obezbede jednaku medijsku zastupljenost izbornih lista bez diskriminacije i objektivnost medijskog izveštavanja, spreče zloupotrebe javnih resursa, javnih funkcija u nastavku kampanje.
Misija izražava i zabrinutost zbog novih zakonskih izmena u toku izbornog procesa kojima je promenjen način overavanja potpisa podrške. Ove izmene, zajedno sa ranijim izmenama visine izbornog praga i načina predstavljanja neposredno uoči raspisivanja izbora i bez javne debate, mogu se tumačiti kao neravnopravan tretman učesnika izborne trke.
