Nova Vlada – stari ponavljači

Prošlo je 82 dana od izbora, ujedno isto toliko dana stranačkog pregovaranja, dogovaranja, razvrgavanja, pa opet sastavljanja Vlade. Neslavni rekord iz 2007. godine, kada je bilo potrebno 110 dana da se okončaju mučni pregovori između DS i DSS i formira izvršno telo, nije oboren. Izjednačen je, međutim, onaj po najmanjem broju članova kabineta – premijer + 18 ministara i potpredsednika. Za svaku je pohvalu to što se nova koalicija držala obećanog (mada je isprva najavljivala i manje resora) i što se, barem načelno, držalo dogovora da treba da se prištedi na suvišnoj birokratiji. Ipak, nije sve u kvanititetu. Zabrinjava, što se ono kaže, kakvoća nove Vlade. Zapravo, ona se i ne može nazvati novom. Osim nekoliko debitanata na funkcijama, većim delom su to stari znanci, što iz Cvetkovićeve, što iz Koštuničine, što iz Vlade Mirka Marjanovića. E, baš to nasleđe koje vuku iz prethodnih mandata, u kojima su se pokazali kao nestručni, nesposobni i neodgovorni, je ono što ostavlja sumnju da bi isti ljudi sada mogli da budu drugačiji.

Dobro, nije nemoguće da je neko od njih izvukao narovoučenije iz prethodnog ministrovanja i da će sada pokušati da radi bolje i popravi utisak. Pošteno bi, takođe, bilo dati šansu Dačićevom timu jer ni prethodne Vlade nisu bile oličenje stručnosti i vrlih osoba, već prosti zbir partijskih interesa i međustranačke kombinatorike. Ipak, za neke od ministara-ponavljača postoje opravdane sumnje da će promeniti bilo šta u svom radu.

Evo, na primer, Velimir Ilić je i pre nego što je zaseo na vlast ponovo počeo da preti novinarima prevaspitavanjem. Kao, „pravno“ bi on da poduči sve koji postavljaju pitanja o njemu i njegovom radu. A ako ne bude uspelo pravnim metodama, gospodine Iliću, šta je sledeće? Jesu li to stare metode u vidu šutiranja, vređanja i zastrašivanja ili imate neki novi recept za one koji ne veličaju Vaš lik i delo? Stigao je Velja već i da prokomentariše svoju staru skandaloznu izjavu o kraduckanju. I dalje smatra da je ona bila na mestu, pa je još i dosolio komentarom da „svako treba da odgovara za krađu bilo miliona ili dva, ali i za velike sume“. Čekaj, da li dva miliona dinara nije mnogo u zemlji u kojoj radnik treba da radi 50 meseci da bi zaradio tu sumu? Je l’ to nivo „kraduckanja“ za koje je magistar Ilić ranije bio spreman da progleda kroz prste a sada, evo, neće više? Ili milioni postaju miliončići baš kada su u pitanju kadrovi koje je njegova stranka postavljala i za koje se opravdano sumnja da su proneverili basnoslovne sume (čitaj: Železnice Srbije, Putevi Srbije)?

Još manje nade uliva čovek kojeg je Ilić pomerio sa infrastukture na resor saobraćaja – Milutin Mrkonjić. Za četiri godine prethodnog mandata, umesto da dokaže svoje građevinsko umeće o kojem toliko voli da priča, demonstrirao je samo dve stvari: da uopšte ne mari za građane kojima se obavezao da služi i ogromnu sposobnost gaženja sopstvenih reči. Od kapitalnih uradaka – ništa. Ali, obećava novi-stari ministar, biće sad u novom mandatu svega što u prethodnom nije uspeo da okonča – i Koridora i pruga i aviona (valjda mu JAT i dalje pripada)… I ako ne uspe, pa šta?! Ko ima pravo njemu da se meša u njegovo građenje njegovih puteva?! Zašto je takvom data šansa da ponovo zaigra u prvom timu odgovor je koji selektor Dačić duguje publici (verujem da partijskom jezgru nema šta da objašnjava jer je udovoljavavao njihovim ukusima).

Pa, onda, Mlađan Dinkić. Posle dvanaest godina eksperimentisanja sa finansijskim i privrednim sektorom zemlje, donošenja pogrešnih zakona i svojskog kopanja budžetske rupe, on bi na svojim pokusnim građanima da sprovede još neke zamisli. Do sada su ga nekako kočili, sputavali ga, nisu mu dali da se iskaže svu svoju genijalnost, pa će sada da pokaže šta stvarno ume. Biće, naravno, i regionalizacije i departizacije. Dobro, ne mora ovo drugo, to je bezveze. Za razliku od Mrkonjića, Dinkić ako ne uspe – nema veze, eto njega u narednoj Vladi, pa će tamo da nastavi sa eksperimentom.

Ili, možda, Aleksandar Vučić, koji je krajem devedesetih sa zadovoljstvom drakonski kažnjavao medije i zbog kojeg su sad brže-bolje menjani zakoni kako bi sve službe bezbednosti došle pod njegovu kontrolu? Ili Žarko Obradović za čijeg je mandata prosveta upadala iz jednog skandala u drugi? Ili Goran Knežević za kojeg se još čeka da sud utvrdi da li je kriv zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem? Ili Verica Kalanović koja je presedela četiri godine na funkciji a da niko ne može da navede šta je ostalo iza nje? Ili duet Rasim i Suljo? Ili…

Novi premijer reče „daće Bog biće ovo najbolja Vlada od uvođenja višestranačja“. Tja, nešto sam skeptičan. A i ateista.