Nova vlast u Beogradu – sve je moguće, ali nije verovatno
Vreme do početka konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda već se može meriti satima, a o tome ko će biti gradonačelnik, ili makar predsednik Skupštine grada, niko ne progovara ni reč. Za sada znamo da Srpska napredna stranka tvrdi da ima pouzdanu većinu, ali funkcioneri uspešno izbegavaju da pomenu na koga računaju. Ako uzmemo u obzir kakve rokove zakon propisuje, moguće je da se ovaj saziv konstituiše na kratko, a da već na jesen imamo nove izbore. S obzirom na nivo transparentnosti i vladajućih i opozicionih stranaka, javnosti je ostalo samo da nagađa. Pre izbora činilo se da će vlast u Beogradu biti najvažnija tema godine, danas se time više ne bave ni tabloidi.
Za sve ovo vreme od izbora, pojavila se jedna lažna vest o tome da će Toma Fila biti predsednik Skupštine grada Beograda. I sam Fila je to istog dana demantovao, a danas je agencija Beta objavila će kandidat Socijalističke partije Srbije za ovu funkciju biti Nikola Nikodijević, kome bi to bio treći mandat na mestu predsednika Skupštine grada. Čak se i zamenik gradonačelnika Goran Vesić na društvenim mrežama bavi zanimljivijim temama od gradske vlasti, na primer šta rade mladi saradnici u njegovoj pokretnoj kancelariji kada on nije tu. Ozbiljni izvori koji su uglavnom do sada bili pouzdani, tvrde da zaista niko ništa ne zna i da svi čekaju da ih onaj koji donosi sve odluke u Srbiji pozove. Ili da ih ne pozove.
Znamo procedure
Izbori za Beograd su održani davnog 3. aprila, kad i svi ostali, s tom razlikom što su konačni rezultati objavljeni 9. maja (dok republičke još čekamo), a rešenje o dodeli mandata objavljeno je četiri dana kasnije. Dakle, za početak znamo ko u Beogradu predstavlja građane.
Kako piše u poslovniku Skupštine grada, konstitutivnu sednicu zakazuje stari predsednik skupštine u roku od 10 dana od objavljivanja rezultata, što je Nikola Nikodijević i učinio, pred sam istek roka, i to za subotu 11. jun, jer je poslednji mogući dan bio nedelja.
Prvom sednicom predsedavaće najstariji odbornik kojem je potvrđen mandat, u ovom slučaju to bi trebalo da bude Vladeta Janković. Na prvoj sednici prvo će biti potvrđeni mandati, na rok od četiri godine. Na istoj sednici bira se predsednik Skupštine grada, tajnim glasanjem, a na predlog najmanje 37 odbornika, pa ih dakle može biti i dvoje. Predlagač može, a ne mora da obrazloži predlog, kandidati, takođe, mogu da se predstave, a onda se, pre glasanja otvara i rasprava o kandidatima. Gradonačelnika odbornici biraju najkasnije mesec dana od konstitutivne sednice. Zvuči jednostavno.
Ko je većina?
Da ponovimo još jednom kako su raspoređeni mandati odbornika: SNS ima 48, socijalisti osam, Ujedinjeni za pobedu Beograda 26, Zavetnici i Dveri po četiri, koalicija Nada sedam i koalicija Moramo -13 odbornika. Dakle, ukupno – 110. Prostim sabiranjem, reklo bi se vlast ima 56, a opozicija 54, ako se računaju pozicije iz predizborne kampanje.
Ta prosta računica se zakomplikovala pošto je potpredsednica SNS-a Ana Brnabić u aprilu više puta ponovila da je vladajuća većina u Beogradu stabilnija i brojaće više od 60 odbornika, a posle je nastupila tišina, pa do danas ne znamo koga je premijerka brojala.
Logično bi bilo da se do sada već zna da su socijalisti sigurni, a da se pitamo za ostale. Dosadašnje iskustvo kaže da će naprednjaci na kraju uraditi sve što je bilo očekivano na početku, kao kada su navodno pregovarali sa svima i čekali poslednji trenutak da naprave vladu, dizali tenziju, gostovali u sto emisija, da bi na kraju premijerka ostala Ana Brnabić. Ne očekuje se stvarno neko iznenađenje, već da u gradu većinu čini SNS, SPS i verovatno još nekoliko odbornika iz neke od stranaka koje će se za vlast u gradu opredeljivati na osnovu, na primer, odnosa prema Rusiji. Jer kada je o Beogradu reč, niko ne kaže da će biti opozicija zbog trase metroa, ili da će podržati vlast ako odustane od premeštanja starog mosta, ili da će glasati da po ko zna koji put počne uvođenje kanalizacije u Krnjači. Ne, radije će reći da neće sa ovima što se zalažu za sankcije Rusiji, pa će to biti razlog da podrže naprednjačku vlast.
U cilju pomenutog dizanja tenzije, predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da čak i ukoliko Socijalistička partija Srbije bude u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom u Beogradu, to ne znači da će socijalisti imati “išta” na republičkom nivou vlasti, pa je još i dodao:
“Hoćete socijalisti da idete sa Đilasom u gradu, idite sa Đilasom a mi ćemo u opoziciju”.
Tako se ne obraća partneru, naročito ako od njega zavisi vladajuća većina. Dakle – dogovoreno! Kao da je samo nekoliko dana pre formiranja gradske skupštine, Vučić još jednom iskušavao strpljenje Ivice Dačića. Da li se čeka da Dačić konačno odreaguje makar malim, najmanjim otporom, pa da ga Vučić otpiše bez griže savesti i uz sebe veže svoje prijatelje iz Zavetnika, ili DSS-a ili Dveri, ili čak napravi novu veliku koaliciju skraćenog mandata pre nego što budu raspisani novi izbori koje je obećao Draganu Đilasu? Moguće, mada Vučiću i Dačiću nije prvi put da igraju ovu igricu i na kraju ostanu zajedno kao svih ovih godina.
Zato niko stvarno ne očekuje taj Vučićev navodni scenario, iako je on moguć. Jer ako bi se ostvarilo ono što je Vučić ponovio nebrojeno puta, da će se svi udružiti protiv njega, i kad bi se socijalisti udružili sa svima ostalima iz opozicije, ta većina bi bila 62 prema 48 i to bi bila zaista značajna promena. Moguće je, ali neverovatno.
Nema čak ni tabloidnih nagađanja
To bi trebalo da se vidi već u subotu, pri predlaganju kandidata za predsednika skupštine grada.
Kao što smo rekli, demantovane su tvrdnje Narodne stranke da postoji dogovor o kandidatu za predsednika gradske skupštine, a Fila je tada rekao da očekuje da na toj poziciji ostane Nikola Nikodijević. Gradonačelnik će, kaže, biti naprednjak.
A baš taj naprednjački kandidat za gradonačelnika, Aleksandar Šapić, posle izbora nije se oglašavao, nema ga u medijima, niti iko iz SNS-a onako jasno, kao u kampanji, izgovara da će Šapić biti gradonačelnik.
Zato se oglasio i dalje aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić i to malo zakasnelom izjavom da bi sada, sa iskustvom koje ima, mogao još mnogo da pruži. Problem je što nije bio ni na listi za odbornika.
Ostale političke partije koje će učestvovati u novom sazivu gradske skupštine, o ovoj temi malo govore. Neki se, poput lidera Demokratske stranke Zorana Lutovca izjašnjavaju da će biti oštra opozicija Vučićevom režimu na svim nivoima. Na sajtu Narodne stranke, Dveri, Zavetnika i DSS-a samo “velike teme”, o Beogradu nema ni jedne vesti. Jedina gradska tema može se naći na sajtu SSP koji kritikuje GSP (koji je za Beograd zaista važan) i predlaže “profesionalnu upravu”, a poslednje što se čulo o bilo kom nivou vlasti je izjava potpredsednice stranke Marinike Tepić koja je na televiziji N1 ponovila da SSP neće ući u koaliciju sa naprednjacima.
Postoji i scenario “nismo uspeli da izaberemo”
Zbog ove gromoglasne tišine, otvara se još jedna mogućnost, isto malo verovatna, ali takođe u okviru zakona. Da se predsednik skupštine grada izabere na prvoj sednici, da se za mesec dana zakaže nova sednica i da se na njoj ne nađe dovoljno glasova za izbor gradonačelnika. Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da u tom slučaju Vlada raspušta lokalnu samoupravu i “imenuje privremeni organ”. U članu 86. tog zakona stoji da Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave”. I tako već ulazimo u septembar. Do tada bi trebalo da znamo bar ko je taj predsednik skupštine.
Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović