Novi ekspoze – stara demagogija

Premijerka Ana Brnabić na početku svog trećeg mandata pred poslanicima Narodne skupštine predstavila je svoj ekspoze i plan rada svog tima. Novinari Istinomera pratili su i proveravali uživo premijerkine izjave.

Šta smo sve čuli od Ane Brnabić?

Nova-stara premijerka je svoje izlaganje počela kratkim osvrtom na svoj prethodni mandat koji je obeležila pandemija korona virusa, uz tvrdnju da je Srbija je pokazala da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije.

„Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, a drugi u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavili vakcine protiv COVID-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. Nabavili smo čak 5 različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna”, istakla je Brnabić na početku uspeh Vlade u zdravstvenoj krizi.

Vakcina je nesumnjivo bilo dovoljno za sve građane Srbije i to, zaista, jeste jedan od najvećih uspeha njenog prošlog mandata, iako je, tokom trajanja pandemije, sve zasluge za nabavku vakcina sebi pripisao predsednik države uz reči „ne pitajte me kako nabavljamo vakcine, ovo je rat”.

Ostalo je, međutim, neizrečeno da su predstavnici države na početku pandemije bili kontradiktorni, da smo u trenutku kada je u Evropi kovid već uzimao živote, dobijali poruke da je korona najsmešniji virus u istoriji čovečanstva, a dve nedelje kasnije da će nam groblja biti mala. Konfuzne i neusaglašene preporuke članovi Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa davali su nam  svakodnevno.

O probijenim rokovima bolje ne

Premijerka je, zatim, nastavila o ulaganjima u zdravstvo i istakla velike uspehe u rekonstrukciji bolnica i kliničkih centara u Srbiji.

Istina je, pak, da su rokovi za završetak radova probijani, pa smo dobijali nove rokove, pa su i oni probijani, a o tome je Istinomer pisao ovde, ovde, ovde i ovde.

„Započeli smo izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike Tiršova dva”, izdvojila je premijerka.

O istoj temi govorila je i u prošlom ekspozeu.

Ovoj Vladi će biti apsolutni prioritet da završi započete projekte zdravstvene infrastrukture, i započne nove, a pre svega izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike, Tiršova 2 – obećala je Brnabić pre dve godine.

Taj rok je više puta pomeran.

Govorilo se o kraju 2022. godine, pa je bivši gradonačelnik Zoran Radojičić dao novi rok – 2024. godinu, a onda je predsednik Aleksandar Vučić, tokom obilaska radova na izgradnji „Tiršove 2“ zajedno sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem, postavio još jedan rok za završetak dečje klinike – do početka 2025.

Još malo o probijenim rokovima.

Premijerka see tokom izlaganja posebno pohvalila izgradnjom infrastrukture, naročito putevima.

„Uveliko se radi Ruma – Šabac – Loznica, i završava se most preko Save na autoputu Kuzmin – Sremska Rača”, istakla je i najavila u narednih godinu dana završetak auto-puteva i brzih saobraćajnica uključujući: deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin – Novi Beograd na auto-putu Miloš Veliki. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica”, kazala je Brnabić.

Prema našoj evidenciji, međutim, gotovo da nema radova koji su završeni kada je i najavljeno. Rokovi su probijani i potom pomerani iz godine u godinu.

Auto-put Ruma-Šabac pre kraja 2022. je jedno od tih neispunjenih obećanja, auto-put Kuzmin-Sremska Rača do kraja 2022. takođe, kao i „auto-put do Kruševca do kraja 2021.”

„Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i istorijskih iskoraka, ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji”, nastavila je dalje Brnabić.

Ovaj voz je, međutim, kako smo pisali, još u polasku kasnio četiri godine, a nakon toga nizali su se novi rokovi, dok, napokon nije počeo sa radom krajem marta ove godine.

O stopi nezaposlenosti, zaradama i BDP-u; samo „istorijski” i maglovito

Nabrajajući dalje šta je sve postignuto tokom deset godina naprednjačke vlasti, premijerka je ponovila staru tezu da je nezaposlenost danas na istorijskom minimumu od 8,9%.

Pre svega, nejasno je šta predstavnici vlasti uzinmaju kao referentnu tačku za merenje istorije, s obzirom da dostupni podaci o nezaposlenosti sežu do početka dvehiljaditih godina. A od tada do danas više puta je menjana metodologija merenja nezaposlenosti, pa tako podaci od pre recimo 10, ili 15 godina nisu uporedivi sa trenutnim. Zbog toga su od Istinomera i Brnabić i njene partijske kolege više puta dobile ocenu zloupotreba činjenica, ali i neproverivo.

Brnabić se pohvalila i prosečnim platama i penzijama.

„Pre deset godina prosečna zarada u Srbiji bila je 330 evra”, rekla je Brnabić.

Uz procente nezaposlenosti, ovo je takođe jedna od tema koja se često zloupotrebljava. Tačno je da je prosečna mesečna neto zarada 2012. iznosila je 41.377 dinara, odnosno 366 evra, a ne 330 evra, kako tvrdi premijerka. Pritom, rekla je da je pre deset godina penzija iznosila 203 evra, zanemarujući usput da su penzije u međuvremenu smanjivane, uprkos suprotnim obećanjima koja su građani čuli od vlasti.

Slično je i kod stope rasta BDP-a, koju je Brnabić, takođe, istakla kao veliki uspeh. Naime, ona je u svom ekspozeu rekla da Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi.

Međutim, od 2012. do 2021. privredni rast u Srbiji je sporiji od stope privrednog rasta u svetu. Što znači da Srbija dodatno zaostaje i privredno je rasla sporije od proseka. Dodatno, od 2012. do 2021, Srbija ima nižu prosečnu godišnju stopu rasta BDPa, na nivou od 2,27% godišnje, u odnosu na period od 2001. do 2011. kada je imala prosečnu stopu rasta BDPa od 4,44% godišnje.

Nastavljajući o ekonomskim uspesima, premijerka se dalje dotakla investicija, te naglasila da smo u u 2021. imali rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra i dodala da ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak i viši nivo investicija.

Da se vratimo, ipak, malo unazad.

Ukupne investicije u Srbiji su bile relativno niske u poslednjih 20 godina i kretale su se na nivou od oko 19% BDPa. Najuspešnije epizode visokih stopa rasta BDP-a i pristizanja razvijenih zemalja u različitim delovima sveta poslednjih decenija (Italija (1960-80), Španija (1980-09), Japan (1966-97),Koreja (1988-10) i Tajvan (1968-08)) i epizode ubrzanog privrednog rasta ovih zemalja, uglavnom su bile bazirane na nekoliko zajedničkih karakteristika: ambiciozan početni paket reformi, rast produktivnosti,inicijalan bitan rast udela investicija u BDPu, razvoj finansijskog sistema.

U Srbiji ni jedan od gornjih uslova nije zapravo prisutan. U inicijalnim fazama epizoda ubrzanog privrednog rasta, ove zemlje su imale investicije iznad 25% BDPa, a pojedine i iznad 30% BDPa. Srbija je daleko ispod tog potrebnog nivoa investicija.

Od 2001. do 2011, investicije u Srbiji su u proseku dostigle skoro 19% BDPa. Ovo je ostvareno uprkos vrlo niskim investicijama 2001. i 2002. nakon političkih promena, kao i uprkos 2003. godini u kojoj je došlo do ubistva premijera Srbije. Uz to, svetska ekonomska kriza i kriza suverenog duga EU smanjile su moguće investicije u periodu 2009-2011. Ipak, ostvaren je u proseku praktično isti rezultat kao i u godinama od 2012. do 2021. S tim što postoje dve bitne razlike u ova dva perioda.

Dakle, investicije u Srbiji su i dalje nedovoljne za značajno ubrzanje privrednog rasta u zemlji uprkos rastu javnih investicija poslednjih godina. One su i dalje ispod proseka u svetu i u regionu. Treba reći i da investicije u poslednjih deset godina još uvek nisu dostigle njihov nivo u odnosu na BDP iz 2007. i 2008. godine, tj. neposredno pred izbijanje Svetske ekonomske krize.

Iskorak u vladavini prava. Zaista?

Sa ekonomije, premijerka je prešla na vladavinu prava, pa je tako rekla da je u oblasti vladavine prava, u prethodne dve godine napravljen najveći iskorak u proteklih 20 godina.

„Na transparentan i inkluzivan način, uz učešće stručnih organizacija i organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke, i uz stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa”, istakla je Branabić.

Nastavila je, zatim, da su urađene su još mnoge stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO); implementacija preporuka Kancelarije OEBS za izgradnju demokratskih institucija i ljudska prava (ODHIR), otvaranje nove Palate pravde u Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. „osnovnih prava građana Srbije”.

Poslednji izveštaj Evropske komisije povrđuje da je Srbija u oblasti pravosudnog sistema i borbi protiv korupcije postigla izvestan napredak, u borbi protiv organizovanog kriminala ograničen napredak, da je mahom uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava, ali i da u pogledu slobode izražavanja u izveštajnom periodu nije postignut napredak.

Kad se već hvali implementacijom preporuka Saveta Evrope za brobu protiv korupcije, premijerka bi trebalo da zna i poslednji izveštaj GREKO iz jula ove godine konstatuje stare probleme koje naša država nije rešila, pre svega to da je u suzbijanju korupcije ključna uloga Agencije za sprečavanje korupcije, kao i da bi strategija trebalo da obuhvati lica na najvišim izvršim funkcijama

O mafiji, po sećanju

Kao jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu, podvukla je „hapšenje organizovane kriminalne grupe Belivuk-Miljković”.

Ovo hapšenje u medijima je predstavljeno kao nova „Sablja”, a državni zvaničnici i analitičari danima su nas u medijima uveravali da je dražava stala na put organizovanom kriminalu i da su ulice srpskih gradova sada bezbedne.

Podsetimo, sredinom 2016. godine Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanja Insajdera, izjavio da država nema snage da se obračuna s navijačima. Od te izjave pa do ove akcije hapšenja, prikazivanja slika žrtava i medijskog iživljavanja, prošlo je nekoliko godinama tokom kojih su u Beogradu nestajali mladići bez traga, a slučaj „ubistvo na šinama” je prošlo kroz apsurdan proces nestanaka dokaza i čudnih obrta na suđenju.

Kako je taj kriminalni klan godinama stasavao i razvijao se, otkrivali su i pisali su istraživački novinari mnogo pre nego što su predstavnici države o tome naširoko počeli da pričaju u javnosti. I kako su ministar policije Nebojša Stefanović i državna sekretarka Dijana Hrkalović održavali veze sa njima „na svoju ruku” za šta su ih naknadno optužili svi prorežimski mediji, ali i pojedini predstavnici vlasti, ostalo je nepoznato.

Povratak mladih

Od Brnabić smo čuli da su se mnogi ljudi prethodnih godina vratili u Srbiju, „pa smo tako na kraju 2021. zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu”.

Jedna od najčitanijih analiza Istinomera ove godine tiče se upravo slične teme. Ministarka Darija Kisić Tepavčević u martu ove godine je izjavila da su se zbog napretka i uspeha 92.000 mladih iz inostranstva vratilo u Srbiju.

Međutim, prema podacima istraživanja „Do boljeg razumevanja procesa depopulacije”, jeste bilo tačno da se u periodu od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine 92.300 mladih ljudi koji rade inostranstvu vratilo u Srbiju. Ipak, niti u tom istraživanju, niti u bilo kojoj javno dostupnoj anketi ne piše razlog njihovog povratka. Pritom, njihov povratak poklopio se sa zatvaranjem granica većine zemalja zbog pandemije virusa korona.

***

Premijerka se pohvalila i da smo izgradili državni data centar. Tu ideju o objedinjavanju podataka svih građana i „Pametnoj Srbiji” prate dve stvarnosti: jedna u kojoj se govori o superkompjuterima i druga u kojoj je neko “pokvario” TENT pa je ponestalo struje. Curenje podataka, nadzor građana bez kontrole i nesigurni sistemi u javnoj upravi konstantno pale crveno svetlo kada je na redu tema poverljivih podataka građana u Srbiji.

Naslovna fotografija: FoNet