Novi spin vlasti: Blokaderi su nas uništili ekonomski

Predsednik Srbije žalio se krajem januara na smanjenje broja stranih direktnih investicija, rekavši da nam bilo kakvo opstajanje i postojanje političke krize „pravi ozbiljan problem u ekonomskom napredovanju zemlje“. Aludirao je na studentske proteste i blokade.

Onda se premijer u ostavci Miloš Vučević požalio na „najteži“ i „najlošiji“ januar „u ne znam koliko poslednjih godina što se tiče ekonomskih rezultata“.

„Jer kada neko priča da će u Srbiji da počne građanski rat, kada neko u Srbiji priča da će da sprovede revoluciju, kada neko u Srbiji kaže da će blokirati puteve, auto-puteve, mostove, to svakako nije dobra pozivnica za investitore“, rekao je Vučević, iako je vlast ta koja sve vreme priča o obojenoj revoluciji i optužuje svoje političke protivnike za izazivanje građanskog rata.

Prеdsеdnik Aleksandar Vučić govorio je i da imamo „vеlikе“ i „ozbiljnе problеmе“ u ekonomiji, tvrdeći da su „direktno protesti doneli ogromnu štetu srpskoj ekonomiji – nеsaglеdivu, nеsrazmеrno vеliku u odnosu na ono što smo i mi očеkivali“.

Ekonomski podaci ipak nisu dramatični

Podaci o privrednoj aktivnosti tokom četiri meseca protesta (novembar, decembar, januar i februar) ipak govore drugačije.

„U prva dva meseca uopšte se nije dogodilo nikakvo pogoršanje u privredi već je privreda ostvarivala relativno dobre rezultate. Od početka godine postoji usporavanje u januaru, a zatim i pad privredne aktivnosti u februaru, koji nije veliki. Prema tome, ne može da bude dramatičan utisak, ukupno pogoršanje za sada nije veliko„, kaže za Istinomer profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić.

Studentski protesti okrivljeni su i za to što Srbija nije dobila investicioni rejting od kreditne rejting agencije ‘Fič’ (Fitch). Ta agencija bi nam „sigurno“ dala bolji nivo kreditnog rejtinga, ali su u je tome omele političke okolnosti u Srbiji, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Profesor Arsić smatra drugačije:

„Ja mislim da ga ne bismo dobili i da nije bilo demonstracija i pogoršanja privredne situacije, zato što ta agencija više od ‘Standard & Poor’s’ vodi računa i o političkim okolnostima u nekoj zemlji i kvalitetu institucija, od toga da li su dugoročne perspektive rasta privrede. Mi smo stajali relativno slabo i prethodnih godina.“

Pad stope rasta zbog krize u Evropi

Vlast je, međutim, gurala svoje poruke i još više ih pojačavala. Ministar za javna ulaganja Darko Glišić u spin o obojenoj revoluciji udenuo je i ekonomiju, rekavši da je Srbija ispred sebe imala „onu odrednicu – nebo nam je granica“, dok „nisu došli ovi problemi sa pokušajem obojene revolucije“. Sve to jer je „neko“, kako je rekao Glišić, „video da Srbija raste prebrzo“.

Predsednik Vučić je optužio studente i građane koji sa njima učestvuju u blokadama i da su Srbiji „smanjili stopu rasta“, uz reči – „blokaderi su nas uništili“.

„U prvom kvartalu, prema flash procenama, ona će biti oko tri. Moglo je da bude i 3,6 i 3,8 da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali“, dodao je predsednik.

Tu nije stao, već je studente optužio i da su „direktno uticali na to da uzmu novac iz džepa i radnicima i penzionerima u budućnosti“.

„Ako je neko uzeo novac penzionerima i radnicima, to je uradio Aleksandar Vučić“, kaže za Istinomer profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović, objašnjavajući da je kriv onaj koji ne želi da ispuni studentske zahteve. Tvrdi i da nas studentske blokade nisu uništile ekonomski, kao što kaže predsednik.

„To je sve na kratak rok apsolutno zanemarljivo. To što je pala stopa sa 3,7 na tri, ona bi pala ionako, zbog toga što cela Evropa pada zbog carina, zbog Trampove politike, zbog obustavljanja automobilske industrije u Nemačkoj i njenog velikog pada, od čega mi svi zavisimo. Tako da bi svi ti spoljni faktori to uradili i bez protesta“, kaže profesorka Popović.

Sa njom je saglasan profesor Arsić, koji ističe da niti je postojeći pad stope rasta propast i velika promena, niti je posledica isključivo blokada. To pogoršanje je, prema njegovim rečima, velikim delom posledica usporavanja rasta zapadnoevropske privrede, tačnije recesije u Nemačkoj i Italiji, koje su glavni ekonomski partneri Srbije.

Studenti nisu krivi ni za odlazak fabrika iz Srbije

U prilog tome govori vest iz februara da je nemačka kompanija za proizvodnju kablovskih setova za automobilsku industriju „Drekslmajer“ potvrdila da mora da postepeno zatvori fabriku u Zrenjaninu, posle 17 godina poslovanja. Iz te kompanije su objasnili da do 2026. godine moraju da završe posao u Srbiji zbog pada obima proizvodnje u automobilskoj industriji Evrope i zbog toga što ta kompanija nije dobila porudžbine.

Takođe, prošlog meseca odjeknula je vest da i italijanska kompanija Beneton odlazi iz Srbije posle 14 godina. Beneton, kako su objasnili u ovoj kompaniji, zatvara svoj pogon u Nišu, a zbog finansijskih problema prinuđen je da prekine proizvodnju ne samo u našoj zemlji.

Studenti, naravno, nemaju veze sa zatvaranjem ovih fabrika.

„Cenovna konkurentnost privrede Srbije je oslabila i neke delatnosti, koje se zasnivaju na slabo plaćenim zaradama, ne mogu da opstanu više u Srbiji. I povlačenje preduzeća iz oblasti tekstilne industrije i nekih rutinskih poslova u auto-industriji uopšte nije povezano sa protestima, već to je to poslodica toga što su plate skupe za tu delatnost, kao što su motanje kablova i tekstilna industrija“, objašnjava profesor Arsić.

Naftna industrija Srbije, prema njegovim rečima, takođe pokazuje pad jer su, zbog najava uvođenja sankcija, neki kupci očigledno smanjili kupovinu od NIS-a i preventivno se preorijentisali na neke druge proizvođače.

Blokade minimalno ili nimalo uticale na pad industrijske proizvodnje

Ni to nema veze sa blokadama, kao ni činjenica da je u februaru zabeležen pad od 1,8 odsto u odnosu na isti mesec pošle godine. Dok ministar finansija Siniša Mali tvrdi da su blokade krive i i za pad industrijske proizvodnje, Milojko Arsić kaže da je njihov uticaj za sada mali, a Danica Popović smatra da ga nema.

„Da su te blokade bile na putevima kojima mi izvozimo, pa šutirale te kamione u jarak, onda bi to bilo tačno. Međutim, pošto mi nismo registrovali da studenti šutiraju kamione – a mi zbog toga ne izvezemo koliko smo ranije, niti one koji uvoze, niti idu pa razvaljuju fabrike po Srbiji, dakle neće biti da su studenti krivi za to“, kategorična je Popović.

Sagovornici Istinomera saglasni su da protesti na duži rok mogu da ostave posledice, odnosno da će politička kriza, ako bude duže potrajala, imati sve veći negativni uticaj na privredu.

Zato je obaveza Vlade da se napravi neka vrsta društvenog dogovora, da počne razgovor i da se ne beži od suštinskih tema kao što su sloboda medija, demokratija, vladavina prava, suzbijanje korupcije, smatra profesor Milojko Arsić. Kada govori o borbi protiv korupcije, misli na ukidanje sistemske korupcije koja, kako ističe, ima za cilj finansiranje vladajuće stranke i bogaćenje ljudi u vrhu vlasti.

Naslovna fotografija: Istinomer