Novi zakon finansijski podržava ili ugrožava porodice?
Protest trudnica i porodilja koje su nezadovoljne odredbama novog Zakona o finansijskoj pomoći porodici sa decom najavljen je za danas, 25. septembra 2018. godine. Organizatorke skupa su u podne predale predlog izmena i dopuna zakona u skupštinsku proceduru, a neki od njihovih glavnih zahteva su vraćanje obračunskog perioda za računanje naknade za vreme porodiljskog odsustva od 12 meseci (umesto sadašnjih 18), uvođenje minimalnog iznosa naknade za vreme porodiljskog odsustva u visini minimalne zarade, uvođenje naknade za peto i svako naredno dete… Skup je podržao Pokret centra, a jedna od organizatorki skupa je i njihova poslanica Tatjana Macura, ali oni u svom saopštenju ističu da će protest biti stranački neobojen.
1. Obračunski period od 18, odnosno 24 meseca
Ukoliko je žena radila manje od 18 meseci, zbir tih zarada će se i dalje deliti sa 18. Na taj način, ukoliko je, na primer, radila šest meseci i imala platu 30.000, njen bruto je bio oko 47.000. Računica je u toj situaciji sledeća: 47.000*6=282.000 dinara; 282.000/18=15.666. Dakle, njena bruto zarada će iznositi 15.666, što znači da će neto biti oko 11.000, to jest, toliko novca će ona primati mesečno.
Pošto u našem primeru žena radi šest meseci, prva tri meseca porodiljskog odustva će primati minimalnu zaradu, a nakon toga (kada počinje odsustvo radi nege deteta) primaće izračunatih 11.000. Ukoliko porodilja ima manje od šest meseci rada, ni u prva tri meseca ne može računati na minimalac. Računica je, nakon toga na novopečenoj majci – šta kupiti za 11.000 mesečno?
Podsetimo, prema starom zakonu obračunavao se prosek 12 zarada pre otvaranja porodiljskog odsustva, a ukoliko je žena radila manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju, računalo se 50 odsto prosečne plate, sve se to sabiralo i delilo sa 12.
2. Trudničko bolovanje ne ulazi u obračun
Kao i što smo malopre napisali, u obračun ulazi 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja, ukoliko se ono koristi. To znači da period tokom trajanja trudničkog bolovanja ne ulazi u obračun. U prethodnom zakonu, tadašnjih 12 meseci, koliko je ulazilo u obračun se računalo do dana otvaranja porodiljskog odsustva, bez obzira da li je korišćeno trudničko bolovanje.
Na taj način će, prema novom zakonu, žena koja se zaposlila i nakon tri meseca ostala u drugom stanju, a ima rizičnu trudnoću, biti kaženjena ukoliko otvori trudničko bolovanje, jer će joj se za naknadu tokom porodiljskog odsustva računati isključivo tri meseca pre trudnoće.
3. Porodiljsko u trajanju od godinu dana za treće i četvrto dete za žene koje nemaju ugovor o radu
Novi zakon je prepoznao i “ostale naknade po osnovu rođenja deteta“ koje su dostupne i onima koji nisu u radnom odnosu. To znači da će pravo na naknadu imati i roditelji koji su angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, ugovoru o delu, o autorskom delu, ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, oni koji su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, kao i oni koji su u trenutku otvaranja porodiljskog nezaposleni, ali su u prethodnih 18 meseci radili i nisu ostvarili pravo na naknadu po osnovu nezaposlenosti.
Naknadu će primati i poljoprivredni osiguranici, ali će za njih obračunski period biti 24 meseca, a ne 18, kao u svim ostalim slučajevima.
Ipak, iako je ovakvo rešenje svakako bolje od prethodnog, kada su ove kategorije porodilja bile u potpunosti diskriminisane i neprepoznate, i sada postoje neki sporni momenti.
Prvi je taj da se sve ove naknade računaju na isti način: saberu se sve bruto zarade u prethodnih 18 meseci (za poljoprivredne osiguranice 24 meseca), zbir se podeli sa 18, odnosno 24, a zatim se dobijeni prosek deli sa 1,5. Ovo može dovesti do izvesnih neslaganja, jer se za različite ugovore plaćaju i različiti porezi i doprinosi. Tako su oni uglavnom veći kod, na primer ugovora o delu, nego što je to slučaj kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima, pa je tako i bruto zarada u tom slučaju veća, iako je neto plata bila ista.
Drugo, ukoliko porodilja ostvari pravo na naknadu, a nema ugovor o radu, već se nalazi u nekoj od navedenih situacija, ima pravo na godinu dana isplate, bez obzira na broj dece. Da podsetimo, žene koje imaju potpisan ugovor o radu, prilikom rađanja trećeg i četvrtog deteta, ostvaruju pravo na dve godine porodiljskog odsustva.
4. Uslovi za roditeljski dodatak – vakcinacija i redovno obrazovanje
Uvećan roditeljski dodatak, koji je i bio označavan kao najveća prednost ovog zakona i koji su predstavnici vlasti dugo najavljivali, ipak, ima određena ograničenja.
Naime, da biste dobili roditeljski dodatak morate dostaviti uverenja da su vam sva deca redovno vakcinisana i da pohađaju predškolsko ili osnovno obrazovanje. Iako ova mera ima za cilj da podstiče odgovorno roditeljstvo, ona isto tako može biti i diskriminatorska, naročito kada su u pitanju neke ranjive kategorije koje u određenom trenutku možda nisu imali pristup kvalitetnoj i kontinuiranoj zdravstevnoj zaštiti, makar to bilo i pre više godina.
5. Određena maksimalna, ali ne i minimalna isplata
Zakon takođe diskriminiše žene sa većim zaradama, koje su najvećem broju visoko obrazovane i na višim pozicijama. Maksimalna naknada koju žena može da dobija tokom porodiljskog odsustva je tri prosečne plate, što je u junu (poslednji dostupan podatak) iznosilo 147.678 dinara, što znači da će svaka majka koja je pre otvaranja pordiljskog odsustva imala veću platu od ove biti oštećena.
6. Ili naknada za pomoć i negu drugog lica ili naknada zarada
Roditelj deteta koje je ostvarilo pravo naknadu za pomoć i negu drugog lica ne može da dobije naknadu zarade, ukoliko zbog deteta treba da produži odsustvo sa posla. Mreža organizacija za decu Srbije predala je Ustavnom sudu ovu odredbu na preispitivanje njene ustavnosti.
Nadležni sprečavaju zloupotrebe, porodilje ugrožene
Na sporne odredbe zakona pojedini poslanci su ukazivali i u toku skupštinske rasprave, kaže poslanica Tatjana Macura, koja je zajedno sa grupom nezadovoljnih trudnica i porodilja, jedna od organizatorki protesta.
“Tada je ovaj zakon pao u senku drugih zakona koji su tada bili usvajani. Da vas podsetim u decembru je to bio zakon o budžetu, a onda u junu (prim. aut. kada su donošene izmene zakona) on je ponovo došao u objedinjenoj raspravi sa desetak drugih zakona”, kaže Macura za Istinomer.
Reakcije su ipak izostale, sve dok zakon nije počeo da se primenjuje, a trudnice i porodilje da se bune.
Početkom septembra ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović najavila je da će u oktobru, kada počne skupštinsko zasedanje, biti razmatrano povećanje iznosa maksimalne naknade, kao i uvođenje minimalne naknade koje porodilje mogu da primaju.
Takođe, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podnela je Ustavnom sudu predlog za razmatranje ustavnosti nekoliko odredaba Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Do sada smo iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja čuli obrazloženja da strože mere za obračun porodiljskog odsustva služe sprečavanju zloupotreba, ali i da “poslodavac zapošljava ženu da radi, a ne da sutra ode na bolovanje”, kako nam je na RTS-u poručila Milena Antić iz tog ministarstva. Iako je nakon njenog gostovanja usledilo i izvinjenje ministra za socijalna pitanja Zorana Đorđevića, od tada nismo čuli konkretnije predloge za poboljšanje zakonskog rešenja.
Istinomer je u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja pokušao da pronađe sagovornika koji bi sa nama razgovarao na ovu temu ili koji bi nam odgovorio na pitanja pisanim putem, ali do objavljinja ovog teksta od njih nismo dobili odgovor.
Naslovna fotografija: Istinomer/ Zoran Drekalović
