O čemu se govorilo u izbornoj kampanji

U protekloj izbornoj kampanji dominirale su dve teme: nezaposlenost (otvaranje novih radnih mesta) i nove investicije. To je zajednička nit ove i predizborne kampanje iz 2012. godine, s tom razlikom što je u odnosu na 2012, a pogotovo na 2008, tema Kosova marginalizovana. Ređe se govorilo i o potrebi smanjenja broja nepotrebnih agencija, zavoda, biroa, što je bilo jedno od ključnih obećanja u kampanji 2012. O zapošljavanju novih radnika ovoga puta nije se govorilo u brojevima, kao u prethodnim kampanjama, naročito 2008, kada je obećavano na stotine hiljada novih radnih mesta.

Borba protiv kriminala i korupcije, donošenje reformskih zakona, bile su u fokusu kampanje nekoliko stranaka, dok su evropske integracije bile samo prateća tema, za razliku od ranijih izbora, kada je bila određujuća.Departizacija, tačnije borba protiv stranačkog zapošljavanja, jedna od vodećih tema prošle predizborne kampanje ovoga puta je, uglavnom, preskočena, jer su se stranke pokazale nedoslednim u sprovođenju tog stava. Takođe, o poljoprivredi se govorilo znatno manje nego pre dve godine. U tom kontekstu partije su pominjale potrebu da se poveća budžet za poljoprivredu, a razlikovale su se u stavovima u kolikom procentu to učiniti.

Izostala su nekada neizbežna obećanja o gradnji putne infrastrukture, naročito o rokovima za završetak Koridora 10, a ideja o prokopavanju kanala Dunav-Morava-Vardar, često pominjana u prošloj predizbornoj kampanji, ovoga puta nije bila aktuelna. Od velikih infrastrukturnih projekta dominirala je priča o projektu “Beograd na vodi”.

Većina stranaka posvetila je pažnju potrebi bolje i dostupnije zdravstvene zaštite, sigurnosti isplate penzija, povećanju sredstava socijalne zaštite.Dilema štednja (“stezanje kaiša”) ili veća potrošnja , odnosno ukidanje solidarnog poreza, pravila je konkretniju razliku u predizbornim platformama stranaka.
Mogućnost promene Ustava nije bila jedna od dominantnih tema, ali se mogućnost promene najvažnijeg pravnog akta provlačila kao tema u ovoj kampanji.

U odnosu na prošlu kampanju, stranački prvaci su primetno oprezniji u tvrdnjama da nikada neće praviti koaliciju sa političkim protivnicima. Nakon prošlih izbora, u novu vladajuću koaliciju ušli su mnogi od onih koji su odlučno tvrdili da će ostati principijelni u takvom stavu, tako da su sada predstavniici stranaka bili uzdržaniji.

Deluje da je većina političara, ipak, naučila lekciju iz prethodnih godina, naročito iz kampanje 2008, kada su preovlađivala obećanja o hiljadama novih radnih mesta, milijardama investicija i naravno, o onih, kasnije često pominjanih, 1.000 evra od akcija.

Istinomer je tokom ove predizborne kamapnje zabeležio više od 100 konkretnih obećanja stranačkih prvaka, čiju će realizaciju pratiti u narednom periodu.