O Kardelju, Mao Cetungu i Alanu Fordu #Parlament

Konkretno ovaj zakon kojim se već kontroverznim biznismenima, koji su za male pare pokupovali nekadašnje gigante u stečaju, poklanja zemljište da grade šta žele, toliko je nestvaran, da smo danima slušali i nismo verovali šta čujemo. 

Sa jedne strane – da je ovo pljačka, da je zakon povoljan za tajkune svih vlasti, da ga neki biznismeni čekaju godinama, a sa druge strane stizao je odgovor da su opozicionari u stvari „Kardeljevci” i komunisti (što nije slučajno jer je pola sale belo gledalo u ministra jer ne pamte ni Miloševića, a kamoli Kardelja),  te da zbog lošeg zakona stoji „zaključano” čak pet hiljada lokacija. A sad kad ih „otključamo”, krenuće gradnja, poteći će med i mleko…

Da li se ispod Kardelja i Mao Cetunga krije pljačka…

Prema brojanju Otvorenog parlamenta komunistički revolucionar i političar Edvard Kardelj u skupštinskoj raspravi pomenut je 43 puta, doživotni predsednik bivše SFRJ Josip Broz Tito 11 puta, a kineski državnik i vojskovođa Mao Cetung imao je pet spominjanja. I da mlađi čitaoci ne bi morali da guglaju, Mao je umro 1976. godine, Kardelj 1979. godine, Tito godinu dana kasnije, a ministar građevinarstva Goran Vesić njihove je doktrine sada uzeo kao argumentaciju da današnja opozicija ne želi prosperitet, već povratak u mračni komunizam. 

Ako sada probamo da protumačimo kako je Vesić spinovao priču o Kardelju u raspravi o zakonu o planiranju i izgradnju, upadamo u začarani krug, a to nećemo. Nego ćemo podvući šta su neki protivnici ovog zakonskog rešenja rekli. Na primer da je sve postalo sumnjivo i nadrealno, još kad se pročulo da je predlog zakona na vladi usvojen 4. maja! Da, ove godine, nakon 3. maja koji je zbog masakra u Ribnikaru promenio sve nas, a nekoliko sati pre nego što će zločin u okolini Mladenovca celu Srbiju „emotivno dokrajčiti”. 

„Kako izgleda ta sednica Vlade? Šta vi tačno kažete kad sednete i pričate o Zakonu o planiranju i izgradnji? Sad mene interesuje, jel vas pozove Vučić i kaže – slušaj, Gorane, sad guraj ovo, sad je prilika da se izgura ovaj zakon o konverziji, ovo je najbolji trenutak da to završimo? Jel tako to izgleda? Ljudi, bre, ej bre, šta je sa vama? Ja ne znam šta vi ostali ministri tamo koji sede, jel vi pijete kafu, jel slušate šta oni govore? Jel vas interesuje nešto o tragediji ili dižete ruku i kao ajmo sad ide zakon jedan, drugi, treći, 25? Ne, ne, mene interesuje, bre, kako vi funkcionišete da bi mogao da razumem”, citiraćemo poslanika stranke Zajedno Nebojšu Zelenovića koji je u jednom emotivnom obraćanju pitao ono što bi pitale hiljade građana, a na šta odgovor neće dobiti.

Jer u replici, šef skupštinskih naprednjaka Milenko Jovanov rekao je „da smo čuli način razmišljanja onih koji će biti upisani u istoriju beščašća kao jedini koji su ikada u ovoj zemlji pokušali onakve tragedije da iskoriste da dođu na vlast.” Usledilo je još nekoliko uvreda, besmislenih dobacivanja, ali osvrta na činjenicu da je zakon o poklanjanju zemlje „proguran” dan nakon stravičnog zločina – nije bilo.

„Ovaj zakon nije pravedan, ovaj zakon je klasni rat protiv sirotinje, ovim zakonom se na velika vrata uvodi rat protiv ljudi koji su non-stop u dugovima i kreditima, ali omogućavate svima onima koji su privatizovali i dobili nešto na korišćenje da bez ikakvog dinara i ulaganja i to zemljište dobiju u svoje vlasništvo. To nije pravda i to nije pravedno. Demokratska stranka kada dođe na vlast ovaj zakon će da poništi i kažemo svim investitorima – vodite računa šta radite,” poručio je poslanik Miodrag Gavrilović.

I Dveri su ocenile ovaj zakon kao neustavan, a poslanica Tamara Milenković Kerković upozorila je građane da je Srpska napredna stranka došla na vlast uz obećanja da će da reši pljačkaške privatizacije bivšeg režima, a sada donosi  zakon koji treba da legalizuje tu pljačku. 

„Ovaj zakon je kriminalan, on se protivi osnovnim principima pravnim, da niko ne može da prenese više nego što sam ima. Ovaj zakon je nešto što će svakako biti stavljeno van snage čim ova vlast bude otišla u prošlost, ali za ovo će morati da se odgovara”, rekla je ova poslanica.

Robert Kozma iz Zeleno-levog kluba insistirao je da dobije odgovor ko su vlasnici tih pet hiljada parcela na kojima će nakon besplatne konverzije moći da se gradi, ali odgovora nije bilo. 

„Mora da se postavi pitanje – zašto su investitori kupovali firme? Ako su kupovali firme da bi vršili postojeću privrednu delatnost, oni su na datom zemljištu mogli da grade hale, mogli su da grade i privredne objekte, da zaposle ljude itd. Međutim, oni su znali da nisu kupovali građevinsko zemljište, jer da su kupovali građevinsko zemljište daleko više bi platili nego što su platili kada su privatizovali date firme i kupovali te firme. Znali su da ne kupuju zemljište kao građevinsku lokaciju i sada bi vi da im to omogućite, ali besplatno”, objašnjavao je Kozma.

Vesić je ponavljao da poslanici ništa nisu razumeli, upućivao ih šta da pročitaju, vraćao se na Kardelja i Tita, pominjao čak i Alana Forda. Verovatno naslutivši da ga mogu nazvati Superhikom, junakom koji otima od sirotinje i daje bogatima, sam je izvukao Alana Forda te nekog od opozicije nazvao „Sir Oliverom”, računajući na to da većina u sali nije nikad ni čitala strip. Vesić jeste, to mu se beleži kao plus. I to što je, ne bez ironije, prekora i podsmeha, ipak sa poslanicima razgovarao o zakonu. Jesu to mravlji koraci u srpskom parlamentarizmu, ali ako se setimo poslednjeg nastupa premijerke Brnabić ili ministarke Đedović, ministra Martinovića da ne pominjemo, Vesić se makar veći deo vremena držao priče o zakonu. 

Preterano poltronstvo se nekad (ne) isplati

Pored priče o zakonima, bilo je naravno i diskusija van dnevnog reda. Demokrata Srđan Milivojević i naprednjakinja Marina Raguš dva dana za redom izvodili su na početku sednice  svojevrsni performans, jedno nadigravanje u kojem se činilo da oboje uživaju. Međutim, poslanica Raguš pokazala je kako izgleda kada se u toj prevelikog ljubavi prema vođi malo zanesete, pa prestanete da mislite o njemu i za trenutak probate da u prvi plan istaknete sebe.

Prvog dana, Milivojević je sa bespravne gradnje prešao na srušene mostove, te rekao da se vlast „pokrije ušima i zaćuti”. Raguš ga je odmah optužila da je bio „NATO lokator” (inače mit o lokatorima još živi u Srbiji iako nikad niko nije video ni pokazao šta je to i kako izgleda, a još manje kako čovek može biti lokator), pa je poslanik uzvratio da nije on dao milione za kampanju Bila Klintona, nego Vučić.

„Šta ste zaboravili, sporne privatizacije? Zaboravili ste vaše tajkune, zaboravili ste sve one pare koje ste dobijali da bi ova zemlja bila razrušena, da bi Kosovo bilo oteto, da biste pustili teroriste koji sada vladaju. Ja da sam na vašem mestu, nikada ne bih ušla u srpski parlament,” uzvratila je Raguš. 

I da ne dužimo, trajalo je to nadgornjavanje neko vreme, kao da im je prijalo, te su sutra ujutru nastavili. Međutim, Milivojević je nekako uspeo da postavi „zamku” i nakon govora o suđenjima raznim članovima i saradnicima režima, rekao je: 

„Da vas pitam, kad sutradan bude uhapšen Aleksandar Vučić sa svima ovde odgovornima za kriminal i korupciju, ko će od vas da uzme Đuku da ga brani? Hajde da vidimo. Vi ćete da tražite bolje advokate tada.”

I umesto jedinog ispravnog odgovora, da Vučić nikada neće biti uhapšen jer je pošten, uzoran i siromašniji nego kad je došao na vlast, Marina Raguš dozvolila je mogućnost da se to ipak dogodi.

Ako uhapse Vučića, ja ću da ga branim#IzjavaLjubavi pic.twitter.com/uPCYrQxTOM

— #dasenelazemo (@istinomer) July 25, 2023

„Kad se to bude desilo i ako se bude desilo, kolega, dobro me znate, znamo se iz onog prethodnog perioda, ja ću da ga branim, jer sam bila u timovima za odbranu onih koje ste vi slali u Haški tribunal. Sa punim srcem ću da ga branim, zato što očigledno branim sve one koji su vama na spisku za odstrel na toj crnoj listi”, rekla je poslanica.

Uzalud je Đorđe Komlenski pokazivao da su Vulinovi bolji Vučićevci.

„Što se vas tiče koleginice Marina, nemojte uopšte da brinete. Nikada nećete doći u situaciju da budete u odbrani Aleksandra Vučića i ne postoji ni jedan razlog da ga iko ikada uhapsi po bilo kom osnovu”,  dodao je Komlenski nakon nekoliko minuta.

Bilo je kasno. A Marina Raguš ubrzo je zaćutala i više se nije javljala za reč.

(Šaljivi) pozivi SPS-u da sruši vladu

Drugog dana rasprave o amandmanima poslanici su radili od deset ujutru, pa skoro do ponoći. Atmosfera je posle desetog sata rada bila mnogo bolja nego ujutru, da li se poslanici umore, da i se gledaju celog dana pa se sažive, tek činilo se da ako još malo ostanu zajedno, možda postane i prijatno za praćenje.

Tako se pred kraj rasprave tog dugačkog utorka povela priča o programima stranaka, te ko bi sa kim u stvari trebalo da je bliži. Socijalista Radovan Arežina imao je potrebu da objasni to često pominjanje Kardelja, da kaže mlađima ko je to i zašto je značajan, da objasni da SPS baštini ostavštinu komunističke partije, ali da se treba „manuti Kardelja” i gledati u budućnost.

„Pade vlada čoveče”, dobacio je poslanik Radomir Lazović iz Zeleno-levog kluba, pa se onda izvinio:

„Znate, ponesu me nekad malo emocije. Mi smo Zeleno-levi front i onda to levičarsko u nama ima neku potrebu kada čujemo da ima neka partija koja se zove Socijalistička. Voleli bismo da vidimo. Možda i njima smetaju, recimo, društvene nejednakosti i ekonomske nejednakosti najveće u Evropi, a ono ništa”.

I razmenjeno je nekoliko replika u tom polušaljivom tonu, ponovljeno da SPS neće uskratiti podršku naprednjacima nego će opet pobediti na izborima, pa sve do kraja kada je Arežina govor završio sa – „Da ste mi živi i zdravi, gospodine”.

I ako je bilo mimo dnevnog reda, i ako se ne bliže izbori, i ako SPS i Zeleno-levi klub nisu ni za milimetar približili stavove, ova razmena mišljenja koju čak ni Orlić nije prekidao, unela je malo nade da srpski parlament ima snage da bude bolji. Samo fali dobre volje. Ili da sednice traju bar 16 sati dnevno.