O tempora, o mores ili kako je Martinović ukrao šou Gašiću #Parlament
Poverenje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću koje je izglasano u Skupštini Srbije formalno bi trebalo da je najvažnija vest prošle nedelje, ali nije. Pre svega, zato što je bilo očekivano i praktično najavljeno još na početku rasprave 15. juna. Poslanici opozicije nisu uspeli da Gašića oteraju iz Vlade, ali su pokazali da su, kada im je dovoljno stalo, kadri da iz skupštinske sale izbace jednog drugog ministra, za državnu upravu i lokalnu samoupravu - Aleksandra Martinovića. Tako je Martinović čija je uloga trebalo da bude da stane u odbranu kolege Gašića, uspeo da uvredi veliki deo građana čiji je ministar i da na sebe privuče svu negativnu pažnju narodnih poslanika.
Vest nedelje tako je postala jedna strašna uvreda koja je izazvala „buku i bes”, nastavak sednice bez prisustva Martinovića, na kraju i jedno nespretno i prilično neubedljivo izvinjenje. Za posmatrače skupštinskih dešavanja najvažnije je to što su i predsednik skupštine, koji bi trebalo da se stara o redu na sednici, i poslanici vladajuće koalicije – ćutali! Pustili su Martinovića da radi ono što je do sada radio mnogo puta, niko nije ni pomislio da mu se suprotstavi, sve dok mu neka „viša sila”, odnosno po sopstvenom priznanju predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije došapnuo da bi bio red da se izvini. To izvinjenje pokazalo je da Vladimir Orlić suštinski i dokazano – ne radi svoj posao. A da je kod poslanika vladajuće koalicije strah da ne naruše odnose veći od ličnog osećaja za pravdu.
„Hoćete da sad nabrajamo koliko ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje“. pic.twitter.com/jbQWKDNEU3
— #dasenelazemo (@istinomer) July 4, 2023
Kad buka postane jedini način borbe
Martinović je u žaru rasprave rekao: „Ja hranim troje dece. Šta vi hoćete da kažete, da samo vi imate decu? Samo vi volite decu? Hoćete da sad nabrajamo koliko ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu itd. Kako vas, bre, nije sramota?”
O tome su pisali svi, a mi smo podsetili da ta izjava nije usamljeni primer stila obraćanja predstavnika ove vlasti.
A Martinović u istom tom govoru pokazao je da nema reči o „afektu”, da nije rekao pa se pokajao i da ga nisu kako se kasnije pravdeo „ponele emocije”. Ne, nastavio je da govori još neko vreme da se opozicija „raduje svakoj tragediji” i pokušava da profitira na smrti, a onda se obratio direktno, sa željom da lično označi „onog koji nema decu”, a odmah zatim pređe na „modnu analizu”.
„Ti voliš decu? Koliko, Milivojeviću, imaš dece? Sada te ja pitam - koliko imaš dece?
(Poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Takvi nam drže lekcije. Ovaj je došao. Kako vas bre nije sramota? Došli su u parlament kao ispod šatora, u kratkim majicama, ovaj ustao, Miloš Parandilović, košulja mu visi preko stomaka i kaže - pa ja sam zabrinut za sudbinu ove države. Kako vas bre nije sramota? Tako se ne dolazi na seoski vašar, a ne na sednicu koja je posvećena navodnoj odgovornosti ministra unutrašnjih poslova zbog ubijene dece. Sram vas bilo, pa sram vas bilo sve skupa!”
Izvor: Steno beleške
I kad je ispričao sve šta je hteo, Orliću je smetalo samo dobacivanje opozicije.
„Jovanoviću, a kakvog smisla ima to ponašanje, da bilo ko govori da mu vi dobacujete, da li voli ili ne voli decu? Na šta to liči? Hajde, dokle više?
(Narodni poslanik Nebojša Zelenović dobacuje iz klupe.)
Zelenoviću, nemojte da vičete. Nemojte da vičete.
Šta vi hoćete Jovanoviću?
(Aleksandar Jovanović: Ja hoću da ne pominje bilo čiju decu!)
Nemojte da dobacujete čoveku koji govori.
(Aleksandar Jovanović: Šta misli on?)
Jovanoviću, smirite se.
(Aleksandar Jovanović: Ološu jedan!)
Jovanoviću, jel stvarno hoćete da budete prvi? Aleksandru Jovanoviću izričem meru udaljenje sa sednice. Fantastičnu ste stvar u životu postigli.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Izvor: Steno beleške
Ministri su izašli, a nekako je izgledalo kao da Gašić izvodi Martinovića napolje, da se smiri, potrešen valjda što neko traži Gašićevu smenu. Suviše revnosan, kao svaki preletač, učinilo se da je u tom trenutku shvatio da je preterao i da sutra neće doći. I nismo saznali da li nije shvatio, ili je partijski zadatak upravo bio da napravi čitav performans, da se zapitaju poslanici što da smene Gašića, a Martinović da im ostane.
A sutra u 10 časova…
Nije uspelo Orliću da naglim prekidom sednice izbriše da se sve ovo desilo. Sednica je u startu kasnila, a onda narednih sat vremena Orlić nije uspeo da uspostavi red. Poučno je bilo mnogo toga u tom satu, mnogo toga se i otkrilo.
Prvo – da grupa od 30 ili 40 ljudi, ako je dovoljno glasna i uporna, može da zaustavi zasedanje. Dešavalo se to i ranije, nekoliko puta, ali je brzo ponestalo energije. Ovoga puta nije bilo tako. „Napolje, napolje! Ostavke, ostavke” orilo se salom, dok je Martinović sedeo na mestu gde sede ministri, smeškao se i klimao glavom i zaista se činilo da će isterati svoje do kraja.
Drugo – da je Orliću potreban ceo sat da uradi ono što je trebalo da uradi odmah – prekine sednicu i pozove predsednike poslaničkih grupa na konsultacije.
Treće – da su se za reč borili Zavetnici, socijalisti, Dveri, Jedinstvena Srbija i jedan bivši opozicionar, ne iz istih razloga. Jedni da pokažu da su i dalje protiv vlasti, ali nisu sa ovima koji negoduju, a koalicioni partneri da probaju da vrate zasedanje u normalan tok.
Četvrto – da je lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma bio iskreno šokiran, dozivao je poslanike poimence, slao kolege da mu „nekog dovedu”, optuživao opoziciju da ide na ruku kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju (što nikakve veze ni sa čim ovde nije imalo) i na kraju da je potpuno izgubio živce:
„Aleksiću, Borko, pa ne možete vi da izbacujete ministre na silu. Njega su izabrali narodni poslanici koji imaju većinu i ne može tako. Zašto to radite? Ovo nije ring, ovde je parlament i mi šaljemo poruke ljudima koji nas gledaju. Aleksiću, vrati ih, Aleksiću, da ćutite i da čujete šta ću da kažem. Novakoviću, bio si predsednik. Vratite se na mesto da čujemo jedni druge!”
U tom metežu istakao se još jedan poslanik iz Jedinstvene Srbije, Života Starčević koji je pokušao da otme telefon Đorđu Miketiću iz „Moramo-Zajedno”. U steno beleškama to nećete naći, samo upozorenja drugoj strani.
„Miketiću, Jovanoviću, ajde nemojte da prelazite iz svojih klupa u klupe druge poslaničke grupe. Mogu li da zamolim i vas da sednete na svoja mesta? Zahvaljujem poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije. Vas sam zamolio, nemojte da prelazite iz svojih klupa u klupe druge poslaničke grupe. Samo to nemojte da radite. Nemojte fizički da ugrožavate druge narodne poslanike”, vikao je predsedavajući, što se na snimku vidi, mada znaka uzvika nema.
Zavetnici su kroz buku i povike kritikovali Martinovićevu izjavu ali i pozivali da se sedne i dogovori, poslanik Dveri probao je o Kosovu, nije uspeo.
Socijalista Vladimir Đukić počeo je govor rečima „O tempora o mores, što bi rekao Ciceron, čudnih ljudi, čudnih vremena i loših običaja.” I samo mala digresija. U skupštinskim steno beleškama piše „O tempo reumores”. I za sada tako stoji. Dakle, ona dva sata koja su potrebna službama da provere beleške ipak nisu potrebna da se proveri da se neka takva greška ne potkrade. Novina je da se umesto ranijeg na primer „poslanici dobacuju” sada svuda naglašava „poslanici opozicije dobacuju”. Cicerona i onako ne moramo svi da znamo.
Posle pauze
Nastavljena je sednica nakon pauze, bez Martinovića, tada i dalje bez izvinjenja ili ijedne reči šta se to desilo, zašto nema ministra ako nije ni opomenut, zašto poslanici dela opozicije nisu pokažnjavani ako nije bilo razloga za bunt.
Ostaće jedna fino sročena ocena poslanika Narodne stranke Vladete Jankovića koji se osvrnuo na podatak da su do sada opomene izrečene za 67 poslanika, dok u isto vreme vladajuća većina i njihovi koalicioni partneri nisu dobili nijednu jedinu opomenu.
„Postigli smo to da s jedne strane parlamenta sede takoreći ‘hor anđela’ koji nikada ne upada u reč, nikada ne dobacuje, nikada ne viče, nikada ne prekida sagovornike. S druge strane, sede izdajnici, lopovi, loši đaci, lešinari i hijene. Šta smo postigli? Postigli smo da to bude jedna duboka podela u Narodnoj skupštini, u parlamentu, ali ono što je mnogo gore od toga, je što je takva podela nastala u čitavom našem društvu, naši građani ove zemlje su podeljeni na ovaj način za šta zasluga pripada predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću”, rekao je Janković.
A nije prekinut niti mu je isključen mikrofon, pre svega zato što je u tom veoma kratkom vremenu predsedavajuća bila Elvira Kovač.
Do glasanja sve iz početka
Ako je neko slučajno pomislio da su se poslanici nešto dogovorili pa sednicu nastavili u mirnijem tonu – nisu. Sve do glasanja o poverenju ponavljalo se ono što se u sali čulo nebrojeno puta. Na kraju glasanja, kada je protiv Gašićeve smene glasalo 148, a za smenu 37 prisutnih, Orlić nije propustio priliku za završnu rečenicu:
„Ovim je izjašnjavanje završeno. Znači, 61 je podneo zahtev, a vi pogledajte rezultate glasanja. Toliko o svemu.”