Obilaznica najzad stigla do Bubanj potoka, Pančevo još daleko
Više od tri decenije od zvaničnog početka radova, bezbroj datih obećanja i isto toliko probijenih rokova, obilaznica oko Beograda otvara se, kako je najavljeno, na Vidovdan. Ali, ne kompletna. Da bi se zaokružio ceo projekat neophodno je da se izgradi deonica od Bubanj potoka do Pančeva, dužine 31 kilometar, za koju još nije izdata građevinska dozvola.
A da je ispunjeno obećanje koje je u julu 2018, na svečanosti povodom početka radova na izgradnji deonice od Ostružnice do Bubanj potoka, dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od Batajnice do Bubanj potoka obilaznicom bi se stizalo još 2021. godine.
'Mi smo ovu obilaznicu počeli da gradimo pre 28 godina. Pre 30 godina smo krenuli i najavili da ćemo ovo da izgradimo. Sad vam kažem, u 2021. imaćemo obilaznicu.“
Tom prilikom objasnio je da je ova saobraćajnica važna kako bi se dobila „trka“ sa Rumunijom i Bugarskom za preuzimanje putnika koji idu za Grčku ili Tursku.
'Tih 19,5 km su od izuzetnog značaja za nas, jer time izbegavamo gužve i haos kroz Novi Beograd, Zemun, preko Gazele i drugih naših mostova, a posebno kroz vožovdačke opštine', objasnio je on.'
U avgustu 2019. Ministarstvo građevinarstva izdalo je građevinsku dozvolu za izgradnju deonice od tunela „Straževica“ do petlje „Bubanj potok“. Krajem aprila 2020. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavljuje da će Ostružnički most biti završen narednog meseca, a cela obilaznica do Bubanj potoka „za malo manje od dve godine“.
Novi most kod Ostružnice pušten je u saobraćaj tokom još jedne predizborne kampanje, polovinom juna 2020, a nekoliko dana pre toga probijen je tunel „Straževica“.
Novi rok
Posle skoro tri godine od najave predsednika Srbije, krajem aprila 2021, u saobraćaj je pušteno svega 7,7 kilometara obilaznice, na deonici od mosta na Savi do petlji „Orlovača“ i „Petlovo Brdo“. Predsednik Vučić tada je dao novi rok: „Mi ćemo sve ovo do Bubanj potoka da završimo za godinu i tri-četiri meseca“.
A onda su usledila još dva pomeranja roka. Najpre je u novembru 2021. direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak kraj radova najavio za septembar 2022, a potom je mesec dana kasnije tadašnji ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović postavio novi rok – kraj 2022.
U maju 2022. ministar Momirović je, napominjući da je „zadovoljan rezultatima i dinamikom radova“, za naredni mesec najavio otvaranje sektora 5 obilaznice, a sektora 6 „u narednih 6-8 meseci“.
'Očekujem da ćemo do 15. juna pustiti ovaj deo obilaznice gde se trenutno izvode završni radovi, a u narednih šest do osam meseci otvorićemo za saobraćaj i sektor 6 čime će priča na temu obilaznice oko Beograda biti završena i lično predstavlja moju veliku satisfakciju', kazao je ministar i istakao da će po završetku ovog projekta biti omogućeno da tranzitni saobraćaj ide brže i efikasnije što će znatno smanjiti količine aerozagađenja u Beogradu ali i uticati na ekonomski prosperitet naše zemlje.'
Radovi od petlje Orlovača do tunela Straževica završeni su 15. juna prošle godine i te večeri otvorena je leva traka na toj deonici, a predsednik Srbije je tokom obilaska najavio da će kompletna obilaznica od Ostružnice do Bubanj Potoka biti završena do „kraja marta 2023. godine“.
'Napomenuo je da je danas otvoren novi tunel Straževica od čak 760 metara, kao i da je u pitanju najmoderniji tunel, kao što ga ima, na primer, Švajcarska i to ako je izgrađen poslednjih godina, pošto je novi tunel Straževica moderniji od tunela u Švajcarskoj koji su izgrađeni pre dvadesetak godina. Dodaje da preostaje da se završi još 9,6 km auto-puta na obilaznici do Bubanj Potoka, tzv. sektor B6, na kome se nalazi i tunel od 360 metara, kao i da će to biti gotovo do kraja marta.'
Krajem septembra ministar Momirović potvrđuje rok, navodeći da očekuje da poslednjeg dana marta 2023. radovi budu potpuno završeni. A idućeg meseca stigao je novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a sa njim i novi rok. Goran Vesić je završetak deonice najavio za jun 2023.
'Goran Vesić je rekao da je planirano da deo obilaznice oko Beograda kod Bubanj potoka bude pušten u saobraćaj u junu sledeće godine i da se u ovom trenutku radi na izgradnji petlje Avala i tunela Beli potok. 'Na samoj petlji Bubanj potok radi se izlaz prema Beogradu i to su radovi koji su preostali kako bi taj deo naše obilaznice, koji je inače dužine 47,4 km bio završen. Ostao je da se ugovori poslednji deo, a to je od Bubanj potoka do Pančeva, sa velikim železničko-drumskim mostom kod Vinče', naveo je Vesić.'
Lider SPS i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić obavestio je javnost da je predsednik Vučić doneo odluku da se obilaznica nazove imenom Milutina Mrkonjića, nekadašnjeg ministra za infrastrukturu i saobraćaj.
Projektovanje nove deonice
Pred kraj 2022. predsednik Vučić ističe da bi obilaznica „trebalo da bude gotova do 1. juna“, a u januaru je u tunelu „Beli potok“ probijena prva tunelska cev.
'Danas su vredni radnici koji rade na sektoru 6 Obilaznice oko Beograda probili prvu tunelsku cev u tunelu 'Beli potok', koji je dug 360 metara. Druga tunelska cev biće probijena sledeće nedelje', rekao je Vesić.'
Početkom marta ministar Vesić obilazi radove, „koji se ne zaustavljaju ni vikendom“, kako bi deonica od Straževice do Bubanj potoka „bila puštena u saobraćaj 1. juna, kako je i planirano“. Ministar je naglasio da je potpisan ugovor sa CIP-om za projektovanje nastavka obilaznice od Bubanj potoka do Pančeva i da očekuje da građevinska dozvola bude izdata do marta 2024.
'Do marta naredne godine imaćemo završen projekat, odnosno izdatu građevinsku dozvolu i tada ćemo imati sve uslove da počnemo da gradimo i poslednji deo obilaznice, od Bubanj potoka do Pančeva, sa velikim drumsko-železničkim mostom kod Vinče', najavio je Vesić. Prema njegovim rečima, po završetku tog poslednjeg dela, Beograd će dobiti i železničku obilaznicu, pa će sav železnički teretni saobraćaj, kome glavni grad nije odredište, biti izmešten iz centra prestonice. On je naglasio da će se, kada obilaznica bude proradila, saobraćaj na auto-putu kroz Beograd, na 'Gazeli' rasteretiti između 10 i 15 odsto, uz napomenu da je izdao nalog da se od juna zaustavne trake na tom mostu pretvore u žute trake, pa će javni gradski prevoz i taksi vozila prolaziti brže, a gužve će se smanjiti.'
A onda krajem maja predsednik Srbije otvaranje nove deonice obilaznice najavljuje za Vidovdan, 28. juna.
'Taj dan ćemo da otvorimo obilaznicu oko Beograda. Jedna važna, velika stvar posle mnogo decenija. To je bila ideja Milutina Mrkonjića, moja će ideja biti, iako su neki drugi ljudi možda čak i više uradili u tom fizičkom smislu, da on nije na tome insistirao mi ne bismo imali šta da nastavimo i mnogo toga da dodamo. Tako da, uz ogromnu zahvalnost za njegov trud i sav šarm i energiju koju je u to uložio.'
Milošević otvorio radove
A obećanja o izgradnji obilaznice oko Beograda protegla su se na četvrtu deceniju. Krajem 1990. godine, u vreme prve višestranačke predizborne kampanje, tadašnji lider SPS i Srbije Slobodan Milošević označio je start radova, koji su ubrzo zaustavljeni. Najavljivano je da će „ceo pothvat biti okončan kroz pet godina“, uz napomenu da vrednost radova iznosi „gotovo 400 miliona dolara“. „Evropska investiciona banka je kreditirala ovu zajedničku investiciju sa 120 miliona dolara, na 20 godina. Eksperti Evrope i sveta procenili su da će se uložena sredstva veoma brzo isplatiti“, pisala je „Politika ekspres“.
“Danas će, sa početkom izgradnje autoputa Bubanj potok-Dobanovci, započeti ostvarenje jednog od od najkrupnijih investicionih projekata iz ekonomskog programa Srbije. Zajedno sa trasom Beograd-mađarska granica, ovaj put će predstavljati deo jedne od najznačajnijih saabraćajnih arterija Evrope i jedini evropski put ka Bliskom i Srednjem istoku’ - istakao je Slobodan Milošević obraćajući se graditeljima mosta u Ostružnici. (…) Mi smo dužni da novim generacijama, našoj deci, ostavimo ovu zemlju bogatiju, srećniju i pravedniju od one koju smo nasledili od prethodnih generacija. To je dug svake generacije i to je najmanje što se od nas očekuje i što smo obavezni. Zato i od svih vas, kojima je pripala čast i odgovornost da se latite ovog velikog posla, očekujemo da ga obavite uspešno i bez ijednog dana zakašnjenja.”
Posle skoro dve decenije, krajem avgusta 2008. tadašnji ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da obilaznica „mora biti završena krajem 2010″. U novembru te godine otvoreno je 7,7 kilometara koji povezuju ostružničku sa petljom kod Orlovače.
'Obilaznica Beograda, od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Orlovače, Bubanj potoka, i dalje ka Vinči i budućem mostu na Dunavu, treba da umreži sve magistralne i međunarodne putne pravce koji se spajaju na teritoriji Beograda. Tako je zamišljeno 1972. godine, kada je trasirano tih 47 kilometara, zamišljenih kao veza Evrope sa Grčkom i Turskom, kao i sa Rumunijom. Bez obzira na veliku važnost obilaznice, radovi su počeli tek 1990. godine, ali je do 2008. u proseku građen samo po kilometar godišnje. Dakle, izgrađeno je 16,8 kilometara na deonicima Dobanovci–Surčin (Sektor-1), Surčin–Ostružnica (sektori 2 i 3) i popravljen je most preko Save, kod Ostružnice. Ovaj deo obilaznice pušten je u saobraćaj 2005. godine.'
Potom, u martu 2010. ministar Mrkonjić početak radova najavljuje za 1. maj, a završetak deonice Batajnica-Dobanovci za „kraj 2010. godine“. Na otvaranje te deonice čekalo se do maja 2012, kada je bio i finiš predizborne kampanje.
Prošle su još tri godine, a do početka 2015. „građevinci su uspeli da završe sektor A, od petlje Batajnica do petlje Dobanovci u punom profilu auto-puta i sektore B1 – B5, od petlje Dobanovci do tunela Straževica kao poluauto-put“.
A u oktobru 2017. tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović izjavila je da se do kraja 2020. očekuje završetak deonice od Ostružnice do Bubanj potoka, naglašavajući da je cilj Vlade da se „što pre zaključi komercijalni ugovor“ za preostali 31 kilometar, od Bubanj potoka do Vinče i Pančeva.
Naslovna fotografija: Screenshot Youtube/@javnopreduzeceputevisrbije
