Obradović: Imamo dokaze da Vučić i njegova bratija peru novac
Mi godinu dana iznosimo tajne audio snimke razgovora članova političke mafije, iznosimo dokumenta, imamo insajdere koji svedoče o kriminalu u vrhu Vučićeve vlasti. Šta još treba da uradimo?
Boško Obradović, lider „Srpskog pokreta Dveri“ izjavio je, odgovorajući na pitanja Danice Vučinić, da nikakve suštinske promene u Beogradu neće biti ukoliko se ne uđe u trag svemu što je bilo sporno prethodnih godina: šta stoji iza Beograda na vodi, ko stoji iza fontane na Slaviji, novogodiše rasvete i jelke.
Ja bih počela od ove liste zbog koje ste protestovali – “Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka”, ali hoću da pitam šta je tu novo, na svim izborima su postojale takve liste?
Pa nije to ništa novo i mislim da će se najviše ovom spletu okolnosti obradovati Zoran Kesić, jer će imati sjajan materijal za svoju novu emisiju, posebno što su to 24 minuta, a ovo su 24 izborne liste, pa će to biti zanimljiv materijal, a ovo nije prvi put. I Demokratska stranka je to radila svojim političkim protivnicima, praveći te fantomske liste.
Samo da podsetim, jako davno su Dveri bile viđene kao trojanac Dragana Đilasa na izborima.
Znate šta, ovde je stvar veoma jednostavna. Ako vi pravite novu izbornu listu koja ima slično ime sa jednom već proglašenom izbornom listom, jasno je da to radite namerno da biste zbunili birače, jer kada birač dođe na biračko mesto, on ne očekuje da ima dve slične izborne liste i vrlo lako zaista realno može da se zbuni.
Da, mada mi niste odgovorili na opasku koje sam se prve setila.
Vratiću se na Đilasa, naravno. Elem, 2016. godine, u Zemunu isti ovaj gospodin Milorad Radulović uradio je istu stvar i tada otkinuo listi Dosta je bilo 1,6% glasova, pazite to nije malo.
Ali hajde da se vratimo na to, jer to je sad deo i izbornih uslova, je l’ tako? Možemo u širem kontekstu da razumemo kakvi su izborni uslovi. Nekoliko meseci pre nego što su raspisani izbori, Dveri su bile vrlo glasne u pozivanju na dogovor opozicije, ako se ne varam, da se obezbede fer izborni uslovi. Potpisali ste svi institucijama države da se pozove OEBS. Od toga ništa, očigledno, nema. Imate sada i ovo što zovete fantomskim ili kakvim god listama, i dalje dajete legitimitet, ne samo ovim izborima, nego i tim listama, faktički, učestvujući na njima.
To je tačno. Ja se zaista godinama unazad borim da se te stvari promene. Ako se setite mi smo imali i proteste po pitanju medijskih nesloboda, onaj još septembarski protest od Pinka do RTS-a. Kod nas, u Narodnoj skupštini Republike Srbije održan je jedini sastanak pre predsedničkih izbora lidera gde su bili i Saša Janković i Vuk Jeremić i Saša Radulović i ja. Zaista smo učinili sve da probamo da napravimo neki zajednički front opozicije, ali jednostavno ne ide. I na kraju imate jednostavan izbor, ili ćete da se sklonite, kukate, plačete i bojkotujete, ili ćete da se borite. Mi smo se opredelili da zajedno sa pokretom Dosta je bilo uđemo u ovu borbu i da se ne predajemo. To je otprilike to.
Je l’ ste bili trojanski konj Dragana Đilasa?
Da smo bili Đilasovi verovatno bi danas podržavali Dragana Đilasa. Znači vidite da, niti ga podržavamo, niti smo ikada imali bilo kakve veze sa njim.
A nije ideja bila da podržite njega, nego da otkinete radikalima?
Ne, to je bila ideja Aleksandra Vučića koju je plasirao u svojim tadašnjim medijima, koje je kontrolisao, jer su mu Dveri oduvek smetale, kao što mu i danas smetaju. Dakle, ne verujte Aleksandru Vučiću ni kad vam darove nosi, to je poznata srpska narodna poslovica.
Da, da, naročito srpska. Zašto je za Dveri problematična saradnja sa Srpskom naprednom strankom u Beogradu, posle eventualnih izbora? Vi ste i potpisali u koalicionom sporazumu, ako se ne varam sa Dosta je bilo da neće biti te saradnje.
Jedini smo koji su to do sada potpisali i stavili na papir.
Baš ćemo i o tome popričati, ali me zanima – nije bila problematična za Čačak, na primer, gde ste vi rekli 2016. pa i 2012. godine “očekujemo da nas SNS pozove na razgovore, da pregovaramo o budućnosti grada”? Tada SNS vidite kao mogućnost za budućnost dobrog grada, a sada vam je problematičan. Zašto?
Druga jedna stvar je bila u Čačku u pitanju. Naime, mi smo tamo najjača opoziciona odbornička grupa.
Dvadeset i nešto imate (odbornika), ako se ne varam.
Tako je, 19 tačno i tamo smo mi presudno uticali da se slomi jedna vlast koja je trajala 20 godina – vlast Velimira Ilić i Nove Srbije. Onda smo rekli, hajmo sada da se pravi jedna nova vlast u kojoj će biti, što uostalom ponavljamo uvek, oni koji nikada do sada nisu učestvovali u vlasti i da nam je manje bitno…
Znam, ali to je taj isti SNS, koga se gadite.
Ne, pazite ovako, zašto nismo ušli u vlast, zašto nismo napravili ništa sa naprednjacima?!
Pa nisu vas hteli.
Ne, nego nećemo da pravimo takve kompromise.
Ne, nisu vas hteli, napravili su koaliciju sa drugima.
Ne, napravili su jednu veštačku vlast sa SPS-om, sa jednim odbornikom viška. Nastavili su da rade sve isto što i prethodna vlast i mi u tome ne učestvujemo.
Pa da, ali kada prestaje poverenje u SNS, kod Dveri? Dakle, kad kažem poverenje, mislim kad prestaje taj odnos ili percepcija SNS kao lošeg u Beogradu na primer, ili za neke izbore – da ne možete sada da uđete, da potpisujete, da nećete ulaziti sa njima, znači kad to počinje?
To je pravo pitanje. SNS se predstavljala kao opozicija vlasti Borisa Tadića, u tom smislu smo bili, hajde da kažemo kolege, jer i mi smo bili opozicija vlasti Borisa Tadića i Demokratske stranke. Međutim kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, ona je nastavila da radi sve isto što je pre toga radila Demokratska stranka. Isti koruptivni sistem je ostao da vlada, a kada su krenuli da potpisuju antiustavne briselske sporazume, kada su krenuli izdaju Kosova i Metohiju, kada su nastavili, dakle sa svim neoliberalnim ekonomskim metodama, sa subvencionisanjem stranih firmi, sa pomoći stranim bankama, kada su još više nastavili onim putem pogubnim kojim je išla i vlast Demokratske stranke, to je za nas bio kraj bilo kakve mogućnosti saradnje.
Dobro, ali sada moram da se vratim ponovo na isto pitanje. Dakle 2016. godine, ta ista Srpska napredna stranka radi ovo što kažete, isto kao i 2018. Te 2016. vam nisu problem za Čačak, a 2018. su vam problem za Beograd?
Morate da shvatite specifičnost jedne lokalne sredine. Dakle, Čačak 20 godina želi političke promene, 20 godina sanja da Velimira Ilića skine sa vlasti.
Makar i sa Srpskom naprednom strankom?
Tako je. I ogromna su očekivanja od ljudi da se nešto zaista promeni. Mi kažemo, u redu hajde da nešto promenimo, ali ne može da ostane sve isto, kao što je bilo za vreme Velimira Ilića. Isto to kažemo u Beogradu – Hajmo da menjamo Sinišu Malog i Gorana Vesića, ali nemojte da ostane sve isto, ili da se vraćamo na vreme Demokratske stranke. Znači, to je poenta priče. Moje pitanje je vrlo jednostavno: da li posle 30 godina višestranačja u Srbiji može da dođe neko ko nije bio na vlasti, ili moraju da dođu ponovo oni koji su već bili?
Pa dobro, moraju da zadobiju poverenje birača.
Pa dobro, ja biračima postavljam to pitanje. Dakle, da li smo mi osuđeni da biramo između onih istih koji se 30 godina bave politikom?
A šta vi mislite, da li može da se promeni?
Evo dobar primer je Dragan Đilas.
Dobar primer su zapravo Dveri.
Ne, dobar primer je Dragan Đilas.
Ne, vi ste bolji primer.
Hajde da vidimo.
Hajde da vam ovako postavim pitanje: želite da dođete na vlast, ok, jasno, zato imate partiju, takmičite se na izborima, nije to nikakva tajna, zato partije i postoje, ali kako mislite da dođete na vlast, osim ako ne osvojite 100% te vlasti u bilo kom parlamentu, jer vas svi drugi vide kao ekstremne desničare i ekstremiste, koji su skloni nasilju? Svaki put kad sam postavljala pitanje strankama iz opozicije, “a Dveri“, dobila sam odgovor „ne oni su ekstremni desničari“. Tako vas percipiraju.
Pa mislim da to više ne važi, da to zaista više nije tako. Mi smo već dve godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ljudi su nas dobro upoznali, videli su da mi držimo do svojih stavova, ali da se radi o jednoj potpuno demokratskoj, kulturnoj i pristojnoj priči i mislim da su i oni koji su eventualno imali takve stavove promenili takve stavove. Prosto, uvideli su u našem ponašanju da smo prava, iskrena opozicija, da smo kulturni, pristojni ljudi.
Naročito kad Martinovića gađate mišem i vaši napadnu zaposlene na Pinku?
Znate kako, sa kulturnim ljudima – kulturno, a sa barabama moraš drugačije, jer ne mogu da te razumeju.
Pa nisam sigurna da je to objašnjenje koje je prihvatljivo.
Evo da vam objasnim: kada vi nastupate kulturno i pristojno sa barabom, baraba misli da ste budala i baraba vas gazi, maltretira, ponižava…
Šta vas briga šta misli baraba o vama?
Kako me nije briga kad mi isključi mikrofon i kad me isključi sa zasedanja i kad mi oduzima reč i kad me kažnjava.
Dobro, nije parlament mesto za fizičko nasilje.
Nije to fizičko nasilje, to je poruka.
Ali na drugoj strani ste sebi zalepili tu etiketu nasilnika zato što se izgubili živce.
Nisam ja izgubio živce, ja sam to namerno uradio.
Još gore.
Pa čekajte, ja moram da pokažem zube nekome ko misli da može da me maltretira i gazi, neko ko misli da može da oduzima reč narodnim poslanicima opozicije, neko ko misli da može da nas isključuje sa sednice.
Da, ali onda promovišete model takvog ponašanja, jer kada dođete na vlast, onda je logično da vama neko baci miša u facu.
Ako mu ne dozvoljavam da govori.
Čekajte, nećemo se valjda fizički obračunavati?
Čekajte, ali šta? Pustićemo Naprednu stranku da nas sve zgazi i ponizi, pokrade i uništi?
Postoje načini.
Koji su načini? Pa nema ih!
Pa evo izbora, je l’ se takmičite na izborima?
I kako se takmičimo?
Pa samim tim priznajete da je to način.
Aleksandar Vučić sa 10 miliona evra i mi sa 100.000 evra, je l’ se tako takmičimo?!
Pa što idete na to? Bojkot je, takođe, politički stav.
Pa šta, da dignemo ruke, da odustanemo? Da ga pustimo da vlada narednih 100 godina?
Pitanje je šta bi on (bojkot) izazvao i šta bi bile posledice.
Dobro, slažem se, to je legitimno, ali ovde je drugo pitanje. Pitanje je da li ćete pustiti da neko gazi izbornu volju građana, da neko gazi vaše pravo na slobodu govora, na slobodu misli, na skupštinski rad, na opoziciono postavljanje pitanja, ili ćete se tome suprotstaviti. To je tako u svim parlamentima sveta. Mislite da bi bilo ko drugi u bilo kom drugom parlamentu sveta dozvolio da mu neko isključi mikrofon, dok on govori, zamislite to u drugom parlamentu u svetu.
Pa ne, ja ne mogu da pravdam nasilje ni u kom obliku, zaista.
Čekajte, je l’ se dešava to negde? Ne, nasilje je to što oni rade. Ne razumete Danice, to što radi Srpska napredna stranka, to je nasilje i bahatost i onemogućavanja normalnog demokratskog života i slobode medija u Srbiji.
Samo da se vratimo na Đilasa, tu si me prekinula, to je važno. Đilasa nema nigde četiri godine, za vreme apsolutističke vlasti Aleksandra Vučića, torture, ukidanja medija, Beograda na vodi, katastrofe u ovoj državi i onda se posle četiri godine hibernacije, meditacije, mirovanj, ili ne znam, podrške Vučiću za Beograd na vodi, on odjednom vrati i sad kaže “Ja sam lider opozicije”. Na osnovu čega? Ja samo to pitam.
Pa može mu se. Jer sve kladionice (pokazuju da ima najviše podrške od opozicionih lidera).
E to je druga stvar, može se medijima, može se medijima i kladionicama.
Kojim medijima?
Medijima i kladionicama koje ga proglašavaju liderom opozicije. Na osnovu čega?
Oni uticajni mediji od 3.000 tiraža? Koji mediji?
Pa kako je, onda, postao Đilas – lider opozicije, kako je postao?
Ko kaže da je postao lider opozicije?
Pa svi mediji, sve kladionice.
Što vi niste postali lider opozicije, ko vam je branio?
Pa ja to pitam.
Nemate podršku.
Ne, ne, ne, ne, čega, čiju nemam podršku? Tajkunskih medija? Jer nemam podršku tajkunskih medija i nemam podršku kladionica?
Kojih tajkunskih medija?
Pa, nemam podršku tajkunskih medija i kladionica, to nemam, to je tačno.
Koji tajkunski mediji podržavaju Đilasa?
Čekajte, hajde da postavimo ovako pitanje – ko je bio opozicija četiri godine Aleksandru Vučiću? Ko je najaktivnija opozicija u skupštini? Gde je bio Đilas, kao odbornik u gradu Beogradu? Kada su pravili Beograd na vodi, podržavao je Beograd na vodi, podržavao je Aleksandra Vučića. Nije problem da se Đilas vrati, on ima pravo čovek da se kandiduje…
To je i pitanje.
Za mene je pitanje ko je ovde bio prava opozicija Vučiću, dok Đilas nije bio tu. Đilas nije bio, Šapić nije bio, ko je bio? Pa Dveri i DJB. Jedino su se Dveri i DJB ozbiljno suprotstavili ovoj vlasti.
Dobro, što niste taj kredit za koji kažete da ste kao prava opozicija stekli pretvorili u glasove?
Pa evo, to ćemo i da uradimo 4. marta. Ja sam u to uveren.
E sad, hajde o „Dosta je bilo“ da popričamo.
Hoću da vam kažem, neću da mi neko nameće lažne opozicione lidere. Đilas – kandidat za gradonačelnika Beograd – u redu, ali nije lider opozicije. Shvatate?
Pa dobro, ali što vas to (boli)? On svakako ne spada u korpus partija sa nacionalnim predznakom i birača koji bi to podržali.
Ne, ne, ja kažem da smo mi lideri opozicije.
Njegovo biračko telo i vaše se ne sudara nigde.
Pa ne znam ja to, ne znam ja to koje se biračko telo sa kojim…
Kao što se ne sudaraju ni vaše ni Radulovićevo.
Ne, stvar je sledeća: u Beogradu je najjača opozicija u Srbiji, Beograd je opozicion. Aleksandar Vučić, na predsedničkim izborima nije mogao da pobedi u Beogradu, nije mogao da uzme većinu, je l’ tako? Znači, opozicija ima ogromnu šansu u Beogradu i postavlja se pitanje ko je lider opozicije, ko je najozbiljnija opozicija Aleksandru Vučiću.
Što je sad to bitno?
Pa to je vrlo bitno. Zato što to birači treba da znaju ko je bio tu dok je Aleksandar Vučić uništavao ovu državu i borio se protiv toga, a ko nije bio tu, ko je ćutao.
Da li sa Đilasom ili sa Demokratskom strankom, posle izbora (imajući u vidu da se drugi deo naziva vaše liste odnosi na njih, jer su bivša vlast), ukoliko suma rezultata opozicije dopusti pravljenje gradske vlasti, biste vi mogli u savez da idete?
Pa naravno. Zašto? Zato što je cilj svih nas rušenje aktuelne vlasti Aleksandra Vučića, Siniše Malog i Gorana Vesića. Mi smo jedina, ponavljam, izborna lista koja je stavila potpis da neće sarađivati sa SNS-om.
A da li biste potpisali ovaj papir koji je Šutanovac najavio u izjavi Istinomeru (da svi kandidati za odbornike potpišu da, posle izbora neće sarađivati sa Vučićem), koju će da ponudi do kraja kampanje?
Pa što on nije to potpisao? Evo tu smo, mi smo to već uradili, on to nije uradio. Dragan Šutanovac to nije uradio.
Ali ključna mantra svih opozicionih predstavnika je – mi nećemo sa Vučićem.
Da, ali samo smo mi to potpisali. Dakle, ono što je sigurno Dveri i DJB neće sarađivati sa SNS-om, ono što je sigurno praviće zajedničku vlast sa opozicijom. Dozvolite ovo je vrlo važno. Za nas nije sporno da ćemo formirati novu vladajuću većinu koju čine sadašnje opozicione snage, ako budemo u mogućnosti da srušimo vlast Siniše Malog i Gorana Vesića, ali pod kojim uslovima, to je ključno pitanje. Ne možemo mi da skinemo Vučića, a da sve ostane isto. Ne gospodo, hajmo da vidimo šta je problem ove korumpirane vlasti: kriminal, korupcija, partokratija, odgovornost za uništen grad, za uništenu državu, znači to su ozbiljne teme. Bus plus, pa čekajte, Bus plus vam je najbolji primer, formiran u vreme Đilasa.
U intervjuu NIN-u ste izgovorili rečenicu “Beograd na vodi je najveća perionica para na Balkanu“.
Posle Bus plusa, prvo je Bus plus osmišljen kao perionica para.
Ali hoću za Beograd na vodi da vas pitam, da li ste u međuvremenu podneli krivične prijave zbog toga i šta se dešava sa tim?
Kome? Vučićevim tužiocima i sudijama? Pa je l’ vi pratite aferu Dveriliks koja traje već godinu dana? Je l’ ste vi videli šta smo mi sve izneli?
Apsolutno. Pričali smo o tome pred predsedničke izbore.
A šta smo mi sve izneli do sada od dokumenata… Mislite da nas je neko pozvao?
“Beograd na vodi je najveća perionica para na Balkanu”, to izgovarate kao politički stav.
Tako je.
Pa kako izgovarate to kao politički stav, valjda nije politički stav da neko pere novac. Morate da imate dokaze za to. Ko pere?
Ko? Pa Aleksandar Vučić i njegova bratija.
I za to imate dokaz?
Pa naravno. Pa vidite, o čemu se radi: je l’ se zna poreklo para koje su ulažu u Beograd na vodi? Vrlo jednostavna stvar, zašto policija ne radi svoj posao, zašto tužilaštvo ne radi svoj posao? Samo neka ispita poreklo novca, koji je u temelju zgrade Beograda na vodi.
Ako vi to izgovorite, a ne podnesete prijave toj policiji i tužilaštvu ili kojoj već instituciji nadležnoj, onda ispada da koristite iste floskule koje koristi vlast kada kaže žuti su pokrali, popljačkali, orobili, itd. i najveći su lopovi.
Mi godinu dana iznosimo tajne audio snimke razgovora članova političke mafije, iznosimo dokumenta, imamo insajdere koji svedoče o kriminalu u vrhu Vučićeve vlasti. Šta još treba da uradimo? Znači, ili mi lažemo i mi treba da krivično odgovaramo, a niko nas ne goni. Znači da su svi naši dokumenti ispravni i neko treba da dejstvuje po tome. Kad ja kao narodni poslanik to kažem, pa ja sam već podneo neku vrstu krivične prijave, ja sam već obavestio tužilaštvo i policiju. Mislite da su me pozvali bilo kad da me pitaju “dajte nam te vaše dokaze”? Pa ne pada im na pamet.
Kad ste ulazili u savez sa Dosta je bilo i Sašom Radulovićem, da li je taj savez praktično iznuđen, jer ni vi ni on niste imali koalicioni potencijal? Da budem cinična, niko vas nije hteo.
Pa to je sasvim u redu, ja ne znam zašto bismo mi sarađivali bilo sa strankama sadašnje, bilo sa strankama bivše vlasti. Mi se od njih razlikujemo, mi smo nova priča.
Ali vi se razlikujete ideološki od Dosta je bilo. Ja mislim da glasači profesora Pavlovića, Stevanovića, Saše Radulovića i vaši birači bi se gađali kamenjem na temu da li je homoseksualizam ideologija ili bolest i na temu abortusa i raznih tema.
Dobro i? I na koju još temu?
Pa znam, ali taj birač treba da ode i da zaokruži taj jedan.
Pa da, u Beogradu, na gradskim izborima u Beogradu.
Ali vi uvek kada govorite o Dverima, vi govorite i o principijelnosti je l’ tako?
Pa da i ne odstupamo od toga i niko nije promenio svoje stavove. Mi znamo da imamo ideološke i političke razlike, ali sarađujemo da bi rušili ovu vlast i šta je tu sporno?
Pa meni je sporno ako je vama jedan od najvećih tema Briselski sporazum, koji je potpisala Vlada u kojoj je Radulović bio ministar, a za koju ste vi pred Srbima u Kosovskoj Mitrovici 2013. na mitingu rekli treba ih pohapsiti, sve njih.
Tako je, naravno. To ostaje.
Pa vi sedite sa tim koga ste 2013. hteli da hapsite, jer je bio član tima.
Pa da, ali nije Radulović potpisao Briselski sporazum.
Pa nije, ali je bio član.
Znate o čemu se tu radi? Vi me pre nekoliko minuta pitate kako ćete da napravite buduću vlast, ako ne sarađujete sa ostalima iz opozicije. Pa evo sarađujemo sa ostalima iz opozicije, sa „Dosta je bilo“, da bismo rušili aktuelnu vlast. Zašto? Zato što nisu bili na vlasti, zato što nisu deo ni sadašnje, ni bivše vlasti. Znači to je naša ključna ideja, da ponudimo nešto novo, znači mi se razlikujemo i to je ta suština. Mnogo se preteruje da postoje, ne znam kakve,dijametralno suprotne ideološke političke razlike između Dveri i DJB. I DJB je protiv promene Ustava, izbacivanja preambule o Kosovu, protiv ovog lažnog dijaloga, protiv priznanja nezavisnog Kosova i DJB je protiv ulaska Srbije u Nato.
Sem LDP-a, svi su.
… i vrlo skeptičan prema Evropskoj uniji. Šta je sporno?
Ali DJB se sigurno ne bi gadio IPA fondova Evropske unije, a šta biste vi?
Dobro, pa imamo razlike, ja vam to kažem, svako ostaje pri svojim razlikama.
Je l’ biste uzeli IPA projekat ili ne biste, da ste na vlasti?
Ma uopšte me ne zanima Evropska unija.
Evropska unija je između ostalog i novac.
Pa dobro i šta sad, da se prodamo zbog tog novca? Da pristanemo na sve ucene iz Evropske unije? Nama otimaju teritoriju.
Pa ne znam, ako vi to tako shvatite, onda ok.
Ne, nas Evropska unija ucenjuje da bi nam dala taj novac, da bismo ulazili u Evropsku uniju, da bismo napredovali u evropskim integracijama.
Ali naša je odluka da uđemo u Evropsku uniju.
A kad smo to odlučili? Na kom referendumu? Je l’ neko pitao ovaj narod?
Referendum dolazi kada dođe do trenutka (ulaska u EU).
Kada? Kad sve bude završeno. Valjda pitaš na početku da li hoćemo da idemo tim putem.
Dve trećine parlamenta vam je za Evropsku uniju.
Ma dve trećine kog parlamenta?
U kojem vi sedite i dajete mu legitimitet. Tog parlamenta.
Da, tako je, zato što nemam gde drugo da se čuje moj glas. To je jedini način da se uopšte čuje da postoji opozicija, da nešto kažete u Narodnoj skupštini i to nam brane i sključuju nam mikrofon i isključuju nas sa sednice. Je l’ vi znate da sam ja još uvek isključen sa zasedanja Narodne skupštine? Dakle, to je prava slika parlamenta.
E sad, hoću samo pre nego što privedemo kraju razgovor (da vam postavim) jedno pitanje. Nas dvoje smo radili nekoliko puta intervjue, prošli put smo se sreli kada ste se vi kandidovali na predsedničkim izborima i obavezno su tu teme oko odnosa prema LGBT populaciji. Ono drugo što hoću da vas pitam, što se takođe odnosi na jednu važnu temu, a to je da li se vi slažete sa vladikom, sa Amfilohijem Radovićem, koji je rekao da su Srpkinje ubile više dece u stomaku, nego Musolini, Hitler i Broz zajedno?
Možda to zvuči ovako malo surovo i preterano u smislu poređenja, ali je to nažalost jedna surova istina. Dakle, siguran sam da mitropolit nije imao nameru nikoga da uvredi, nijednu ženu u Srbiji, već da je imao nameru da skrene pažnju na jednom tako drastičnom primeru, koliko je zapravo problem bele kuge u Srbiji veliki, koliko je veliki broj abortusa, koliko ne stajemo kao narod, koliko nas se manje rađa nego što umire. Možda je uzeo jedan nezgodan primer, ali je suština ta, znači mi demografski nestajemo.
To je blago rečeno, nezgodan primer.
Dok nas neko, da kažem, jednim šokom ne otrezni.
Je l’ ste vi protiv abortusa, vi lično?
Ja smatram da sve one koji žele da izvrše abortus treba informisati o tome šta je abortus.
Znači niste decidirano protiv?
Pazite, ja ne mogu nikome da zabranim da izvrši abortus, ja ne mogu da ulazim u njegovu privatnost, to nije moja ideja. Moja ideja je nešto drugo, da mu objasnim šta je abortus, da on vidi snimke, kako izgleda ubistvo tog deteta u majčinoj utrobi, da čuje koje su posledice po majku, da neće moći više da rađa, možda. Dakle, da bude suočen sa drugim informacijama, a onda će da odluči sam.
Ne biste se zalagali za zakonsko ukidanje abortusa? To pitam.
Znate šta je meni ovde sporno? Ljudi ne znaju drugu stranu, ne znaju onu mračnu stranu abortusa.
Pa znaju, žene žive u 21. veku, ne živimo u 19. veku.
Ne znaju, verujte mi… ne, ne… kada dođu u ginekološku ordinaciju, da im neko neki materijal…
Dakle, ne biste tražili ukidanje abortusa zakonski?
Ja mislim da je mnogo važnije ovo, da se čuje druga strana i da ljudi vide koliko je abortus jedno jezivo ubistvo, zapravo. Da vide ono malo dete koje se brani od onoga ko želi da ga ubije, pazite kada to neko vidi, neće mu pasti na pamet da vrši abortus.
Stigli smo do ovih pitaja koje postavljamo kao Istinomer svim kandidatima.
Šta biste uradili za prvih 100 dana vlasti?
U prvih 100 dana nove vlasti u Beogradu mora da se podvuče crta i da se uđe u trag svemu što je bilo sporno, da se vidi šta stoji iza Beograda na vodi, šta stoji iza fontane na Slaviji, šta stoji iza novogodišnje rasvete, šta stoji iza novogodišnje jelke. Ako se to ne uradi, to znači da nikakvih promena neće biti.
Za prvih godinu dana?
Za prvih godinu dana mora da se pokrenu ove ključne stvari koje su u našem programu, znači mora da se urade urbanistički planovi Beograda, mora da se osmisli svo gradsko građevinsko zemljište u funkciji, oporezivanja i punjenja gradske kase. Ne sme više niko da dobija gradsko građevinsko zemljište u Beogradu budzašto u pljačkaškim privatizacijama i tajkunskim šemama i kombinacijama. To je glavni izvor punjenja budžeta Beograda i mi moramo da ga uzmemo u svoje ruke. Glavni resurs Beograda – gradsko građevinsko zemljište mora da bude vraćen u gradsku kasu i moramo da decentralizujemo Beograd. Da vratimo osnovne nadležnosti i prihode svim beogradskim opštinama, posebno prigradskim, koje su praktično opljačkane od strane centralne vlasti u Beogradu.
I za ceo mandat?
Za ceo mandat da ispunimo ove ključne stvari koje smo obećali, da smanjimo porez na imovinu u Beogradu, da omogućimo besplatne udžbenike za svu decu u osnovnoj i srednjoj školi, da omogućimo besplatan gradski prevoz za određene kategorije stanovništva i da pojeftinimo gradski prevoz u čitavom Beogradu i da, što je za nas u Dverima veoma važno, formiramo Gradski sekretarijat za porodicu i omogućimo mnogo više normalnijeg života za porodične ljude u Beogradu, više parkova, više biciklističkih staza, besplatan sport, više mogućnosti da posetite kulturne manifestacije, da podržimo socijalno ugrožene, staračka i samačka domaćinstva, ratne, vojne veterane, ljude kojima privatni izvršitelji, Parking servis, komunalna policija, Bus plus kontrolori, jednostavno maltretiraju život u Beogradu, dakle da ih oslobodimo maltretiranja od strane ovih pljačkaša i ovaih bahatih komunalnih vlasti u Beogradu.
