Od katanca smo se spasli u poslednji čas
Među 17 preduzeća u restrukturiranju koje je Vlada Srbije stavila na spisak strateški značajnih, zbog čega će im biti produžena zaštita od poverilaca za godinu dana, našao se i „Ikarbus“. Ovaj zemunski proizvođač autobusa dospeo je u žižu javnosti kada je u martu prošle godine sa njegovih proizvodnih traka sišao prvi „srpski mercedes“ – autobus napravljen u kooperaciji sa nemačkim „Mercedesom“. Iako je ova saradnja predstavljena kao pokazatelj industrijskog rasta Srbije, u prošloj godini je, ipak, prodat samo jedan „srpski mercedes“ i to prototip koji je premijer Vučić pokazao u samom finišu predizborne kampanje. Ali, kako u intervjuu za Istinomer kaže generalni direktor „Ikarbusa“ Aleksandar Vićentić, od početka ove godine kompanija već ima 45 naručenih „mercedesa“, što je omogućilo početak serijske proizvodnje ovog modela.
„Krajem jula trebalo bi da budu završena prva tri „mercedesa“ za „Lastru“ iz Lazarevca, onda od septembra počinje isporuka 30 vozila za GSP, a u oktobru će biti prodato 12 autobusa ATP Pančevo“, kaže Vićentić.
Kada je premijer Vučić u martu prošle godine kačio trokraki znak na prvi „srpski mercedes“ rekao je da se za taj model već interesuju iz susednih zemalja. Prodaja, međutim nije išla kako se očekivalo. Koliko se premijer sada interesuje za vaše poslovanje?
Prošle godine prodaja nije išla, ali je krenula od početka ove. Trenutno imamo naručen 61 autobus, od toga su 45 naši „mercedesi“. Premijer nas ne zove, ali to čine njegovi saradnici, koji su upoznati sa situacijom. Država nam pomaže tako što dobijamo kredite iz Fonda za razvoj pod komercijalnim uslovima koje vraćamo. Takođe, država nam daje garancije za kredite i, što je jako bitno, daje nam garancije za učestvovanje na tenderu. Bez njih ne bismo mogli da učestvujemo ni na jednom tenderu, niti bismo mogli da dobijemo neki posao.
Sumnjalo se da je ta saradnja sa „Mercedesom“ samo marketinški trik vlasti i da sa ozbiljnom proizvodnjom nikada nećete krenuti.
Nervirao sam se zbog tih priča, jer smo svi u firmi uložili velike napore. Nije lako napraviti ni fen, a kamoli autobus sa svim njegovim delovima. I pored svih teškoća uspeli smo da uđemo u saradnju sa „Mercedesom“. Najmanje četiri meseca prolazili smo njihove kontrole, proveravali su naše poslovanje četiri godine unazad i na kraju su se odlučili za saradnju. To je velika stvar. U Srbiji mora da opstane makar nešto od industrije, jer šta bi se desilo da zatvorimo sve fabrike?
Ipak, čini se da nije do kraja jasno da li „Mercedes“ nešto ulaže u tu saradnju sa „Ikarbusom“ ili se samo radi o tome da kupujete njihovu šasiju?
Sa „Mercedesom“ imamo poslovno-tehničku saradnju. Ne može bilo ko da dođe i kupi „mercedesovu“ šasiju i da na njoj nešto pravi. Oni su u ovu saradnju uložili svoje ime i znanje.
A da li ulažu novac?
Ne.
Kada „Ikarbus“ mora da plati šasije koje dobije od „Mercedesa“?
Njihovo ulaganje je i to što šalju svoje stručnjake o svom trošku.
Dakle, da li šasije plaćate čim ih preuzmete ili tek kada prodate autobuse?
Kao što to činimo kada sarađujemo sa stranim firmama – plaćamo unapred. Sarađujemo sa stotinak kompanija iz inostranstva i uvek uplatimo novac unapred.
Ali, zar nije mogao da se napravi dogovor da se plaća nakon prodaje autobusa? To bi vam olakšalo poslovanje.
Napravljen je takav dogovor i smatram da je velika čast za „Ikarbus“ da sarađuje na takav način sa „Mercedesom“.
Kada možemo da očekujemo da će „srpski mercedes“ da krenu u osvajanje regionalnog i evropskog tržišta, kako je to u martu prošle godine najavio premijer Vučić?
Zbog te namere smo i ušli u saradnju sa „Mercedesom“. Računamo da uz njihov brend i distributivnu mrežu možemo da napravimo značajan prodor na regionalno tržište, ali i šire. Dve stvari su problem: da bismo ušli na tržište pojedinih zemalja u regionu potrebno je da napravimo autobus sa „Euro 6“ motorom. To znači da moramo da izdvojimo 200.000 evra kako bismo napravili prototip i izreklamirali ga po tim zemljama. Očekujemo da ćemo do kraja godine, u saradnji sa „Mercedesom“, napraviti model koji će imati „Euro 6“ motor. Sa druge strane, u onim zemljama gde možemo da prodamo naš aktuelni model sa „Euro 5“ motorom, prodaja novih autobusa je i dalje slaba.
Ističete da je ceo posao sa „Mercedesom“ mogao da propadne, a fabrika da bude zatvorena da Vlada nije „Ikarbus“ stavila na listu i omogućila mu produžetak zaštite od naplate dugova i posle 31. maja.
Bez obzira na to što smo fabrika koja ima proizvodnju, bili bismo zatvoreni već 1. juna. Poverioci bi u pokušaju da naplate dugove blokirali naše račune i to bi značilo da više ne možemo da poslujemo. Ovaj zakon bukvalno znači spas za „Ikarbus“, za sve naše zaposlene i sve dobavljače.
A zašto je „Ikarbus“ uopšte došao u takvu situaciju?
Prvi razlog je što problem viška zaposlenih nije rešavan sve do ulaska u restrukturiranje 2010. godine. Tada je od 700 zaposlenih ostalo 300. Taj tehnološki višak je „Ikarbus“ vukao decenijama unazad. Drugi razlog je liberalizacija tržišta 2000. godine. Treći je nemogućnost „Ikarbusa“ da učestvuje u fer utakmici sa ostalim ponuđačima zbog nameštenih tendera u tom periodu. I četvrti razlog je loša privatizacija 2008. godine.
Po nekim procenama Srbija iz budžeta godišnje izdvaja između 700 i 800 miliona evra za državnu pomoć firmama u restrukturiranju. Da li je deo tog novca došao i do „Ikarbusa“?
Trenutno imamo pomoć države samo u vidu garancija i kredita koje dobijamo i vraćamo. Pored toga, za nepunih pet godina koliko smo u restrukturiranju, “Ikarbus“ je povremeno dobijao subvencije, ali je najznačajnija pomoć bila subvencija kupcima autobusa. Oni su od 2010. do 2012. godine dobijali 20 odsto subvencije za kupovinu autobusa domaćih proizvođača. To je znatno pomoglo našoj fabrici i tako smo prodali veći proj vozila koja su bila jeftinija od konkurencije iz inostranstva.
Zašto je ukinuta ta subvencija?
Ukinuta je 2013. godine, kako su nam rekli, jer više nije bilo sredstava.
Šta će se desiti kada istekne ovih godinu dana koliko ćete biti zaštićeni od naplate dugova?
Za to vreme uz pomoć Vlade Srbije trebalo bi da se nagodimo sa poveriocima, da jedan deo duga vratimo, a da najveći deo reprogramiramo. To će biti moguće jer planiramo obim poslova od najmanje 20 miliona evra u ovoj godini i isto toliko u narednoj. Imamo sklopljen i značajan posao sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Očekujete li da se posle godinu dana pojavi neko ko bi kupio „Ikarbus“?
I sada ima zainteresovanih. Poslednji je bio holandski VDL. Ipak, prvo moramo da regulišemo odnose sa poveriocima i kada se to završi, uz dovoljno poslova koje ćemo sklopiti, mislim da ćemo kupcima biti mnogo interesantniji nego sada.
