Od lokalnih izbora do galskog petla i priče o precima #Parlament
Odnosi u srpskoj parlamentarnoj opoziciji (a i na celoj izborno-političkoj sceni) do te mere su se zakomplikovali da se postavlja neironično pitanje, ima li svrhe uopšte ih objašnjavati. Ne zato što je to nemoguće učiniti, nego zato što postoji opasnost da dan nakon objavljivanja ovog teksta to što smo napisali uopšte više ne bude tačno. Jer trenutna situacija deluje na duži rok neodrživa, što je mogao da vidi svaki gledalac prve sednice Skupštine Srbije u novom sazivu.
I onima koji misle da inače znaju šta se dešava, sada mnogo toga nije bilo jasno, ni građanima ni kolegama koji ne prate unutrašnju politiku baš iz minuta u minut. Zato su skupštinski izveštači ovih dana dobijali brojna pitanja, kao: O čemu raspravljaju? Je l’ se to bira nova vlada? Kad su izbori? Ko ide, ko bojkotuje? Kako nisu više zajedno, pa ko je s kim? Kako ne izlaze u Beogradu, a u drugim gradovima izlaze? Ko je taj Parandilović?
Odgovorićemo ukratko, pre nego što pređemo na sednicu koja je po mnogo čemu bila atipična. Jer to nije bio „Haos u skupštini” kako su izveštavali tabloidi, niti je sve „nastavljeno kao i do sada”. Naprotiv, skupštinska sednica bila je neuobičajeno mirna za domaće standarde, neočekivano patetična, uz oštre govore opozicije, naročito ove koja ide na izbore, uz odgovore vlasti koji su daleko ispod uvreda koje smo ranije slušali i uz ponašanje predsedavajuće Ane Brnabić koje je imalo svojih mana, ali ni blizu onome kako je sednicu vodio Vladimir Orlić, Maja Gojković pa čak i provremeno Stojan Radenović.
Ko je sada s kim?
Pre nešto više od dva meseca, 6. februara, položili su poslaničku zakletvu u holu skupštine, i Srbija protiv nasilja i Nada, pred novinarima, tvrdeći da to ne mogu učiniti zajedno sa poslanicima Srpske napredne stranke koji su mandate osvojili izbornom krađom. Pre nego što su glasači uopšte zapamtili koje sve stranke čine koje koalicije, pošto suštinskog ukrupnjavanja političke scene nije bilo, već 23. aprila deo koalicije „Srbija protiv nasilja” glasao je zajedno sa poslanicima vlasti o izmenama zakona o lokalnim izborima, dok su ostale stranke te koalicije kao i koalicije Nada – bile protiv. Ili nisu glasali.
Pošto se ovde partije često poistovećuju sa liderima, reći ćemo to ovako – deo Srbije protiv nasilja, dakle SSP Dragana Đilasa, Srbija Centar Zdravka Ponoša i skoro pa zaboravljena stranka Zajedno čiji je jedan od lidera Nebojša Zelenović (koji nije poslanik) – neće učestvovati na izborima. Koalicija Nada koju predvode Miloš Jovanović (Novi DSS) i Vojislav Mihailović (POKS) sada dele stav da bojkot ima smisla, dok su 2020. godine kad je veći deo opozicije bojkotovao izašli na izbore i tvrdili da bojkot nema smisla.
Za izbore su se opredelili Zeleno-levi front, nekadašnji Ne davimo Beograd čiji su kopredsednici Radomir Lazović i Biljana Đorđević, zatim Narodni pokret Srbija Mikija Aeksića, Demokratska stranka koju vodi Zoran Lutovac, Pokret slobodnih građana Pavla Grbovića, Ekološki ustanak na čijem čelu je Aleksandar Jovanović Ćuta i Miloš Parandilović, lider pokreta Novo lice Srbije. Zašto je on interesantan? Zato što je član poslaničke grupe sa 12 poslanika Narodnog pokreta, a grupa se ipak zove „Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije”. (Bila je još jedna poslanica, ali je podnela ostavku, nova još nije izabrana.) I on je prvi počeo da šalje otrovne strelice kolegama koji će „izbore prespavati”. Pokret koji je manje poznat u Beogradu, samostalno je ušao u lokalne parlamente u Priboju, Ubu, Kraljevu, Malom Crniću i Prijepolju.
Posle sastanaka i pregovora u kojima je učestvovala većina ovih stranaka, došlo se do predloga izmena Zakona o lokalnim izborima, kako bi zakonski postalo moguće da se pored Beograda, 2. juna lokalni izbori održe i u drugim gradovima, u kojima nisu održani 17. decembra prošle godine. I to je bila jedina tačka dnevnog reda, oko koje je do razlaza i došlo.
Neuobičajeno donošenje zakona pre izbora nove vlade
Prva sednica skupštine u novom sazivu bila je neobična iz više razloga. Prvo, neuobičajeno je da se posle konstitutivne sednice prvo ne izabere nova vlada, već se na dnevnom redu nađe neki zakon na predlog 187 poslanika. Drugo, u našoj parlamentarnoj praksi nije baš često da vlast i opozicija zajedno predlažu neki zakon i o njemu glasaju, a da nije reč o zdravstvu ili ranije o Kosovu. A kad su se već dogovorili, logično bi bilo da se tim dogovorom pohvale, da objasne građanima kako je došlo do tog kompromisa i zašto je to dobro za razvoj demokratije.
Naprotiv, sednica je trajala skoro dvanaest sati i ponovo je bila teška za praćenje. Za promenu ne zbog predsedavanja niti ponašanja predstavnika vlasti, već zbog diskusija koje se moraju dodatno objašnjavati. Daleko od toga da vladajuća stranka, koju je pre svih predstavljao predlagač i šef poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, Milenko Jovanov, nije odgovarala na prozivke. Ali ako ste makar jednom slušali kako Jovanov diskutuje, videli ste da je ovde bilo sve „na pola gasa”.
Pre samog početka sednice, deo opozicije koji izlazi na izbore predstavio je svoj novi slogan „Biram borbu”, bilo je petoro govornika, bilo je najava nastavka pregovora o uslovima, bilo je fotografisanje sa grupnim rukovanjem, ali odgovora na pitanje ko su kandidati za gradonačelnike nije bilo.
Bez mnogo priče o zakonu…
I na početku da bude jasno, o zakonu se nije pričalo, jer menjao se samo rok za raspisivanje i održavanje izbora na lokalu sa 120 na 150 dana pre isteka mandata, a da od dana raspisivanja do dana izbora ne može proći manje od 30 dana, umesto 45 kako je bilo do sada. Nije bilo mnogo reči ni o toku pregovora, ni o ostalim stvarima oko kojih bi se valjalo dogovoriti. Izostala su zahvaljivanja na saradnji ili isticanja da je ovo korak ka jačanju demokratije.
Naročito su oštri prema vlasti bili upravo oni koji su potpisali predlog zakona. Prvi se obratio Aleksandar Jovanović Ćuta i pitao ko je ukrao potpise inicijative Kreni promeni o zabrani iskopavanja litijuma. Pa otkud na pregovorima ambasador Kristofer Hil. Pa koliko zarađuje Ana Brnabić, koliko Siniša Mali, ko je bio u kojoj stranci, ko je dao zemlju strancima, ko je polagao zakletvu na Ustavu Kosova.
Jovanov je odmah obavestio građane da je poslanik koji je upravo govorio, potpisao ovaj predlog.
„Prosto da građani znaju da možda on tako ne zvuči, ali potpisao je, evo ga potpis, prvi na listi svoje poslaničke grupe koja je ovo potpisala i ja mu se zahvaljujem na tome. Sad, ovo ostalo što su građani imali prilike da čuju, to vam je otprilike sada neka unutar opoziciona priča, gde se oni sada postavljaju ko je prava, ko nije prava opozicija. Oni sada moraju da opravdaju ovaj potpis, mada ja ne vidim zašto na ovaj način”, rekao je Jovanov, prvi put tog dana, ali ne i poslednji.
Kada je Radomir Lazović rekao da se zakon menja „zato što je vladajuća stranka primenila nelegitimni i nezakoniti izborni inženjering i prevare, uključujući prekrajanje biračkog spiska”, zato što su javni resursi korišćeni za vođenje kampanje, zato što su u protivzakonitim radnjama učestvovale brojne državne institucije a sudovi nisu reagovali, i još mnogo toga, i on je dobio odgovor od Jovanova:
„Kaže – menjamo zakon, između ostalog, krađa, ovo, ono, zbog biračkog spiska. A gde ovo piše? Pa, potpisali ste zakon. Valjda ste pročitali šta ste potpisali? Mi ovde nismo potpisali ništa što se tiče biračkog spiska.”
O krađi izbora govorilo se mnogo, vlast je odbacivala optužbe i izražavala, ne bez ironije, radost što će mnogi izaći na izbore i opet izgubiti. Govorili su i oni koji su odbili obećanja vlasti i smatraju da se ovakvim rešenjem ništa ne dobija. Lider SSP Dragan Đilas rekao je da će prihvatanjem izbora bez promene izbornih uslova biti produženo trajanje vlasti Srpske napredne stranke, a da će posledice takve odluke snositi svi koji u Srbiji žive. Govorio je o izbornoj krađi detaljno o preporukama ODIHR-a, o medijima.
„Nama su promene u Srbiji važnije od nekoliko stotina odborničkih mesta ili pobeda na nekoliko centralnih opština. Mi ne trpimo linč kome smo izloženi, maltretiranja nas i naših članova porodice zarad nekoliko odborničkih mesta ili vlasti na Vračaru i Starom gradu”, rekao je on.
Jovanov je sve demantovao i prebacivao na lične sukobe u opoziciji.
„Nema potrebe da se optužujete ko je, a ko nije naš, svi ste naši, ne bismo vas dali ni za šta na svetu”, to mu se posebno svidelo, pa je ponovio dva puta.
Lider Nove DSS Miloš Jovanović govorio je o toku pregovora, šta je opozicija zaista tražila, a šta je vlast nudila, ali za njega je presudno bilo prisustvo Hila koji je nakon jednog sastanka rekao da na izbore treba izaći i da je bojkot pogrešno rešenje.
„Mogu otvoreno da kažem neka kradu, neka rade, nama odgovara takva vlast. Daje Kosovo, daće Republiku Srpsku, daće i neki novac, nemojte, budite tu, ali to je Hilova stvar,” rekao je Jovanović i pozvao građane da ne budu deo „Vučićeve i Hilove farse”.
„Koliko god glasno da laje francuska pudla ostaje francuska pudla. Nikad neće biti ni rotvajler, ni nešto drugo. Tako da, džaba, džaba pokušaj – pudlica je pudlica uvek”, odgovorio je i njemu Jovanov. Nije izostao ni deo o izdaji, bežanju od rata, kukavičluku.
Sednica puna patetike
Veći deo sednice poslanici su govorili mimo dnevnog reda, o čemu god su hteli. Predsednica Brnabić opominjala ih je nekoliko puta, ali uglavnom nije reagovala. Dozvoljavala je replike kada je za njih bilo razloga, nije isključivala mikrofon u pola rečenice, nekoliko puta zaradila male pohvale da ipak nije kao njen prethodnik Orlić. Bar ne još. Ta nova „sloboda” dala je mogućnost poslanicima da budu patetični više nego inače. I nije mnogo važno ko je šta rekao, samo ćemo preneti neke od citata, kao uvid u to kako se diskutuje o izmenama zakona o lokalnim izborima.
„Ja ovo radim iz čiste ljubavi a ne iz mržnje i što svuda vidite mržnju? Zato što gledate u svoje srce. Pogledajte malo oko sebe. Videćete toliko ljubavi u nama ka vama”.
„Gde god sam bio, šta god sam radio, to sam radio čista srca i radio sam one stvari u koje verujem, a verujem da je Aleksandar Vučić jedini i najbolji zaštitnik interesa građana Srbije i te moje dece koju vi, sram vas bilo, pominjete”.
„Kada sam ga pitao gde je Francuska, prišao je karti i kazao – vidiš sinko možda se Francuska nalazi tu na karti, možda je tu nađeš, a onda je otkopčao svoju košulju i pokazao mi je grudi, mesto gde ga je na Gruništu kada je stradao Vojvoda Vuk, a on je bio komandant juriške čete Vojvode Vuka, pogodilo zrno i kazao – Francuska je u srcu svakog Srbina”.
„Nemate toliko metaka koliko je slobode u nama i koliko je ljubavi u nama prema ovoj zemlji.”
„Tvrdim da ćemo u neravnopravnim uslovima pokazati šta znači srce, pokazati šta znači ljubav za ove naše gradove, pokazati šta znači ljubav za Srbiju i pružićemo vam otpor dokle god i gde god da se suprotstavimo”.
„Pogledaj bagru, anđele. Njihova duša je prokleta, svima su stavili amove, sebi sagradili hramove, ruke im ogrezle u krv“.
„Borimo se da naučimo da sabiramo, da množimo, da delimo. Borimo se da znanja primenimo za dobro, da promenimo naše okruženje. Borimo se za ljubav, za prvi poljubac. Borimo se da stvaramo život, a ne da ga uništavamo”.
„Pa vidite, ja nisam francuska pudlica, ja sam galski petao i ovde zajedno sa srpskim orlovima branimo Srbiju. Od koga? Evo, od ljudi poput vas. Da, u pravu ste, ja nemam ni kap srpske krvi u sebi, ali vidite, Srbija teče mojim venama.”
„Ima ona poema Kadinjača – voljena zemljo jesi li znala tu je poginuo bataljon ceo i tako dalje. Tako i u Novom Sadu kažu – voljeni grade jesi li znao tu je nestao bulevar ceo, žuta banda ga opljačkala i svako odneo kući po deo”.
„U izboru za mesnu zajednicu, za opštinu, za predsednika Republike, gde god da se nalazimo, gde god je polje borbe, naći ćete nas.”
„Ima li bolje ilustracije kako su naši preci ovu borbu vodili od poruke koju su borci na Sutjesci poslali Vrhovnom štabu – dokle god budete čuli na Ljubinom grobu pucnje naših pušaka Nemci neće proći, a kada toga ne bude znajte da na njemu nema živih Proletera.”
(Izvor: Steno beleške 22. april 2024.)
Sledeća sednica trebalo bi da bude zakazana pre praznika i tada će Miloš Vučević predstaviti novi kabinet i plan za rada vlade u narednom periodu. To će biti prilika da se vidi da li će se ova, koliko toliko podnošljiva atmosfera održati, ili ćemo opet gledati transparente, slušati pištaljke i najstrašnije uvrede. I tada ćemo proveriti da li će se u skupštinu vratiti one stotine pripadnika MUP-a kao obezbeđenje, pošto ih na ovoj sednici u zgradi nije bilo. Bar nisu bili vidljivi.
