Odbor o EU – pravimo se Evropljani #Parlament

Prvih sat i po vremena je sve bilo pod kontrolom, a onda su jedan naprednjak i jedna poslanica Demokratske stranke probali da unesu “malo stare vatre“ raspravom o sumnjama naprednjaka u metodologiju EU, ali je predsednica Elvira Kovač to sprečila pre nego što se i moglo “razgoreti”.

Da li je ovo znak iskrenog opredeljenja vladajuće većine na evropski put? Ili tek još jedan performans kojim se (za sad dosta uspešno) formalno ispunjavaju zadaci iz evropske agende, dok suštinski sve ostaje isto?

Neprijatno koliko je sve bolje

Zašto pominjemo te formalnosti? Zato što su se i u izveštaju našle pohvale za procedure koje jesu formalno izvršene, ali oni koji su pratili znaju koliko je tu bilo “odglumljenog”. Evo na početku, ambasador  Žiofre je predstavio izveštaj, istakao da veruje da članstvo u EU jeste strategija Srbije, onda pohvalio proces izbora, kaže neke preporuke ODIHR-a su prihvaćene, u parlamentu sada ima više pluralizma, dakle sve je bolje nego što je bilo. Posebno je bilo interesantno kada je pohvalio to što je u Skupštini bilo dosta javnih slušanja i pitanja članovima Vlade, iako su se javna slušanja uglavnom odigravala samo uz prisustvo vlasti, a sećamo se čuvenih sednica sa poslaničkim pitanjima koje su služile samo za promociju rezultata vlasti, pošto opozicije nije bilo. Posebne pohvale stigle su za promenu Ustava i to što su, kako se izrazio Žiofre “u novom parlamentu važna mesta data opoziciji”. Jeste pomenuo zapaljiv jezik koji se i dalje koristi i u parlamentu i u kampanji protiv političkih oponenata, ali je brzo prešao na najavu novog modela međustranačkog dijaloga i saradnje sa EP.

“Sprovođenje strategije za medije kasni i treba izmeniti zakone o elektronskim medijima. Oduševljen sam što je ministar informisanja odmah stupio u kontakt sa mnom, i danas imamo sastanak radne grupe o medijskoj strategiji”, rekao je ambasador, što i jeste pohvalno, samo da to nije već ne zna se koji put da se razne strategije u medijima najavljuju, čak i usvoje, ali se apsolutno ništa na medijskoj sceni ne promeni. (Mi smo poslednji put o medijskoj strategiji pisali kad je ministar bio Vladan Vukosavljević, ako se još iko seća ko je to).

Onda je ambasador EU u Srbiji izneo i suštinske kritike, već poznato nazadovanje  u stopi usklađivanja  sa spoljnom politikom Evropske unije kao i nikakav napredak u dijalogu sa Kosovom.  

“Od Srbije se očekuje da se uskladi i donese mere u skladu sa pregovaračkim okvirom, EU mora da računa na Srbiju kao iskrenog partnera”, rekao je Žiofre. 

Još malo je pohvalio ekonomiju i izrazio nadu da će sarađivati sa vladomi svim poslaničkim grupama i ukazao na potrebu da se osnuje Savet za saradnju sa civilnim društvom .

Koliko će ministarka izdržati?

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević odmah je pokazala da  ispred nje u izveštaju  “crveno obeleženo” sve od ćega treba krenuti. Koncentrisali su se, kako je rekla odmah na to kako da se unapredi proces i odmah se pohvalila da je  Venecijanska  komisija konsultovana i oko tri zakona iz oblasti sudstva i dva iz tužilaštva kako bi se što pre našli pred poslanicima. 

I još nekoliko najava. Nacrt strategije za borbu protiv korupcije sa akcionim planom ponovo će biti tema, a ministar informisanja je počeo nanovo razgovor sa radnom grupom o medijskim zakonima. Što se tiče pomenutog Saveta za saranju sa civilnim društvom – u planu je.

Nekadašnja šefica Pregovaračkog tima sa EU, iskusnim rečnikom objasnila je da je neusklađenost spoljne politike u stvari “rezultat opadanja procenta prihvatanja spoljnopolitičkih odluka EU, ali nema nikakvog razilaženja u vrednosnim aspektima”. 

“Srbija je vrlo čvrsto podržala integritet Ukrajine i vrlo čvrsto zajedno sa EU prihvata rezolucije UN koje se odnose na ova pitanja, Dakle, nema odustajanja od zajedničke spoljne bezbednosne politike”, bila je jasna nova ministarka.

Poslanici pripremljeni, ali usporeni 

Nije da se očekivalo nešto novo, ali sama rasprava o dokumentu nije bila preterano zanimljiva. Poslanici su pripremili šta će da kažu, ali je želja da se prikaže kako je sve civilizovano i kako ima volje za dijalogom, ostavila tek utisak pukog “ispunjavanja obaveza” bez ikakvih očekivanja. Možda i zato što se međju 17 članova Odbora za evropske integracije ne nalazi ni jedan lider političke stranke, zamenik ili makar član koji je poznat široj javnosti. 

Dubravka Filipovski iz SNS-a rekla je da “mi poštujemo integritet Ukrajine, ali da nam je teško da uvedemo sankcije jer smo zavisni od ruskog gasa”, a bilo je reči i o Kosovu mada nije baš najjasnije šta je htela da kaže. Istakla je da opada poverenje u EU jer sve to predugo traje, ali reforme koje se sprovode snaže Srbiju i važna nam je pomoć EU.

Ksenija Marković iz Demokratske stranke  osvrnula se na uslove u kojima je opozicija izašla na izbore, rekla da vlast koristi “antievropski narativ”, da u izveštaju ima i afera koje nisu rešene poput “Krušika” i vlasništva “Telekoma” u medijima, da Srbija “pravi korake unazad” zahvaljujući režimu. 

Milan Radin iz SNS-a zahvalio je za pomoć EU, ali je rekao da je izveštaj “ponovo manjkav” i onda najviše vremena posvetio programu na jezicima manjina na Javnom servisu Vojvodine te na osnovu toga doveo u pitanje “faktičnost čitavog izveštaja u delu o medijima”.

Poslanik Ujedinjenih Natan Albahari bio je za nijansu oštriji, ali i on izuzetno ljubazan. Nije propustio priliku da objasni svima poznate stvari šta je posao Odbora, a šta je dužnost ministara, te da (uz dozu ironije) poduči Tanju Mišćević kakav treba da bude proces pristupanja EU, jer kaže da nije siguran da ova Vlada to zna. Istakao je da smo u poslednjih deset godina vlasti SNS-a videli da mediji služe da pozitivno prikazuju predsednika Vučića, a da “uloga medija treba da bude prikazivanje istine”. Pitao je šta je sprečavalo vlast da radi na medijskoj strategiji do sada, pa sad najavljuje sve iz početka, osvrnuo se na REM koji je ponovo dodelio frekvencije televizijama koje 90 posto vremena pozitivno prikazuju predsednika i njegovu stranku, a priča se o pluralizmu.

Poslanik Nove DSS Predrag Marsenić rekao je da izveštaj nije prihvatljiv,  jer dinamika pregovora “zavisi od normalizacije Srbije  i takozvanog Kosova”. A kad je reč o sankcijama Rusiji, to, takođe, nije prihvatljivo uzimajući u obzir iskustvo Srbije sa sankcijama iz devedesetih koje pogađaju najslabiji deo društva.

I tako više od dva sata. 

Pohvale Kodeksu kao da stvarno funkcioniše

Predsedavajuća Elvira Kovač nastavila je praksu preteranog zahvaljivanja ministarki što je došla u Skupštinu da radi svoj posao, a poslanicima poručila da istorija ne počinje od njih, već da je Skupština i u prošlom sazivu mnogo radila. Rekla je da je međustranački dijalog dao rezultate i da zato nije bilo bojkota izbora, te da je opozicija u Skupštini dobila “više nego što je očekivala”. 

Pohvalila se i Kodeksom ponašanja narodnih poslanika, bez osvrta na njegove efekte. I ne voli, kako je istakla, kad se kaže da je skupština imala pauzu, jer je od aprila kad su bili izbori pa do sada “bilo puno diplomatskih aktivnosti”. Kovač je na kraju zamolila sve da promovišu istinu i “ne šire lažne vesti”.

Reč je na kraju dobio i poslanik Dveri Ivan Kostić koji nije član odbora, i govorio o položaju Srba na Kosovu, u Hrvatskoj ili Albaniji. Dveri, kaže, nisu protiv saradnje sa EU, ali problematična je “normalizacija odnosa sa Kosovom” i odnos prema Rusiji. Izneo je Kostić poznate stavove Dveri, i izrazio nadu da će “vlast da izdrži pritiske po pitanju sankcija Rusiji”.

Na kraju sednice, Žiofre je ponovo izneo razumevanje za sve stavove koje je čuo, ali najviše je govorio o viznoj politici, ruskom gasu, sankcijama  i nedovoljnom broju televizijskih emisija na albanskom jeziku.

Ministarka Miščević rekla je da ovo nije agenda iz Brisela, već posao Srbije i svaka kritika je dobro došla ako je cilj da se ubrza proces. U decembru će se raditi istraživanje, ali dve trećine građana jeste za reforme i kako je dodala “to treba povezati sa procesom pristupanja EU”. Navela je još niz tema o kojima će se razgovarati, od pravne sigurnosti do ekologije, ali sve su to detalji. 

Usvojeni su i zaključci, ali to se ne da prepričati. U njima se iz stava u stav nešto pozdravlja i konstatuje, Odbor pozdravlja ocenu da su napravljeni važni koraci u vladavini prava, pozdravlja pozitivne ocene o ekonomiji, snažno se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i rezoluciju 1244, pozdravlja napore vlade i ukazuje da treba održati dinamiku pregovora. Sve to je upućeno u skupštinsku proceduru, pa će se o svemu ovome govoriti u plenumu.  

I tada će se zapravo videti da li će blagi ton Tanje Miščević doneti takvu atmosferu i u veliku salu. Jer u ovoj maloj, skoro da se moglo poverovati da se nešto promenilo. Samo da nije jedne sitnice – na ovoj sednici Odbora govorilo je dvoje skoro pa nepoznatih predstavnika Srpske napredne stranke, dok se skoro istovremeno sa zvaničnog tviter naloga SNS-a  već svima poznata Vladanka poslaniku opozicije obraćala sa „pedofilu poremećeni“, a poslanica iste stranke Staša Stojanović saopštila da su svi iz opozicije “izdajnici, plaćenici i mrzitelji Srbije”. 

Naslovna fotografija: Zoran Mrđa/Fonet