Odlaganje grejne sezone – ušteda ili trošak?

Ako ste se probudili danas u Beogradu, Prijepolju, Kragujevcu, Pirotu, Smederevu ili Novom Sadu, kao i bilo gde u Srbiji čija je lokalna vlast odlučila da odloži početak grejne sezone, radijator vam je hladan. Sa druge strane, ako ste prethodnih dana slušali obraćanje naših zvaničnika, mogli ste da čujete i da je Srbija spremna za početak grejne sezone.

Danas je trebalo da počne, mi smo spremni, a ipak se ne grejemo. Zašto?

Pogodni vremenski uslovi – proračuni ili blefiranje 

„Doneli smo oduku da u skladu pre svega sa vremenskim prilikama koje su takve kakve jesu, onda i opštom situacijom u svetu i našoj zemlji sa energentima da odložimo početak grejne sezone”, izjavio je juče gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

On je tada istakao da je procena Hidrometeorološkog zavoda u narednih sedam dana ukazuju na to da će temperature biti iznad prosečnih.

„Naš zadatak je da kada bude hladno, da Beograđanima bude toplo”, zaključio je Šapić i dodao da veruje da će sezona početi do početka novembra.

Da vremenski uslovi trenutno jesu povoljni za Istinomer potvrđuje i meteorolog profesor Vladimir Đurđević uz prognozu da nas od četvrtka naredne nedelje očekuje zahlađenje.

„Do kraja radne nedelje će da bude prilično stabilno vreme i relativno toplo, ali sledećeg petka posotoji verovatnoća da će temperatura da padne”, kaže profesor Đurđević i dodaje da se u trenutnim prognozama vidi da temperatura u petak pada, ali da do sledeće prognoze ne može da se tvrdi za koliko će biti manja.

On dodaje da je onome kome ovih dana nije bilo hladno, neće biti ni u narednim danima.

„Teško je proceniti šta je toplo, šta je hladno. Nekome je hladno i po ovom vremenu, jer su im stanovi okrenuti prema severu. Onome kome je bilo hladno, biće mu hladno i do kraja oktobra”, dodaje profesor da vreme do kraja oktobra ne može da se zna precizno.

Sa druge strane, profesor Đurđević smatra da pretpostavka da će tek od novembra početi grejna sezona je „kockanje”, i da donosioci odluka čekaju da vide koliko će biti hladno ili toplo i da li će se ljudi buniti ili ne.

„Ako se niko ne bude bunio – odlično, ako se budu bunili – pustićemo grejanje. Ovo što rade ne rade na osnovu finih analiza i proračuna, nego je to blefiranje – hajde da probamo”, dodaje on.

Datum početka grejne sezone – formalnost?

Obrazlažući odluku Gradskog veća, Šapić je istakao da je u cilju domaćinskog poslovanja odlaganje početka grejne sezone.

 „Mnogo  je važnije da budemo sigurni da onda kada bude hladno da će naši domovi da budu topli, nego da zbog nekih formalnosti se sada kreće u subotu sa grejanjem“, objasnio je on juče.

Ministarstvo rudarstva i energetike je u odgovoru Istinomeru navelo da Zakon o energetici ne propisuje bliže uslove vezane za grejnu sezonu, već da je to ostavlјeno jedinicama lokalne samouprave da propišu u skladu sa okolnostima.

„Svaka jedinica lokalne samouprave donosi zasebnu Odluku o snabdevanju toplotnom energijom kojom propisuje kada počinje grejna sezona i pod kojim uslovima može otpočeti ranije. Prema navedenim propisima svih Jedinica lokalne samouprave koje imaju sisteme dalјinskog grejanja grejna sezona za snabdevanje toplotnom energijom za grejanje stambenih i poslovnih prostorija počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila“, kažu iz Ministarstva.

Oni dodaju da izuzetno u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti će se grejati u dane za koje u poslednjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod prognozira srednju dnevnu temperaturu 12° C ili nižu.

Gradnočelnik Beograda je rekao da bi sa ovim vremenom ovaj datum, formalnost kako je naveo, iziskivalo velike troškove i posle dan, dva doveo do automatske blokade sistema.

Slobodan Jerotić, konsultant za daljinsko grejanje, kaže za Istinomer da se ograničenje postavlja na određeni broj stepeni, ali da postoje dva načina setovanja – ručni i automatski.

On naglašava da sistem uvek počinje da radi, a da li će se ugasiti tokom dana zavisi od dnevne temeprature, može da se ugasi i ponovo upali ako je potrebno.

„Sistem mora da počne, jer on mora da zagreje stanove, stanovi i zgrade akomuliraju neku toplotu, da li od sistema grejanja, a kasnije i kada poraste temperatura od sunca ili od spoljne temperature. Međutim, naše zgrade su jako loše izolovane i ta akomulacija toplote nije dovoljna da vi danima ne grejete. Tih nekoliko sati koliko će temeperatura biti preko 20 stepeni, nije dovoljno da zgrada toliko skupi akomulaciju energije da bi ona mogla da obezbedi temperaturu u stanovima od 20 stepeni“, objašnja Jerotić.

On ističe da temperatura u toku dana može da bude 20 stepeni, ali da u šest sati ujutru nije tolika.

„To znači da morate grejati, jer ste u grejnoj sezoni i imate zakonsku obavezu da grejete, toplane postoje zbog građana, a ne zbog sebe“, zaključuje.

Jerotić objašnjava da je svaki početak grejne sezone uvek ovakav, dnevna temperatura dostiže 20 stepeni, ali su jutra ili noći hladnija.

„Imate problem, treba u ponedeljak ujutru poslati decu u hladne škole, ako napolju bude 7,8 stepeni, a grejanje ne radi. Imate socijalne probleme“, objašnjava on.

Razlike u temperaturi tokom dana objasnio je i meteorolog Đurđević.

„Sada je taj deo godine u toku zime taj dnevni hod temperature  može da bude mnogo veći nego leti, zato što sunce rano zađe i posenbno ako je vedro u toku noći, uveče mogu da budu prilično niske temperature. A u toku dana kada izađe sunce da postaje prijatnije,  a od podneva do četiri može da bude i preko 20 stepeni“, zaključuje on.

Ako je hladan radijator, palimo klimu ili grejalicu

Iz Ministarstva rudarstva i energetike navode za Istinomer da je energetski sistem kompleksan.

„Potrošači se, kad ne mogu da računaju na jedan izvor energije, u ovom slučaju sistem daljinskog grejanja, opredeljuju za drugi, što je najčešće električna energija, a to može značajno da optereti čitav energetski sistem“, naglašavaju.

Naš sagovornik, Slobodan Jerotić, objašnjava da kada se pogleda profil potrošnje energije i zagađenje vazduha sva merenja očigledno pokazuju da je grejna sezona već počela.

„Kada pogledate profil potrošnje elekrične energije prethodnih dana u Srbiji, u toku dana negde u 2 sata ili 3 sata, snaga naših postrojenja je bila oko 3 600 megavata, a ujutru i uveče između 7 i 9, EPS je planirao da postrojenja budu 4 200 megavata, znači 600 megavata više, to vam je 20% više. To vam je indikator da se ljudi greju“, kaže on.

On dodaje i da povećano zagađenje vazduha u Beogradu implicira da se ljudi greju čvrstim gorivima na obodima grada, ugljem ili na drva.

Sa druge strane, povećanje cene električne energije verovatno smanjuje i potrebu za potrošnjom, međutim naš sagovornik navodi da ukoliko se desi da više dana za redom padne temperatura u jutarnjim satima, građani će izgubiti kočnicu i uplaiti klimu ili grejalicu.

„Priča o uštedi će da traje nekoliko dana, ali će u jednom momentu ljudma pući film i oni će krenuti da se greju“, smatra Jerotić.

Efekat uštede ili troška?

Jedan od glavnih razloga zbog čega se odlaže početak grejne sezone je i raspolaganje energentima, a prema projekciji Šapića ušteda u novcu će biti velika.

Slobodan Jerotić ipak ima drugačije viđenje i smatra da ne postoji nikakav efekat uštede.

„Ne možete vi sada gas taj koji niste danas potrošili da stavite u neki sanduk i da ga čuvate, ako je zaista tačno da su naša skladišta puna ova u Banatskom dvoru i to u Mađarskoj koji smo zakupili, onda vi tu nemate šta više da stavite jer ono je puno“, on dodaje da se na gasu ne štedi na način kao na nafti, a da toplane uglavnom rade na prirodni gas.

Sa druge strane, pravi se problem sa strujom i zagađenjem vazduha. 

„Postoji još jedan probelm, da li građani treba da plate grejanje? Grejna sezona traje 180 dana i ako se 15 dana ne greje to vam je oko 8 posto cene godišnjeg grejanja. Nije to samo smanjiti račun za oktobar“, dodaje Jerotić.

„90 posto građana u Beogradu plaća paušalno grejanje, po kvadratnom metru, grejanje će se platiti. A oni prvo nisu dobili grejanje, koje će platiti, plus će da se greju na drugi način“, smatra on.

Dodaje da će potrošači zahtevati da se vrati novac, a ako lokalne samouprave to ne budu htele doći će do sudskih sporova.

„Ušteda koja sad izgleda kao takva, biće tri puta veći trošak“, zaključuje.

Naučni saradnik Instituta tehničkih nauka SANU i v.d. sekretar Saveza energetičara Ilija Batas Bjelić navodi da je u štednji neranjvost i sigurnost.

„Cela Evropa je uštedela već 12%, neke članice su rekle da hoće 15“, navodi on.

On dodaje da je poruka naše vlasti da smo za sezonu spremni, ako štedimo.

„Imaćemo, ako se ne razbacujemo, da bismo imali,moramo malo i da zakinemo“, vidi on u ovoj odluci.

Spremni smo za grejnu sezonu

Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru Istinomeru napisalo je da su svi subjekti u energetskom sistemu, EPS, EMS, EDS, „Srbijagas“, toplane, spremni za početak grejne sezone.

„Ova grejna sezona drugačija je od nekih prethodnih jer je čitava Evropa u energetskoj krizi i njenom planiranju se pristupa sa mnogo većom pažnjom, jer postoje mnogi faktori u vezi sa snabdevanjem energentima koji se ne mogu predvideti, zbog čega postoje i krizni planovi“, navelo je Ministarstvo.

Distribucija toplotne energije vrši se pod uslovima Zakona o energetici i propisima jedinica lokalne samouprave.

Međutim, iako odluke nisu u nadležnosti ministarstva, u proteklom periodu mogle su da se čuju izjave da grejna sezona neće kasniti, jer smo za nju spremni.

Direkotr JKP „Beogradske elektrane“ Rade Basta izjavio je da će grejna sezona početi na vreme. 

„Odgovorno trvdim da će grejna sezona u Beogradu  početi na vreme, energenata ima dovoljno, remontni radovi se privode kraju i korisnici usluga daljinskog grejanja nemaju razloga da strahuju. Prema Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu, a koju „Beogradske elektrane“ izričito poštuju u radu, grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra i svi proizvodni i distributivni pogoni će biti potpuno spremni za rad“, naveo je u otvorenom pismu Basta.

Takođe i resorna ministarka Zorana Mihajlović izjavila je da početak grejne sezone neće kasniti.

Njen pomoćnik Zoran Ilić takođe je tvrdio isto.

„Neće biti odlaganja početka grejne sezone, kao što neće biti ni restrikcija, o tome nismo razgovarali niti planirali“, rekao je.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, krajem septembra izjavio je da je Grad obezbedio doboljno novca, te da ne bi trebalo da bude probelma sa grejanjem.

Grejana sezona je odložena, vremenski uslovi nam idu u korist, skladišta su puna, a radijatori i dalje hladni.

Naslovna fotografija: Canva