Omikron enigma – nadamo se najboljem, očekujemo najgore
Najlaganija varijanta korona virusa do sada, ušunjala se među nas potpuno neočekivano. Daleko zarazniji, ali simptomatski blaži omikron, bacio je naučnike pred novu zagonetku: Da li je mudro prepustiti se talasu optimizma koji kaže da se pandemiji konačno nazire kraj? Ono što nam poslednjih dana saopštavaju čelnici javnog zdravlja iz raznih krajeva sveta, pomalo je zbunjujuće. Svaki tračak nade ubrzo biva ugašen upozorenjima da ono najgore možda tek sledi.
Optimizam afričkih naučnika
Omikron je prvi put otkriven i dokumentovan u Južnoj Africi u novembru 2021. godine. Ubrzo postaje dominantna varijanta, kako na Afričkom kontinentu, tako i u mnogim drugim delovima sveta, piše Dojče vele.
Južnoafrička studija pokazala je da, uprkos velikom broju infekcija, smrtni slučajevi nisu statistički značajno porasli u poređenju sa prethodnim varijantama.
Četvrti talas infekcija trenutno usporava u Južnoj Africi, a život se postepeno vraća u normalu, prvi put od početka pandemije.
Južnoafrički virolog Volfgang Prejzer rekao je za Dojče vele da ponašanje omikronska varijante daje nadu da bi pandemija mogla postati endemska.
Međutim, dodao je da se to može postići samo ako većina stanovništva ima primarni imunitet stečen prethodnom infekcijom ili vakcinacijom.
“Ako druga varijanta ne bude gadno iznenađenje, onda možemo da održavamo svoj imunitet prirodnim putem redovnim ponovnim infekcijama korona virusom“, istakao je Prejzer.
Epidemiolog iz Gane, Fred Binka, ocenio je za Dojče vele da su ovo veoma dobre vesti.
“Očigledno je da se pandemija bliži kraju. Kovid će postati endemska bolest sa kojom ćemo u budućnosti živeti bez većih problema”, istakao je.
SAD – konsenzus oko neizvesnosti
Pitanjima kako će izgledati naredno poglavlje pandemije i kada možemo da ga očekujemo, bavili su se i stručnjaci za javno zdravlje u SAD, piše CNN Health.
Među njima, prema rečima epidemiološkinje i specijalistkinje infektologije sa Univerziteta Stanford u Kaliforniji, Ajvone Maldonado, vlada konsenzus koji glasi: “zaista ne znamo”.
Postoje modeli bolesti i lekcije iz prošlih pandemija, ali način na koji se pojavila veoma zarazna varijanta omikrona zbunio je naučnu zajednicu.
“Niko od nas nije očekivao omikron. Bilo je nagoveštaja, ali nismo očekivali da će se to dogoditi baš onako kako se dogodilo”, rekla je Maldonado.
Epidemiolog sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, Džordž Raderford, upozorava da uopšte nije jasno šta sledi.
“Virus može postepeno da mutira, kao što se desilo sa alfa i beta varijantama. Ili bi mogao da napravi zaista veliki skok, kao kod delte i omikrona. Vrlo je neizvesno”, ocenio je.
Virus gripa H1N1, na primer, bio je novi virus kada je 1918. godine pokrenuo jednu od najgorih pandemija u istoriji – zarazio je jednu trećinu svetske populacije i usmrtio 50 miliona ljudi.
Ta pandemija se na kraju završila, ali virus je i danas sa nama. Maldonado kaže da je moguće da će se i sa aktuelnim virusom dogoditi slična stvar.
“Sa ovim scenarijem sličnim gripu, svet treba da se fokusira na zaštitu onih koji su podložni teškim bolestima, da se postara da se vakcinišu i da imaju pristup monoklonskim antitelima i antivirusnim lekovima”, kaže Maldonado.
Najgori scenario je, međutim, ako nova varijanta uspe da probije zaštitu stečenu vakcinama i tretmanima.
Doktor Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti, rekao je da se nada da se taj scenario neće ostvariti. “Ne mogu da vam dam statistiku kolike su šanse da se to desi, ali moramo da budemo spremni na to. Tako da, nadamo se najboljem i pripremamo za najgore.”
Pomešana osećanja u SZO
Iz evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije saopšteno je 24. januara da bi “Evropa mogla da ide ka kraju pandemije nakon omikrona”.
Naime, direktor SZO za Evropu, Hans Kludž, rekao je da je omikron pomerio pandemiju u novu fazu koja bi mogla da je okonča u Evropi.
“Moguće je da se region kreće ka svojevrsnoj završnici pandemije“, rekao je Kludž u intervjuu za AFP, dodajući da bi omikron mogao da zarazi 60 odsto Evropljana do marta 2022.
“Očekujemo da će doći do perioda zatišja pre nego što bi se kovid 19 mogao vratiti krajem godine, ali ne mora da se vrati pandemija”, objašnjava Kludž i upozorava da je još uvek prerano da se kovid 19 smatra endemskom bolešću.
“Mnogo se priča o endemskim bolestima, ali to znači… da je moguće predvideti šta će se desiti. Ovaj virus nas je iznenadio više puta, tako da moramo da budemo veoma oprezni“, zaključio je Kludž.
Istog dana, glavni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus, upozorio je da je opasno pretpostaviti da će varijanta omikrona označiti kraj najakutnije faze kovida 19, pozivajući nacije da ostanu fokusirane na borbu protiv pandemije.
“Opasno je pretpostaviti da će omikron biti poslednja varijanta i da smo u završnoj igri”, rekao je Gebrejesus na sastanku izvršnog odbora SZO o dvogodišnjoj pandemiji koja je ubila skoro 6 miliona ljudi.
“Naprotiv, globalno su uslovi idealni da se pojavi više varijanti. Pandemija kovida 19 sada ulazi u treću godinu i nalazimo se u kritičnom trenutku. Moramo zajedno da radimo na tome da akutnu fazu ove pandemije privedemo kraju. Ne možemo dozvoliti da se ona i dalje odugovlači, teturajući se između panike i zanemarivanja”, zaključio je Gebrejesus.
Naslovna fotografija: Canva
