Operske pevačice, lekari, glumci, sportisti – ko sve voli listu Aleksandra Vučića?
Za desetak dana izlazimo sa novom podrškom ljudi, naučnika, sportista i mnogo imena koji se zalažu za normalnu i pristojnu Srbiju, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana, najavljujući da će to biti - impresivna lista. Borba za decu i majke, borba protiv nasilja, izgradnja Tiršove dva, unapređenje filmske industrije, sporta, igre, opere, mesto na čelu pozorišta, poboljšanje položaja Roma, razni su razlozi koji su nestranačke ličnosti već dovele na listu Srpske napredne stranke. Neki od njih su o tome govorili javno i zadovoljni onim što su postigli ostali su uz stranku, drugi su i dalje tu, ali primetni samo kad se objavi nova izborna lista, niti šta traže javno, niti očekuju, a neki su „igrali samo jedno leto” i nestali.
Na najnovijoj izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” već ima mnogo poznatih lica, ali je do sada najviše medijske pažnje privukla Tatjana Macura, predsednica udruženja „Mame su zakon”, nekadašnja poslanica pokreta Dosta je bilo. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da ako Vučić nekog „primi” na svoju listu, to neće proći nezapaženo i moraće javno da hvali vlast. Tako da nije prošlo mnogo od objavljivanja liste do prvog Macurinog pojavljivanja na predizbornom mitingu, a sa koliko poštovanja su je prihvatili, bilo je više nego očigledno.
„Ja sam svoje prvo dete rodila 2007 godine. Podsetiću vas da je finansijska pomoć države u tom trenutku iznosila 21.037 dinara. Danas, 16 godina kasnije, uzajamnim radom i zalaganjem ova podrška je više od 17 puta…..” Odjednom kadar prenosa se seli ispred sale i uključuje u govor Aleksandra Vučića.
„Vi ste ti koji to zaslužujete, vi ste naša snaga…” Pa još nekoliko rečenica, sve do Živela Srbija. Onda se začuo glas voditeljke: „Tijana izvinite na prekidanju ali sigurna sam da ćemo sada gromoglasnim aplauzom da pozdravimo predsednika, Tijana će nastaviti nakon toga svoj govor, možemo da ga dočekamo aplauzom ako se slažete. Predsedniče dobrošli, zamoliću Tatjanu da nastavi tamo gde je stala”, rekla je voditeljka. I Tatjana je nastavila. „Podsetiću vas da je 2007. godine…”
Nekome bi možda bilo neprijatno, ali ako je reč o višem cilju, onda tu nema mesta za vređanje. (Uostalom jedna od voditeljki na velikom majskom kontramitingu SNS-a pogrešila je ime Milorada Dodika i nazvala ga Milan). A Macura je već rekla da joj ulazak na listu Aleksandra Vučića koja, kako ona kaže, nije lista SNS-a, već koaliciona, daje nadu da može svojim primerom da pokaže kako „može politička kultura da se promeni, da možemo da razgovaramo sa neistomišljenicima”.
„Pitanje koje se odnosi na izmene zakona koje se odnose na prava trudnica i porodilja, način na koji pokazuju interesovanje da se ta pitanja reše, mene uveravaju da će u narednom mandatu ta pitanja doći na red i da će se rešiti”, rekla je Macura. Trudiće se kaže, da neke stvari uradi brže, a dala je do znanja da ne razmišlja o ulasku u stranku.
Zaboravljene sigurne kuće i Tiršova dva
Međutim, ovi razlozi su nas podsetili na još jednu vanstranačku ličnost, koordinatorku Sigurne kuće Vesnu Stanojević koja je podržala listu SNS-a 2018. godine i za to, kako je rekla, imala dobre razloge. Za pristupanje listi, kako je tada rekla, odlučila se jer je „primetila da je nasilje znatno vidljivije, da se o njemu govori i da se na njegovom sprečavanju radi, iako je ranije bilo tabu.”
„Primetila sam da svojim poslednjim iskustvom mogu da utičem na to da se neke stvari menjaju na bolje i da se situacija uopšte sa nasiljem i drugim socijalnim problemima rešavaju na adekvatan način. To je ono što je bio moj motiv”, rekla je Stanojević pre pet godina. I ona je govorila na predizbornim skupovima, ali je unapred najavila da neće biti odbornica, već joj je primarni posao da ostane u Sigurnoj kući i radi na smanjenju nasilja.
Koliko je uspela? Čitamo izjavu iz avgusta ove godine, kada je rekla da su od početka 2023. ubijene 22 žene (do tada) i da je to značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.
„Odjednom vidite mnogo veći broj nego ranije i mnogo veći broj žena koje prijavljuju nasilje. Ta statistika ukazuje da se nešto dešava, da imamo mnogo nasilnika koji misle da mogu sve i koje baš briga za zakon”, ocenila je ona u avgustu 2023. Dodala je da sistem mora da bude efikasniji.
Te 2018. godine prvi na listi bio je Zoran Radojičić, lekar, koji je nakon izbora postao gradonačelnik. On je na tu funkciju pristao, ali nije krio da mu je prioritet nova dečja bolnica. Dobio je kako je sam rekao „poziv koji se ne odbija od čoveka koji drži reč i kojem se veruje”.
„Meni će na prvom mestu sigurno biti moj posao u Tiršovoj i sam dogovor sa ljudima oko ove liste je takav da smo se dogovorili da mi je Tiršova 2, znači jedan od glavnih ciljeva je unapređenje Tiršove, tako da ću raditi obe stvari ali na prvom mestu je klinika”, najavio je tada prvi na listi SNS-a Zoran Radojčić još pre izbora, u januaru 2018. O tome kako su najavljivani i odlagani rokovi za Tiršovu Istinomer je već pisao. Da je bilo po planu, nova klinika bila bi završena još krajem prošle godine, pred prošle izbore završetak radova pomeren je za 2024, pa za početak 2025. godine. Poslednje što smo čuli je da je prognozirani završetak radova već prešao na 2026. godinu.
Sećate li se karata za metro?
I kad smo još u 2018. godini, ko se još ne seća čuvene fotografije kada tadašnja kandidatkinja na beogradskoj listi Srpske napredne stranke Aja Jung nasmejana pokazuje karte za beogradski metro koji ne postoji. Koliko je to pomoglo ne možemo da znamo. Festival igre čiji je Aja Jung direktor nastavio je da se održava redovno, uredno najavljivan na konferencijama za novinare u Skupštini Srbije uz prisustvo visokih zvanica. Međutim, nedavno nas je iznenadila ne toliko vest da je Aja Jung prvo međunarodno baletsko takmičenje preselila iz Beograda u Bolonju, već razlozi koje je navela za takvu odluku. Kaže, nezainteresovanost nadležnih gradskih i republičkih institucija kulture.
„Nakon nekoliko promotivnih iskrica i lepih reči, ali bez suštinskog razumevanja i udubljivanja u značaj jednog internacionalnog takmičenja za našu sredinu, Beograd je ostao nem i nezainteresovan da učestvuje u ovom projektu”, navela je Jung.
Festival igre ostaje u Beogradu, ali se kaže svake godine iznova muče, „noseći na svojim leđima ogromne frustracije i zlo jedne male zajednice”.
„Nekada me je inat pokretao, a danas razumem da sam neko vreme i energiju izgubila u kontaktu sa ljudima sa kojima, da nije bilo Festivala, ne bih ni klupu u parku podelila”, rekla je Jung, koje posle 2018. na naredne dve liste SNS-a nije bilo.
Izgleda da ne očekuju svi korist
Za razliku od Macure, istoričara i direktora Muzeja žrtava genocida Dejana Ristića niko nije pitao otkud on na visokom trećem mestu aktuelne Vučićeve liste. Ako i želi da ubrza izgradnju Memorijalnog centra Jasenovac koju najavljuju čelnici Srbije i Republike Srpske, a za koji je idejno rešenje prema pisanju Novosti završeno još 2016. godine, on to za sada nije govorio, a još ga nema ni na skupovima. Kad se bude pojavio, možda nešto o tome kaže. Inače, Ristić je imenovan za direktora muzeja prošle godine i još je u VD statusu.
***
Ko se još našao na listi? Na primer, tu je ponovo violinista Jovan Kolundžija. Poznata operska pevačica Jadranka Jovanović je na 24. mestu, njoj se pridružila i koleginica Ljubica Vraneš na šestom, (još dve operske umetnice su na Vučićevoj beogradskoj listi) iako su najave izgradnje nove zgrade Beogradske opere ili filharmonije odavno utihnule. Država gradi fudbalske stadione, a na listi nema nijednog fudbalera dok Vučića podržava Željko Rebrača, bivši košarkaš. Na listi se zadržala doktorka Marija Zdravković, iako zdravstvo više nije glavna tema, jer Vučić kaže da je izgradio 147 bolnica. Naučnik Stojan Radenović je pred prošle izbore bio aktivniji, govorio o nauci koja se razvija, sada je ponovo na listi i njegove nastupe tek očekujemo. Na listi više nema glumca Laze Ristovskog koji je prošli put bio četvrti, mada Aleksandra Vučića i dalje javno podržava. Međutim tu je ponovo glumac Lepomir Ivković, kojem podrška vlasti jeste donela poslaničko mesto, ali ne i neku glavnu ulogu. Ni sporednu.
