Otkaz zbog novinarskih pitanja
Učili su nas da nema glupih pitanja. Ima neprijatnih i provokativnih, ali bi i na takva pitanja javne ličnosti morale da budu pripremljene. Ono što nas nisu učili na fakultetu jeste da u redakcijama ima ograničenih i servilnih urednika koji se plaše da neka pitanja budu postavljena političarima.
Jučerašnji događaj u novosadskom listu Dnevnik me je iznova uverio da se i posle toliko godina osvajanja novinarskih sloboda i borbe za nezavisnost nismo daleko makli. Kolega Dejan Ignjić, odličan novinar i saradnik Istinomera, dobio je otkaz jer se urednicima u Dnevniku nisu dopala pitanja koja je nameravao da uputi gradonačelniku Novog Sada Igoru Pavličiću. Nameravao, ne i postavio. Čak i da ih je postavio, opet ne vidim razlog za kerbersko ponašanje i takve radikalne poteze. O čemu se, konkretno, radi. Dejan je nedavno dobio zadatak da se pripremi za intervju sa gradonačelnikom koji je dobio novi mandat za vršenje te funkcije. Iz kabineta prvog čoveka Novog Sada su mu rekli da je zbog brojnih obaveza teško izdvoljivo da intervju bude obavljen uživo i da pitanja pošalje mejlom. Pitanja je, po dogovoru, poslao, a iz Pavličićevog kabineta su mu javili (u ponedeljak, 9. jula) da će gradonačelnik sutra doći u zvaničnu posetu Dnevniku i da će razgovor sa njim, ipak, moći da se obavi „oči u oči“. U međuvremenu su kolegi Ignjiću dušebrižnici iz redakcije sugerisali da „ne postavlja politička pitanja, već da se bavi samo komunalnim temama“. I tu stvari počinju dodatno da se zakuvavaju. Prvo ga zove urednik gradske rubrike. Ispred sebe ima listu pitanja namenjenih gradonačelniku uglavnom iškrabanih i znatno izmenjenih. Na Dejanovo pitanje da li je neko iz kabineta ili od urednika tražio da se pitanja izmene, „gradski“ je rekao je da nije i nastavio da ga ubeđuje kako neka pitanja moraju da se izmene, a druga čak i izbace. Evo tih „spornih“ pitanja:
1. U čemu je bio vaš interes da ponovo prihvatite (zahtevate) da budete gradonačelnik?
2. Po čemu će se drugi vaš mandat razlikovati od prethodnog?
3. Šta možete da obećate od konkretnih poteza i investicija da ćete uraditi?
4. Na koji način će gradska preduzeća izaći iz dubioze, uspešno poslovati i postati tržišno konkurentna?
5. Rekli ste da je Grad našao rešenje za plac na Novom naselju gde je Tuš trebao da gradi sportsko-poslovni kompleks. Šta će se tamo graditi, ko će biti investitor i kada se očekuje da ruglo zameni građevina?
6. Zašto Grad, kad je već izdavajao pare i Exit toliko znači za njegov razvoj, nije zauzeo kritički i nadzoran stav prema Exitu, pa je dozvolio da zbog bahatosti organizatora festival bude na rubu propasti?
7. Zbog čega ste prihvatili da Romska demokratska stranka bude deo vlasti kad ceo grad zna da su na izborima kupovali glasove?
8. Kako će Novi Sad izgledati po isteku vašeg drugog mandata na mestu gradonačelnika?
Istina je, međutim, drugačija, ali će kolega Ignjić to saznati tek naknadno. Naime, pitanja je izmenio urednički kolegijum na čelu sa glavnim i odgovornim urednikom. Ona koja su najviše „bola oči“ urednicima su prvo i sedmo pitanje jer bi, valjda po njihovoj proceni, mogla biti „nezgodna“ za gradonačelnika.
Kada je ujutro, na dan intervjua došao na posao, Dejana je sačekao otkaz. Glavni i odgovorni urednik mu je saopštio da raskida autorski ugovor sa njim jer mu „pitanja nisu dobra“ i što ih „nije izmenio“ kad mu je to rečeno. Izbunarili su još neke razloge i objašnjenja, uglavnom sva nevažna i marginalna, kako bi pojačali svoju odluku o otkazu. Zadatak da obavi intervju prosleđen je drugoj novinarki kojoj su servirana „podobna“ pitanja. Samo dva pitanja od originalnih su preostala, dok su druga promenjena, pa je intervju sada izgleda kao lagodno ćaskanje sa gradonačelnikom. O onome što je Pavličić ranije obećavao a nije uradio, o političkim dilovima, kao i kako misli da uvede red u – ni reči.
Ako je svrha pravljenja intervjua bila da se jedan medij dodvori čelniku Novog Sada, onda je uredništvo Dnevnika potpuno uspelo u tome. Nisu li, međutim, kolege pobrkale lončiće i zaboravile u čijem interesu bi trebalo da rade? Gradonačelnika su birali Novosađani i oni imaju pravo da znaju šta on radi i kako troši njihov novac. Dejan je to i radio, profesionalno i časno, znajući ko kome podnosi račun. Za njegove urednike – nisam siguran.