Otkazi u državnoj upravi rizik za dobro upravljanje

Ivana Pavlović 19. 5. 2016.

Retki su primeri da je neko u upravi snosio odgovornost zbog propusta u radu, a šanse da građanima bude nadoknađena šteta - ravne su nuli.

Kvalitetni radnici su ključni za dobro upravljanje, a zbog najavljenih otpuštanja postoji rizik da se smanje kapaciteti za primenu novih propisa i najavljene reforme u procesu evrointegracija, rečeno je 19. maja na konferenciji posvećenoj dobrom upravljanju (good governance) u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi.

Učesnici skupa koji je organizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) iz Beograda ocenili su da je poslednjih godina ostvaren određeni napredak u dobroj upravi, ali da je trenutno stanje nezadoljavajuće zbog neusaglašenih propisa, značajnog upliva politike u rad državnih organa i nedovoljnih ljudskih i tehničkih kapaciteta da se uvedu novi standardi u rad uprave.

Prema većini definicija, dobra uprava je transparentna, efikasna, radi u skladu sa zakonom i potrebama građana. Dobra uprava se odnosi na procese donošenja odluka, a ne na kvalitet odluke.

Učesnici skupa o dobrom upravljanju / Foto: Istinomer

Zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić ukazala je na visok procenat ignorisanja zahteva za dostupnost informacija koje građani upućuju organima vlasti, čak 87 odsto. Kako je rekla, ne postoji jedinstvo pravnog sistema zbog čega neusaglašene zakonske odredbe zbunjuju službenike koji postupaju po tim zakonima, a država ne vodi računa da te smetnje otkloni.

Ona je ocenila da su potrebni kompetentni službenici, za koje se, ako se gleda broj žalbi građana upućenih Povereniku zbog neodgovaranja organa vlasti, čini da to nisu. Mandić je, međutim, istakla da krivicu ne treba svaljivati na njih, jer „iza odluke da se informacije uskrate stoje viši rukovodioci, a ne službenici“.

Odgovornost je ključna, a ona potpuno izostaje, navela je Mandić dodajući da su iz iskustva Poverenika vrlo retki primeri u praksi da neko odgovara za propuste u radu.

„Instrumenti za nadoknadu štete odnosno obeštećenje su, takođe, element dobre uprave, a taj mehanizam kod nas ne funkcioniše zbog čega se ljudi nepotrebno izlažu dodatnim troškovima za ono što je bio propust državnih službenika“, navela je Mandić.

Ana Firtel, izvršna direktorka Saveta stranih investitora, ocenila je da se dobra uprava za preduzetnika, između ostalog, ogleda u jasnim pravilima igre koja se ne menjaju često. Kako je rekla, jedan od načina da se izmeri dobra uprava je izveštaj o uslovima poslovanja Svetske banke. Ona je ukazala da je Srbija prošle godine napredovala na toj listi sa 68. na 59. mesto od 189 zemalja sveta. Ali, ako se pogledaju države Evrope, Srbija je na 32. mestu od 34 zemlje.

„Jedna specifičnost na ovom tržištu je privreda kojom upravlja država, jer je oko 60 odsto privrednih subjekata pod direktnom upravom države“, kazala je Firtel.

Ocenjujući gde se nalazi Srbija kad je reč o jasnim pravilima igre koje definiše država, ona je kazala da je poslednjih godina bilo pomaka. Kako je rekla, dijalog investitora i države je sve bolji kada je reč o donošenju zakona o privredi, što nije bio slučaj početkom dvehiljaditih kada je osnovan Savet stranih invstitora.

„Tendencija jeste pozitivna, ali je prošle godine došlo do značajne promene poreskih zakona bez javne rasprave“, istakla je Firtel.

Predstavnica Saveta stranih investitora je istakla da je važno da se pravila i zakoni ne menjaju preko noći.

Otkaz za najbolje

Učesnici konferencije su izrazili bojazan da bi najkvalitetniji ljudi u državnoj upravi u predstojećoj racionalizaciji mogli da ostanu bez posla, što će dodatno smanjiti kapacitete uprave da sprovede reforme. Rukovodilac Odeljenja za razvoj digitalne agende u Direkciji za elektronsku upravu Marija Kujačić ocenila je da su za dobru upravu ključni ljudski resursi, a ta „situacija trenutno nije dobra“.

„Racionalizacija ima loš efekat da dobri stručnjaci odu, a oni manje dobri ostaju“, navela je ona.

Kujačić je istakla da direkcija već dve godine meri nivo usluga koje se mogu dobiti preko sajtova državne uprave. Kako je rekla, platforma eParticipacija čiji je cilj da promoviše elektronske rasprave o propisima, nije zaživela delom jer organi ne objavljuju sve zakone, a drugi razlog je to što je broj postovanih mišljenja na objavljene propise zanemarljiv.

Kujačić je podsetila da će od 8. juna stupiti na snagu član Zakona o upravnom postupku koji obavezuje organe uprave da sami pribave dokument koji već postoji kod nekog državnog organa, a ne da ga traže od građana, što će kako je ocenila, doprineti radu uprave.

Uprava više ne može da traži papir od građana / Foto: Istinomer

Slobodan Marković, savetnik za IKT politike u Registru nacionalnog interenet domena Srbije, kazao je da su loša uprava i neljubazni službenici, odnosno nepredusetljivost u sprovođenju zakona.

Kako je rekao, resursi za sprovođenje zakona su jako mali, a kao primer je naveo da u sistematizacijama uprave nema ljudi koji prate procese i utvrđuju probleme u radu. Drugi problem je, prema Markovićevim rečima, nizak nivo tehničkih sposobnosti zaposlenih neophodnih da se sprovedu zakoni.

„Novi zakon o upravnom postupku će obavezati razmenu informacija između organa državne uprave, ali naše institucije nemaju kapacitete da to sprovedu, iako smo predvideli kaznu. Zato ćemo još duže čekati na odgovor administracije“, ocenio je Marković.

Marija Kujačić je objasnila da je cilj ovog člana zakona da se pojednostave procedure i da se traži manje papira.

„Dokumenti kojima vi dokazujete da ste vlasnik nečega treba da se zamene jednostavnim upitima koje će organi da razmenjuju uzmeđu sebe, jer oni ne traže papire zato što im treba papir, već odgovor na pitanje“, kazala je Kujačić ističući da već ima takvih inicijativa lokalnih samouprava.

Miodrag Milosavljević, koordinator programa u Fondaciji za otvoreno društvo, predložio je da ne treba da uvodimo standarde koje ne možemo da dostignemo.

Moralni deficit

Narodna poslanica iz redova Demokratske stranke Gordana Čomić ocenila je da je uprava u Srbiji loša, jer većini ljudi to ne smeta. Kako je rekla, društo nije naviklo da meri sistem koji želi da menja, a u administraciji dominira etika namere, a ne odgovornosti.

„Dobra uprava je jednostavna ako postupaš u skladu sa propisima. Odbijanje da se to čini ima uzrok u matrici mišljenja: bilo bi dobro da imamo dobru upravu, ali da neko dođe i uvede je“, kazala je Čomić.

Pitanje dobrog upravljanja dosta je vezano za odnos građana i države, odnosno na to kako građani vide sebe – kao građane ili podanike, ocenio je Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Prema njegovim rečima, veliki broj ljudi vidi sebe kao podanike zbog čega civilni sektor mora više da pomogne građanima u razumevanju građanskih sloboda. Pozivajući se na svakodnevne susrete sa zaposlenima u raznim instutucijama u unutrašnjosti, Jovanović je ocenio da postoji jedan mali procenat aktivnih ljudi zahvaljujući kojima te institucije rade, a država funkcioniše.

„To nisu ljudi koji su članovi partija, već su tu zato što nešto znaju“, rekao je on.

Fundamentalni nesporazum u društvu koji nas sprečava da ostvarimo dobru vladavinu, jeste nesporazum da li na izborima želimo izvršioca ili vladara, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije. On je ocenio da ne znači da je svaka loša uprava nužno korumpirana, već je moguće da je nesposobna na raznim nivoima.