Otkud na Jarinju simbol Vagnera?
Ni nakon sukoba grupe ultradesničara sa policijom na prelazu Jarinje, država nije progovorila o vezama ruskog Vagnera i Narodne patrole, čiji je vođa pozvao “braću Srbe” da krenu u “oslobađanje Jarinja”. Damnjan Knežević je na Jarinju nosio kačket sa simbolom ruske plaćeničke grupe Vagner, čiji je gost bio pre manje od mesec dana. Izostanak reakcije države samo potvrđuje da je Srbija instrument ruske spoljne politike na Balkanu, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Sociolog Jovo Bakić pak smatra da je Narodna patrola, kao i skoro sve krajnje desničarske grupe, pod kontrolom Vučićevog režima i da mu služe da manipuliše Zapadom.
Kao “lovac” na ilegalne migrante, a od početka rata u Ukrajini i kao jedan od organizatora brojnih beogradskih skupova podrške ruskoj invaziji, Damnjan Knežević postao je rado viđen gost u Rusiji. Početkom maja boravio je u Moskvi gde je, kako je preneo portal srbin.info, privukao pažnju nekoliko vodećih ruskih medija, uključujući i državnu televiziju Raša tudej (RT).
Knežević je bio sagovornik Raša tudej i u dokumentarcu o Kosovu, u kom su govorili i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, Miša Vacić i još nekoliko srpskih desničara. U filmu se sugeriše da je rat jedino pravo rešenje, odnosno da je vreme da se pitanje Kosova reši na isti način na koji je Rusija vratila Krim.
“Ako se bude više ugrozio naš narod na Kosovu i Metohiji, naravno da ćemo se oformiti i da ćemo skupljati dobrovoljce, da ćemo ići dole. Mnogo ratnih veterana je zajedno s nama, mnogo ljudi koji su prošli i Siriju, i Ukrajinu i Kosovo 1999. godine”, kaže Knežević u dokumentarcu “Srbija, znaci rata”, koji je Raša tudej emitovala poslednjeg dana avgusta.
U gostima kod “braće iz Vagnera”
Krajem novembra vođa Narodne patrole bio je gost novootvorenog odbrambeno-tehnološkog centra Vagnera, privatne vojne kompanije Jevgenija Prigožina, čiji se plaćenici optužuju za ratne zločine širom sveta. Veliku poslovnu zgradu u Sankt Peterburgu Knežević je obišao u društvu ratnog veterana sa Košara Zorana Lekića i direktora Rusko-srpskog udruženja Orlovi Aleksandra Lisova.
Njihova poseta Vagneru prošla je skoro nezapaženo, da bi početkom decembra u pojedinim medijima odjeknula vest da Vagner otvara svoj centar u Srbiji. Informacija je potekla sa Telegram kanala Vagner centra, gde se navodi da su njihovi novi “rezidenti” u zgradi u Sankt Peterburgu postali Orlovi, organizacija koja se bavi “informacionim obračunom sa ruskim liberalima koji su otišli u Srbiju i tamo pokušavaju da sprovode antiruske aktivnosti u cilju diskreditacije Rusije i pogoršanja odnosa između ruskog i srpskog naroda”. Tvrdnju o otvaranju Vagner centra u Srbiji Lisov je negirao za Bi-Bi-Si na srpskom.
Damnjan Knežević je takve navode odbacio u Mario Zna Podcast vanrednoj emisiji. Upitan kako komentariše medijske napise da “Vagner pušta pipke po Srbiji” i obučava srpske ultradesničare, Knežević je rekao da eskalacija sukoba na Kosovu može da se dogodi svakog sata, da Srbija ima “dosta nepripremljenu vojsku” i da je njegova misija da se veze sa “braćom Rusima” u narednom periodu “još ojačaju i da u slučaju potrebe mi dobijemo adekvatnu pomoć”.
“Nama sukob na Kosovu u ovom trenutku ne odgovara, dok se ne završi Ukrajina. Ukrajina će da traje još dve godine, ali faktički će se završiti krajem proleća”, rekao je Knežević i dodao:
“... uopšte nije tajna da Rusija nama želi da pomogne i da pruža konkretnu podršku, ali da nas moli za strpljenje jer ne mogu da nam pomognu onoliko koliko bi oni želeli da nam pomognu. To je meni rečeno bukvalno, do trenutka dok se ne završi taj glavni deo vojne operacije.“
Knežević je sutradan pred policijskim kordonom na Jarinju ponovio da “nama trenutno rat ne odgovara”, ali je i poručio: “Ako padne krv srpska, na Kosovu smo”. Za “oslobađanje Jarinja” odabrao je maskirni kačket sa simbolom Vagnera – lobanjom na ruskoj zastavi.
Ne kriju saradnju
Dok Vagner slovi za tajnu paravojnu grupu, njene veze sa srpskim ultradesničarima nisu tajna. Posebno ne na Telegramu, omiljenom kanalu desničara. Vagner je, recimo, na ovoj platformi podelio video sa protesta u Beogradu, održanog 12. decembra u znak “podrške Srbima” koji su na severu Kosova postavili barikade zbog hapšenja Dejana Pantića, bivšeg pripadnika Kosovske policije (Pantić se sumnjiči za teroristički napad na prostorije CIK-a). Nekoliko dana kasnije, ova grupa je ponovo objavila snimak sa mitinga srpskih ultradesničara, na kom je sa razglasa puštana himna Donbasa.
Organizacija Damnjana Kneževića povezana je i sa ruskom ekstremno desničarskom grupom RUSOV, čiji pripadnici učestvuju u invaziji na Ukrajinu. Osnivač te organizacije Andrej Rodionov je uoči protesta srpskih desničara 12. decembra napisao na Telegramu da će “Rusi doći u pomoć svojoj srpskoj braći” u trenutku kada “zaista dođe vreme da se Srbima vrati njihova sveta zemlja Kosovo i Metohija”. Njegovu objavu prenela je Narodna patrola na svom Telegram kanalu.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da od početka ruske invazije na Ukrajinu pojedine srpske ultradesničarske organizacije češće putuju u Rusiju i da ta putovanja i tamošnje susrete ne skrivaju. Među njima je i Srbska akcija, koja je proletos bila gost ruskog Imperijalnog legiona u Sankt Peterburgu. Reč je o militantnom krilu Ruskog imperijalnog pokreta, koji je Stejt department 2020. označio kao globalnu terorističku pretnju.
“Cilj je da se pošalje poruka da pojedine ekstremne desničarske organizacije imaju jako dobre kontakte u Moskvi, čak i sa organizacijama koje se mogu nazvati i militarističkim i paravojnim formacijama, kao što su ruski Imperijalni pokret i Vagner grupa, a sve u cilju vršenja pritiska i na ovdašnju vlast u pogledu konačnog rešavanja statusa Kosova. Očigledno da je taj pritisak u pogledu nekog novog oružanog sukoba pod pokroviteljstvom Rusije, a u cilju povratka Kosova”, kaže Predrag Petrović za Istinomer.
Ko kontroliše ekstremnu desnicu?
Povodom napisa pojedinih medija da je u Srbiji otvoren Vagner centar naš sagovornik podseća da je kod nas zakonom zabranjeno osivanje paravojnih formacija. Naglašava, međutim, da je dozvoljeno osnivanje privatnih bezbednosnih kompanija ako se ispune “relativno strogi uslovi”, odnosno da takav centar može da bude osnovan i pod potpuno drugačijim nazivom i opisom delatnosti.
“Loše delovanje takvog centra ne mora da bude isključivo vojno. Vagner grupa je osumnjičena i da je uticala na izbore u SAD. I sam Prigožin se hvalio da su izveli uspešnu operaciju i da će isto raditi i ubuduće. Vagner je, dakle, specijalizovan i za vojne, ali i za operacije u sajber prostoru u smislu propagandnog delovanja. Može se očekivati da tako nešto bude prisutno i ovde, a za to opet nije neophodno da se osnuje organizacija u samoj Srbiji. To se može raditi i iz Rusije, kroz saradnju u virtuelnom prostoru i preuzimanjem sadržaja od prijateljskih medija, kao što su Raša tudej, Sputnjik i drugi onlajn mediji”, kaže Petrović.
Upitan ko kontroliše ekstremnu desnicu u Srbiji – Moskva ili Beograd, te zbog čega deluje da za državu kontakti srpskih i ruskih ekstremista ne predstavljaju potencijalnu pretnju, Petrović odgovara da “vlast vešto manipuliše ekstremno desničarskim organizacijama” i dodaje:
“Jer upravo dajući im prostor da nesmetano deluju u Srbiji, oni pokušavaju da zapadnim državama kažu da je taj izvorni, pravi ruski uticaj u Srbiji dosta jak i da su Srbiji vezane ruke u pogledu jačeg distanciranja od Rusije.”
Predstava za Zapad
Jovo Bakić, sociolog i autor knjige “Evropska krajnja desnica 1945-2018”, nema dilemu ko kontroliše ekstremnu desnicu u Srbiji. Po njegovim rečima, skoro sve poznatije krajnje desničarske grupe, osim Srbske akcije, jesu pod kontrolom Aleksandra Vučića. U tom svetlu posmatra i delovanje Narodne patrole Damnjana Kneževića, uključujući i protest koji je organizovao na Jarinju.
“To je bio pokušaj slanja poruke da postoji veza između srpskih i ruskih krajnjih desničara, da bi EU i SAD to trebalo da uzmu u ozbiljno razmatranje jer, eto, srpskom režimu nije lako, on je pod nacionalističkim pritiskom”, smatra Bakić.
Ocenjuje da skup na Jarinju “nije mogao da se desi bez Vučićevog blagoslova” jer, kako kaže, živimo u autoritarnom sistemu.
“Knežević je marioneta koju predsednik Srpske napredne stranke pokreće kad mu treba, on je tu samo da baca dimne bombe. Pokušava se da utiče na javnost, kao što razni ‘stručnjaci’ na Pinku i Hepiju iz jutra u jutro ‘geostrateški analiziraju’ šta se zbiva u Rusiji i Ukrajini, a zapravo šire proruska osećanja. Okupljanje na Jarinju je bila predstava za zapadnu javnost, ali i za Rusiju. I njoj režem šalje signale – evo, mi smo uz vas na ovaj način”, navodi Bakić za Istinomer.
“Putinov kuvar” i “muzičari”
Ruski milijarder Jevgenij Prigožin, poznat kao “Putinov kuvar” jer je njegova firma za ketering bila angažovana u Kremlju, godinama je poricao da stoji iza Vagnera. Zbog tvrdnji da je povezan sa ovom paravojnom grupom tužio je nekoliko zapadnih i ruskih medija. Među njima i novinare nezavisnog ruskog portala Meduza, koji su u julu ove godine objavili da su Vagnerovi borci raspoređeni u Ukrajinu krajem marta, kao rezultat regrutacije koju je organizovalo rusko Ministarstvo odbrane. Prigožin je zahtevao da Istražni komitet pokrene istragu protiv dve novinarke zbog “širenja lažnih vesti“ o ruskoj vojsci i “izdaje”.
Samo dva meseca kasnije, u septembru ove godine, ruski oligarh je ipak priznao da je grupu Vagner osnovao 2014, u trenutku kada je, kako je rekao, “počeo genocid nad ruskim stanovništvom Donbasa”. Priznanje je usledilo tek pošto je snimljen kako lično regrutuje osuđenikeu ruskom zatvoru. Olga Romanova, šefica grupe za ljudska prava “Rusija iza rešetaka” rekla je u septembru da se procenjuje da se 11.000 zatvorenika pridružilo Vagneru. Ruska Medijazona kasnije je saopštila da se u septembru i oktobru broj zatvorenika u ruskim kaznenim kolonijama smanjio za 23.000. Grupa za ljudska prava Gulagu.net izvestila je o premlaćivanju zatvorenika koji su se protivili regrutaciji za rat u Ukrajini.
Krajem oktobra ove godine Prigožin je otvorio centar za razvoj odbrambenih vojnih tehnologija u Sankt Peterburgu, koji, kako je saopštio, besplatno ustupa prostor stručnjacima iz različitih oblasti – pronalazačima, programerima, IT stručnjacima, raznim startapovima. Centar bi, po njegovim rečima, trebalo da doprinese poboljšanju odbrane države, “uključujući i informacionu odbranu”.
Šta bi to moglo da bude postaje jasnije kada se zna da se Prigožinu pripisuje“fabrika trolova” u Sankt Peterburgu, iz koje ”internet trolovi” šire dezinformacije o ratu u Ukrajini i podršku ruskoj invaziji. Optužuje se i da je bio umešan u nekoliko američkih izbornih procesa, zbog čega se nalazi na poternici Ef-Bi-Aj. Ruski oligarh je jesenas priznao umešanost u američke izbore, rekavši “da se Rusija mešala, da se meša i da će nastaviti da se meša”. Bilo je to prvo takvo priznanje nekoga ko je blizak Kremlju, a analitičari smatraju da tajming njegovih komentara nije slučajan i da ima za cilj da se podstakne poverenje u američke demokratske institucije, piše Juronjuz Srbija.
Optužbe za brutalne zločine
Istraga Bi-Bi-Sija ukazala je na najverovatniju umešanost bivšeg oficira ruske vojske Dmitrija Utkina, koji je, kako se veruje, osnovao grupu i dao joj ime po vlastitom šifrovanom nadimku. Utkin je veteran ratova u Čečeniji, bivši oficir specijalnih snaga i potpukovnik GRU-a, ruske vojne obaveštajne službe. Neki sugerišu da ruska vojna obavještajna agencija, GRU, tajno finansira i nadgleda Vagner grupu. Kremlj, međutim, uporno poriče da Vagner ima bilo kakve veze sa državom.
Istraga Bi-Bi-Sija takođe naglašava ulogu Jevgenija Prigožina. Mnoge kompanije ovog oligarha su trenutno pod američkim sankcijama zbog, kako se navodi, malignog političkog i ekonomskog uticaja širom sveta. Prigožin je dosledno poricao bilo kakvu povezanost s Vagner grupom, da bi u septembru ove godine izašao u javnost s prizanjem.
U javnost je izašla i do tada tajnovita grupa Vagner, koja je ”ekskluzivno otvorila svoja vrata za Raša tudej”, kojoj je dopustio da poseti glavni poligon na kojem se vrši obuka boraca. Prigožina i “muzičare” – kako još zovu vagnerovce, Raša tudej predstavlja kao patriote koji brinu o svojoj zemlji. “Upravo su vagnerovci danas jedan od bitnijih faktora koji doprinosi efikasnosti ruske vojske u specijalnoj operaciji u Ukrajini”, konstatuje se na sajtu Raša tudej Balkan, koji je sredinom novembra dobio dozvolu za rad u Srbiji, uprkos kritikama EU u kojoj su i RT i Sputnjik zabranjeni zbog “širenja ruske propagande”. U tekstu se navodi da status te paravojne grupe “nije do kraja definisan ni u Rusiji”.
Ukrajinski tužioci, na drugoj strani, tvrde da su trojica plaćenika Vagner grupe počinili ratne zločine u selu Motižin u blizini Kijeva u aprilu, zajedno sa redovnim ruskim trupama. Nemačka obaveštajna služba sumnja da su Vagnerovi plaćenici takođe mogli biti umešani u ubistvo civila u Buči, tokom povlačenja ruskih snaga iz okoline Kijeva.
Pored optužbi za zločine u Ukrajini, grupa se optužuje i za ratne zločine i kršenje ljudskih prava u Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu.
Novinarka Julija Jofe, koja piše za uticajni Atlantik, Njujorker i Politiko, tvrdi da Jevgenija Prigožina neki zvaničnici američke vlade vide kao “izvor potencijalnog puča” protiv Vladimira Putina. Novinarka citira nedavni izveštaj ruskog nezavisnog portala Meduza kako Prigožin navodno traži formalnu poziciju unutar samog Kremlja i nada se da će osnovati zvanični politički pokret. Jofe citira i vodećeg istražitelja Belingketa Hrista Grozeva, koji smatra da je Putin izgubio kontrolu nad svojim “kuvarom” i čak predviđa da će se puč predvođen Prigožinom dogoditi sledeće godine u “krvavoj revoluciji”, mada priznaje da je moguće da se dogodi i “nešto drugo”.
Naslovna fotografija: Youtube/PrintScreen