Otvoreno pismo Marka Karadžića

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić uputio je otvoreno pismo ministru Svetozaru Čipliću, koji vodi ministarstvo u kome je Karadžić angažovan. S obzirom na to da Istinomer procenjuje da će o ovom problemu biti još puno reči i reakcija, prenosimo pismo integralno.

„Poštovani gospodine ministre, obraćam Vam se ovim putem jer smatram da je to jedina opcija koja mi je ostala na raspolaganju. Već dugi niz meseci mi je onemogućeno da učestvujem u radu ministarstva u kome sam državni sekretar, uručili ste mi odluku kojom se moje aktivnosti svode na praćenje pravnih akata, odnosno odluku kojom mi se zabranjuje da radim svoj posao. Vi ste me ovlastili u trenutku kada je ministarstvo osnovano da vodim određene sektore, slali ste me na medija trening i da istupam u javnosti, sve do onog dana kada ste rekli da vam se niko neće politički profilisati osim Vas.

Posle pretnji koje sam dobijao ostali ste nemi, a meni objasnili da svako snosi posledice za svoje ponašanje. Dozvolili ste pomoćnici ministra koja vam je prijateljica i koju ste ovde zaposlili da okrene neke od zaposlenih protiv mene, nemi ste bili kada su pisali da šaljem ultimatume i pretnje, a znali ste da tražim samo objašnjenje. Dozvolili ste pomoćnici ministra da me psuje, omalovažava i preti, znate da sam taj razgovor snimio i znate da ste u saradnji sa istom pomoćnicom dan nakon toga odlučili da bez ikakve najave isključite moj poslovni mobilni telefon. Onemogućili ste me da radim, zabranili sve osim da čitam zakone, isključili ste me iz sistema donošenja odluka, a onda ste odlučili da u februaru napokon pitate MUP zašto nema nikakve reakcije povodom svega što mi se dešavalo. Odličnu masku ste pokušali da napravite ali ste zaboravili da ja nisam jedan od onih poslušnika koji ćute i nemo posmatraju haos za platu.

Tražim od Vas kao građanin ove zemlje i kao funkcioner Vlade Republike Srbije da objasnite šta je to Vas uvredilo, da li kao što ste rekli to što sam se po Vama politički profilisao, da li to što sam govorio o Srebrenici, a po Vama to nije tema kojom mi treba da se bavimo, da li to što sam branio Zakon o zabrani diskriminacije za čije povlačenje iz Skupštine ste vi glasali, da li to što znate da ja ne bih odobrio kupovinu televizora za vašu i kancelarije pomoćnika i šefa kabineta, da li to što jedino ja u ministarstvu imam magistraturu iz oblasti ljudskih prava, da li to što mislim da treba raditi u interesu države, a ne stranke? Znate da nijedan dinar nisam potrošio na reprezentaciju, znate da plaćam piće kojim poslužimo goste ministarstva, znate da neću više da ćutim. Uključite mi telefon za koji mi ministarstvo plaća 3.000 dinara, a ja sve preko toga, uključite me u rad i omogućite da u ministarstvu postoje profesionalni ljudski odnosi. Ja ostavku neću dati jer Srbija nema više vremena za povlačenje pred neznanjem, bezobrazlukom i neradom.„