Ovacije za nejasnu kosovsku politiku

Nismo mi svi iste stvari čuli u dva dana maratonske sednice. Skoro 24 časa ukupno  Aleksandar Vučić proveo je u Skupštini Srbije objašnjavajući Vladin izveštaj o pregovorima sa privremenim institucijama u Prištini u poslednjih godinu dana. Prvo, izveštaj je podnela Vlada Srbije kako bi se poštovala forma, iako svi znaju da Vlada, a naročito premijerka Ana Brnabić retko i pominje tu temu niti se meša u proces. Važnost direktora kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića je tolika da je na ovoj sednici bio gost i nije izgovorio ni reč. Da budemo fer, kao potpisnik ovog izveštaja pominje se i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini čiji je direktor Miloje Zdravković, ali da se ne pravimo da iko zna šta je to.

Šta nam je ova sednica pokazala? Da je situacija u vezi sa Kosovom teška i biće još gora. Da sednica nije prijatna za predsednika kad postoji opozicija. Da se opozicija “ponovo uči da hoda”, ali ima svetlih primera. Da Vučić ne krije da je baš on generator atmosfere omalovažavanja političkih protivnika i u državi i u skupštini, jer onog trenutka kada je izvadio pripremljene fotografije ili odštampane tvitove kako bi diskreditovao mišljenje nekog opozicionara, predsednik je pokazao da mu je na ovoj sednici rejting važniji od bilo čega drugog. Nije se libio da uputi poruke da zna ko se sa kim viđa, sa kime priča, koji nadimak je nosio u mladosti. 

Pokazalo se i da se Predsednik Skupštine potrudio da dokaže predsedniku stranke da nije uzalud tu postavljen, već da “ne vidi” javljanja opozicije za povredu poslovnika, da ne dozvoli replike, da prekine svakog opozicionog poslanika i obezbedi predsedniku stranke bezbedno okruženje. I još, da  je predsedniku bilo najvažnije da se istakne koliko je tačno sati proveo u sali, nije jeo i nije izlazio, odnosno, da mu se treba diviti zbog fizičkih super moći. Nekada mu se zbog toga javno divio poslanik Zoran Babić, što je tada bilo smešno, ali više nije.

Ovako je govorio Vučić

U završnom obraćanju, pre glasanja, predsednik Vučić rekao je i ovo: “Naredni dani i naredne nedelje biće veoma teške za sve nas”, “ Samo želim da vam kažem kako se stvari dramatično komplikuju”, “Dakle, teško vreme je pred nama”,  “Hoću da ljudi znaju da narednih šest meseci, nešto više od šest i po meseci, do 31. marta biće najteži za Evropu posle Drugog svetskog rata u celini. Za nas možda ne najteži”, “U svakom slučaju nisam spokojan. Jedno su naša ovde i politička nadigravanja i sve drugo, a drugo je realnost. I kada govorim o toj realnost ja očekujem da posle ovih osnovnih pritisaka dođu oni teže kategorije”, ”Niko ne žele kompromis”. “Oni će želeti što pre da vas dovedu pred svršen čin i da vam kažu – nema problema dogovorite se.Oni moraju da uđu u UN, vi ne morate formalno, kao Srbija da priznate, “Nalazimo se između čekića i nakovnja”, “Gledamo da uradimo sve što možemo, samo hoću da ljudi znaju da je situacija veoma teška.”

Ima toga još, ali uz to ima i da kaže da će se on, svejedno, boriti jače nego bilo ko drugi i da dok je njega neće biti ni formalnog ni neformalnog priznanja Kosova. I ako posle ovakvog govora 148 poslanika ustane da glasno aplaudira i nakon toga glasa da su pregovori koji su nas doveli u ćorsokak nešto što treba podržati i nastaviti – tu se nema šta dodati. To je demokratija.

Ponižavanje najvišeg doma

Rečenica “Ja sam, ne ljutite se, ipak predsednik Srbije, a vi ste samo običan poslanik” odzvanjaće još dugo u glavama onih koji veruju da se skupština mora i može izboriti za mesto koje joj pripada. Ovo je Vučić uputio lideru Dveri Bošku Obradoviću pošto je javno ukazao da niko od  opozicije nije mogao da dobije ni jedno pravo na repliku i da odgovori predsedniku na kako je naveo “sate i sate njegovih potpuno izmišljenih priča”, i pošto je tvrdio da glasači SNS-a podržavaju patriotske govore o Kosovu koje čuju od Dveri, Zavetnika i novog DSS-a. Ako je kontekst uopšte važan, predsednik je još jednom hteo da istakne da je on fizički prisutan satima, a da je Obradović izlazio i da ne zna šta se dešavalo u sali, iako je opšte poznato da se zasedanje može pratiti i na televiziji. 

Drugi primer omalovažavanja je kako je predsednik prihvatio inicijativu nekoliko poslaničkih grupa da se skupština mora jače uključiti u pregovor. Pa ističe: “Pošto vidim da mnogo čeznete svi da u tome učestvujete, jer mi ne umemo, a vi umete, u potpunosti smo spremni da prihvatimo vašu sve značajniju ulogu, a vi Srbi sa Kosova budite mirni, pošto će ti stručnjaci sada da vam mnogo pomognu i rešiće sve vaše probleme, jer će čvrsto da stanu na branik otadžbine i više niko neće smeti da vas bije i više niko ništa protiv vas neće smeti da uradi.”

Da ukratko parafrazramo, situacija je teška, a biće još gora. Sve što vi genijalci predlažete, Albanci neće ni da čuju. Evropa, Amerika, Kvinta – podržavaju nezavisnost Kosova i mi njihovo mišljenje ne možemo da promenimo. Uzdamo se u Rusiju i Kinu, mada Rusija primer Kosova sada koristi za svoje interese. Ako se Skupština uključi u pregovore, tek onda nikad ništa od toga neće biti. Saslušaću vas, ali nema toga što ćete vi da smislite, a da se mi toga već nismo setili i shvatili da nije moguće sprovesti. Nikad neću potpisati nezavisnost Kosova i Metohije uprkos pritiscima koji su sve jači. Vi nemate politiku, samo mrzite Vučića. Bio sam za podelu Kosova, ali vi ste rekli da to ne može i ja sam poslušao. Ne može se živeti na mitovima!

A lepo je počelo

I dok je prošli put, pre godinu dana, predsednik mnogo više pričao o ulaganjima u pokrajinu, ovoga puta fokusirao se na to da se ne može živeti od mitova, da na Kosovu treba naći život i za Srbe i za Albance, da treba u politici nuditi ono što je realno. Taj ton nije dugo trajao i veoma brzo predsednik je prešao na to kako Srbije nije nikako kriva za trenutnu krizu, šta je sve Priština odbila, čija je vojska jača, iako ne planiramo da ratujemo, a kad se baš opustio počeo je da prepričava razgovore gde je “svima u lice rekao istinu” i da su drugi (ne znamo koji) “hrabri po kafanama”. 

Šta je još obeležilo prvi dan zasedanja? Svakako to što je bar polovina prisutnih u Domu Narodne Skupštine ubrzano guglala ko peva pesmu “Ti lutaš bebo, skrenuo si s puta bebo”, nakon što je te stihove citirao poslanik Radomir Lazović iz “Ne davimo Beograd”. Naime i on se pitao zašto predsednik predstavlja Vladin dokument, dodavši da je Vučić i inače uzurpirao sve institucij. 

“Izgleda da više ne može da se odluči da li je predsednik, da li je premijer, da li je predsednik mesne zajednice ili možda sve to odjednom…”, rekao je Lazović pre nego što je izgovorio  stihove. 

Govorio je poslanik i o tome da je Vučić dok su drugi ginuli birao zavese za novi stan 1999. godine, da drži monopol na temu Kosova, tražio da se otkriju ubice i nalogodavci atentata na Olivera Ivanovića i još mnogo toga. I sve to bi možda prošlo manje zapaženo, da predsednik nije pokazao da se sa napadima i uvredama još i nekako nosi, ali sa humorom – nikako. 

Ponavljao je i ponavljao te stihove o lutanju,  te na kraju smislio: “Nit` sam beba, niti lutam, već imam svoju politiku, a što se vas tiče, vaša politika je loša”, a onda i “mi smo krezubi, mi smo ti koji smo nekulturni, necivilizovani, zato što ja ne znam pesmu ‘skreni s puta bebo, lutaš bebo’, ne znam kako se već zove. Džabe mi je što znam Dostojevskog, džabe mi je, što sam to sve pročitao”. A nastavio je i kasnije na tu temu “jer su mu javili i ko peva i za koga snima”. 

Predsednika nerviraju i  samozvane “patriote”

Još jedno izlaganje prvog dana je vidno uznemirilo predsednika i to Milice Đurđević Stamenkovski, liderke “Zavetnika”, koji su na kosovoskom zavetu zasnovali čitavu svoju politiku. 

“Kažete – šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija? A šta ćemo postići i šta smo postigli time što smo rekli da nemamo ni jedan metar na Kosovu i Metohiji? Šta smo postigli time što uporno tvrdimo da je sve izgubljeno? , pitala je Đurđević predsednika uz 20 minuta priče o tome da je Kosovo srpsko i ostaće srpsko, kao i poziv naprednjacima da prestanu Kosovo da tretiraju kao teret.

“Da li vi zaista mislite da je vama teže nego kralju Petru koji je prelazio Albaniju? Da li vi zaista mislite da je vama teže nego onim generacijama koji su živote davali? Vama, predsedniče, u svakom slučaju jeste teže. Teže vam je nego i knezu Lazaru, jer on je imao sa desne strane Miloša, a vi pogledajte ko vama sedi sa vaše desne strane!” , izgovorila je Milica Đurđević Stamenovski predsedniku države. 

I nije ona bila jedina. Miroslav Aleksić iz Narodne stranke takođe je osetljiv na “kukanje”. “Vi ste gospodine Vučiću govorili o izveštaju tačno jedan sat, devet minuta i 35 sekundi, od toga 56 minuta i 30 sekundi ste kukumavčili i govorili o tome šta sve nisu ispoštovali Albanci, a dogovoreno je kako niko od međunarodnih institucija nije hteo da ih sankcioniše i ređali poraz za porazom, što je na kraju u izveštaju i jasno, a to je da on pokazuje i nemoć i slom, ali dokazuje sve poraze naše politike u pregovorima u zadnjih deset godina”, naveo je on.

Pa je Miloš Jovanović iz poslaničke grupe “Nada – Novi DSS – POKS” dodao da izjava da nikad nećemo priznati secesiju Kosova i Metohije nije dovoljna jer se to podrazumeva. 

“Ova borba podrazumeva da se borimo za povratak Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak, u puni ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Da li će ta borba biti laka? Neće. Da li će koštati? Hoće. Da li je rizična? Jeste”, rekao je Jovanović. 

Drugog dana su svi bili krivi

Ako je prvi dan sednice o Kosovu obeležila pesma, drugi dan je obeležio Gadafi. Ni najmanje nije bilo duhovito ni simpatično.  Čak 13 puta predsednik Vučić pomenuo je Gadafija odgovarajući poslaniku Demokratske stranke Srđanu Milivojeviću na jedan oštar govor u kojem je pomenuo ubistvo Olivera Ivanovića, smrt Vladimira Cvijana, izneo tvrdnju da je Veljko Belivuk član SNS-a, izneo još mnogo kritika i na kraju pozvao Vučića da podnese ostavku.

Predsednik je kao odgovor spremno pokazao odštampani tvit Milivojevića od prošle godine. 

“Evo vam šta kaže ovaj čovek koji je malo pre govorio. Kaže, Andrej i Danilo, to je moj brati, mlađi brat i Danilo, to je moj stariji sin, pronađeni u šahtu kao Gadafi. Dakle, to je čovek koji želi da mi ubije dete. To je čovek koji želi da moje dete bude ubijeno. Nisam vas razumeo zašto mi dobacujete, što želi da mi ubije dete. Nije to rekao, nego je rekao da završi u šahtu kao Gadafi, a ne znate kako je Gadafi završio. Sram vas bilo. Sram vas bilo sve što to radite i što govorite i što se pri tome smejete i pri tome sve vreme glumite žrtve”, odgovorio je Vučić. 

Do kraja dana čuli smo da pojedini poslanici žele smrt, silovanje i komadanje predsednikove dece i na to se vraćao 13 puta. Milivojević više nijednom nije dobio reč da replicira, a naknadno je u jednoj televizijskoj emisiji pitao zašto ga nisu uhapsili ako je taj tviti bio napisan u kontekstu koji mu je sada pripisao Vučić.

Ni diskusije u pozitivnom tonu nisu pomogle, poput one lidera Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića koji je rekao da njegova generacija neće ratovati zato što mora makar jedna generacija u Republici Srbiji da prođe bez stradanja.

“Jer u suprotnom, naše društvo, naša država neće moći biološki da opstane”, rekao je Grbović i osvrnuo se i na nedavni sajam vina Otvorenog Balkana.

“Što se mene tiče, bolje je da lideri piju vina. Da ste ranije i češće pili vina po sajmovima na ovim bi se prostorima manje pilo za dušu na sahranama”, rekao je poslanik.

A šta mu je predsednik odgovorio – da je svaku flašu vina kupio iz svog džepa i da nije bio pijan. 

“Ako možete da mi pronađete još nekoga ko je bio u stanju danas osam sati, a sedeću još tri sata najmanje ovde sa vama, biće 11, juče 10 i po sati, dakle koji bez problema može da izdrži da ne ode ni u toalet, da ne ode ni da ruča. Pojeo sam jednu štanglu ‘Tviksa’ ovde krišom, da ljudi ne vide i to mi je sve za ceo dan. Onda mi solite pamet o tome kako ću da se ponašam”, rekao je zatim Vučić.

Poene uspeo da dobije i Dačić

Jer ko bi drugi uspeo da javno kaže da je bio u svim vlastima do sada, a planira da bude i ubuduće. Da okrivi sve sa kojima je bio u vlasti za po nešto, da istovremeno kudi i brani politiku Slobodana Miloševića, a samo je još falilo da kaže da će se ovako isto odreći i Vučićeve politike, samo kad za to dođe vreme. Probio je sve vremenske rokove, a Orlić nije smeo da mu isključi mikrofon, već ga je nekako molećivo opominjao da privodi kraju dok nije stvarno morao da ga zaustavi. Ali je Dačić pre toga uspeo da dobaci:

“Mnogo toga sam hteo da vam kažem, ali nemam vremena. Zato, predsedniče Vučiću, formirajte brzo Vladu da mogu kao ministar da pričam neograničeno, jer ne mogu da se ograničavam”.

Formalni šef skupštinskog SNS govorio samo jednom

I još jedna neuobičajena situacija desila se na ovoj sednici. Predsednik najveće poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” Milenko Jovanov govorio je samo jednom i poručio Vučiću da će od grupe koja nosi njegovo ime uvek imati podršku! I da nemamo vremana za avanturizam i auto golove ili pogrešne korake. Mnogo mirnije nego što je ikad nastupao. Zato je nekadašnji šef grupe Aleksandar Martinović branio Vučića, kritikovao opoziciju, veličao Ratka Mladića, nabrajao srpske manastire u regionu i pitao neimenovane “kvazirodoljube” zašto onda ne kažu da je i Hrvatska sveta srpska zemlja, nego idu tamo na more. 

“Pa ne kažete ni za Crnu Goru, ni za Makedoniju, ni za Dalmaciju, ni za Slavoniju da su svete srpske zemlje, nego kažete samo su Kosovo i Metohija sveta srpska zemlja”, rekao je Martinović. 

Pa je nakon toga čitao transkripte prisluškivanih razgovora nekadašnjeg ministra, a sada jednog od lidera opozicije Vuka Jeremića, i na kraju optužio opoziciju da im je za sve kriv Vučić pošto je Slobodan Milošević mrtav, ali da im to ništa ne vredi, jer svi Srbi iz regiona u Vučiću vide lidera. 

“A, ako je išta teško steći u politici, to je poštovanje naroda. Vi ste ga stekli, gospodine predsedniče, i ja vam na tome čestitam”, rekao je Martinović te pokazao Jovanovu kako se autentično radi taj posao.

Jedinstvo nije postignuto, i neće uskoro, čak ni oko teme oko koje se suštinski mišljenja čak ni ne sukobljavaju preterano. Predsednik je obećao veće uključivanje skupštine, tako bi i njemu kaže bilo lakše, ali se boji da partneri iz Evrope neće to dozvoliti. Jer im se žuri. Nije pominjao kad će opet doći, ali jeste da ništa neće potpisati bez narodnog referenduma. Da podeli odgovornost.

Naslovna fotografija: Fonet