Ovako su govorili poslanici, a Istinomer ocenjivao
Poslanici Skupštine Srbije ispunili su ceo četvorogodišnji mandat (pa i nešto više od toga), a Istinomer je beležio o čemu su i kako govorili i proveravao njihove tvrdnje. Najviše su ocenjivani poslanici vladajuće stranke, što je i razumljivo, jer ih je bilo najviše i imali su prilike da najduže koriste skupštinsko vreme, što je posebno došlo do izražaja u drugom delu mandata kada je veliki deo opozicionih poslanika bojkotovao rad parlamenta.
Po evidenciji Istinomera u protekle četiri godine najviše puta ocenjen je bio šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović – 13 puta i to svaki put negativno. Čak 10 puta je njegova izjava ponela ocenu neistina, a tri puta i “kratke noge”.
Tvrdio je da Skupština nikada nije glasala o izveštaju ombudsmana; da na protestima građana zbog rušenja objekata u Hercegovačkoj “nema više od 200 ili 300 ljudi”, ali i da vlast objavljuje sve ugovore. Krajem 2016. naglašavao je da ne prima nijednu platu iz budžeta, da je za vreme prethodne vlasti platio “jedno tri i po hiljade evra novčanih kazni” u Skupštini Srbije. I pored fotografija objavljenih u gotovo svim medijima, tvrdio je da ne postoji “nijedna na kojoj se Vučić zadovoljno smeje kada razgovara sa bilo kojim NATO zvaničnikom”; da je tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. najviše bilo negativnih priloga bilo o Vučiću.
Nije imao dileme kada je isticao da “Maja Gojković ispunjava apsolutno sve zakonom propisane uslove da bude predsednik Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije”, kao ni onda kada je govorio da je lično pronašao da se na spisku od 1.400 imena istraživača, nastavnika i saradnika univerziteta u Srbiji koji su podržali građanske proteste protiv vlasti “Jedan od pet miliona” ponavlja najmanje 35 imena.
I početkom 2019. naglašavao je da su mediji u Srbiji “uglavnom protiv Aleksandra Vučića, protiv SNS i protiv Vlade Srbije“. Isticao je da je među tražiocima informacija od javnog značaja najmanje ima građana, da je vlast uradila sve što je traženo da bi se poboljšali izborni uslovi, a nedavno je uveravao javnost da je tužioce u Srbiji “birao režim 2009. i 2010. godine”.
Predsednicu parlamenta Maju Gojković u ovom periodu Istinomer je ocenio 12 puta, svaki put negativno – sedam puta ocenom “neistina”, četiri puta sa “kratke noge” i jednom “zloupotreba činjenica”.
Najnižom ocenom „kratke noge“ ocenjene su tvrdnje da „Skupština ne mora da pravi nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje“; da nije tačno da je menjala stranke, već da je to „urbana legenda“; da poverenik Rodoljub Šabić ima platu 400.000 dinara, a ona istu kao svi poslanici, kao i onu da je u avgustu 2016. morala da zakaže hitnu sednicu kako bi Vlada bila izabrana u zakonskom roku.
Pokazalo se da su neistinite izjave da je „hiljade umetnina uništeno 5. oktobra“; da „Skupština nikada nije radila tokom kampanje“; da svega 35 poslanika bojkotuje rad parlamenta i dve nedavno date – da je „saziv parlamenta nemoguć zbog zabrane skupova više od 50 ljudi“ i da je u svim zemljama osim u Švedskoj uvedeno vanredno stanje zbog virusa korona. A kada se nagađalo da li će zajedno sa predsedničkim izborima 2017. godine, biti održani i vanredni parlamentarni, isticala je da sem štampanja listića, nema dodatnih troškova, što je još jedna neistina.
Tvrdnja da je „po hitnom postupku razmatrano 44 odsto predloga zakona“ okarakterisana je kao „zloupotreba činjenica“, a obećanje da će biti zakazana sednica na kojoj će se raspravljati o njenoj smeni ostalo je „neispunjeno“.
Dve “neistine”, dva puta “kratke noge” i isto toliko “zloupotreba činjenica”, skor je Istinomerovog praćanja skupštinskih nastupa poslanika SNS Vladimira Orlića.
Prvi put je Istinomer Orliću dao ocenu „kratke noge“ kada je izjavio da Aleksandar Vučić nije imao povlašćen položaj u medijima tokom kampanje i da je kao predsednički kandidat bio zastupljen sa samo 17 odsto vremena. A potom kada je tvrdio da „niko iz SNS-a nije nikome rekao: ‘Idi leči se’„.
U februaru ove godine izjavio da su naprednjaci “ponosni na činjenicu” da su unapredili izborne uslove u Srbiji, „kvalitetnije nego ikada iko”, tvrdeći da je ispunjeno sve što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga u Narodnoj skupštini. Dobio je ocenu „zloupotreba činjenica“.
I kada je govorio o slobodi medija, Orlić je zloupotrebio činjenice, tvrdnjom da se Srbija svrstava u red demokratskih zemalja kao što su SAD, a da je broj napada na novinare manji nego 2011. ili 2012. godine. Orlić je stao i u odbranu izgradnje gondole, kontroverznog projekta spajanja Kalemegdana i parka Ušće koji je na samom početku naišao na sudsku prepreku. “Dozvola za gondolu nije ni u jednom trenutku izdata. Ona samim tim nije ni mogla biti osporena“, tvrdio je Orlić, iako se jednostavnom pretragom sajta Agencije za privredne registre moglo naći da je Ministarstvo građevinarstva najpre 14. februara izdalo Lokacijske uslove za izgradnju kabinske žičare Ušće-Kalemegdan, a 1. aprila i građevinsku dozvolu.
Kao „neistina“ ocenjena je i njegova izjava da nije zaposlen u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji.
Iako je bio jedan od aktivnijih poslanika u ovom poslaničkom mandatu kada je trebalo hvaliti aktuelnu i kritikovati bivšu vlast Istinomer je ocenio samo dve izjave poslanika SNS Aleksandra Markovića. Jednu kao neistinu kada je dokazivao da komunalna policija nije nikakva „stranačka vojska“ i naglasio da “od kako je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u gradu Beogradu, zaposleno svega deset komunalnih policajaca”. A drugu sa „kratke noge“ da „Aleksandar Vučić ne laže, niti je ikada išta slagao u svojoj karijeri“.
Ta izjava izabrana je za „Laž godine 2018“, a ušla je i u najuži krug kandidata za „Laž decenije“.
Kada je na početku mandata poslanica SNS Marija Obradović izjavila da je kao predsednica „odbora koji kontroliše vojsku i policiju, uvela praksu da na tri meseca dolaze ministar policije i vojske koji podnose informaciju o radu”, Istinomer je tu njenu tvrdnju ocenio kao „skoro istinu“, ali je, kao i njen kolega Aleksandar Marković zbog skoro identične izjave da „Vučić nikad nije davao lažna obećanja“ od Istinomera dobila ocenu „kratke noge“. Kao neistina ocenjena je njena izjava da je broj krivičnih dela u Srbiji smanjen za trećinu otkako je SNS na vlasti, iako podaci pokazuju da je taj procenat između 12 i 15 odsto.
I poslanica SNS Ana Čarapić, koja je u Skupštinu ušla tek krajem 2017. godine popunjavajući mesto nekog od poslanika koji su odlazili na druge funkcije, vatreno je branila sve poteze vlasti, a naročito često je zahvaljivala predsedniku i Vladi što grade puteve po Srbiji. Od Istinomera je zaslužila ocenu „kratke noge“ kada je u zanosu pohvala na sednici Skupštine u drugoj polovini novembra prošle godine, izjavila da “prethodna vlast za 12 godina nije uspela da izgradi nijedan jedini kilometar auto-puta”.
Pravi primer za ocenu „zloupotreba činjenica“ je izjava poslanice SNS-a Jelene Žarić Kovačević da „Aleksandar Vučić ima podršku više od 55 odsto građana Srbije“. Međutim, ovaj procenat podrške odnosi se na broj birača koji su glasali, a to ipak nije polovina građana Srbije, jer je izlaznost bila 54,36 odsto, pa je Vučića u stvari podržalo 29,93 odsto ukupnog stanovništva zemlje.
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta često je u Skupštini govorila da lider njene partije Vojislav Šešelj nije ratni zločinac, poručujući poslanicima da pročitaju presudu Haškog tribunala. U samoj presudi piše da je Šešelj kriv za „podsticanje progona, deportaciju i druga nečovečna dela kao zločine protiv čovečnosti i progon kao zločin protiv čovečnosti u mestu Hrtkovci, u Vojvodini“, a u definiciji ratnih zločina piše da u njih spadaju i dela podsticanja na progon, deportaciju ili nezakonito raseljavanje, za šta je Šešelj i osuđen, pa je Radetina izjava ocenjena sa “kratke noge“.
I poslanik SNS Vladimir Đukanović sa pet ocenjenih izjava ima negativan skor, ali uz jednu „skoro istinu“, koju je dobio za izjavu da „u praksi ne možete da smenite članove Saveta REM-a“. Ali, za tvrdnje da „za vreme Đilasa Studio B nijednom nije pozvao nikoga iz SNS-a“ i da su u SNS dok su bili opozicija „mogli samo da sanjaju da se pojave na RTS-u“ ocenjen je sa „kratke noge“. Kao neistinite pokazale su se tvrdnje da se „pre ministra Stefanovića zaplena narkotika merila u gramima“ i da je „bivša vlast dovela javni dug do skoro 80 odsto BDP-a“.
Izjavu poslanice SNS Sandre Božić da je novog zaštitnika građana Zorana Pašalića sačekalo 2.720 nerešenih predmeta ocenili smo kao „zloupotrebu činjenica“, a njene stranačke koleginice Dušice Stojković da je sajt “Očistimo Srbiju”, koji je iz budžeta platio bivši ministar Oliver Dulić, koštao 500.000 evra ocenjen je sa “kratke noge”. Istu ocenu „zaradio“ je i potpredsednik Skupštine Srbije i poslanik SPS Đorđe Milićević tvrdeći da REM nema obavezu da prati izbore.
Među ocenjenima bila je i poslanica Dosta je bilo Branka Stamenković, koja je u decembru 2017. tvrdila da njena stranka neće na predstojećim beogradskim izborima praviti koaliciju sa Dverima. Budući da se to ipak desilo, ocenjena je sa – „nedosledno“.
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa