Ovog čuda nikad dosta

Narodna poslovica veli, Svakog čuda za tri dana, međutim Ovom čudu – ako ne pogađate o čemu se radi, gvirnite u televizor – nema kraja. Biće da smo tako, kako slobodni analitičari kažu, svoji na svome. U to ime mediji prenose da je gospodin Vučić Aleksandar, u svom svojstvu, za Glasnik Srpske napredne stranke, izjavio, napisao: Pred Srbijom je kraj početka bolnih reformi. Da se ne ulazi u kvalitet poruke, jer sve Njegove poruke su kvalitetne, da se pita, pa zar AV gospodinu nisu dovoljni „Informer“, „Novosti“, i ostali kuriri, „Pink“, „RTS“, „B92“, i ostale pod B hepi TV stanice, nego mora da se javlja i preko partijskog „Glasnika“? Ili će biti da je partijski glasnik ideal slobodne štampe, besplatan, plus u njemu nema te cenzure, blabla program može da se umnožava do poslednjeg građanina. 

A onda je stigla ta pobednička vest, predlog da Kosovo postane član UNESKO nije prošao, nije bilo dvotrećninske većine, falila tri glasa. Kako javljeno, pobedi je doprinela sabornost svih, predsednik Tomislav čestitao pobedu, dodavši da ovo znak da od Južne srpske pokrajine nikad nećemo odustati. Pobedu pozdravila i SPC, a gospodin Palma, u ime toga, čestitao Vladi RS i premijeru Aleksandru Vučiću…

AV premijer se nije saopštavao, on se svima obratio vanredno i direktno. Poručio da ne želi da likuje, takav karakter, pa će samo reći da Srbija nije poražena, najvažnije je da stojimo uspravno, i ne gubimo. Još poručio, da smo se, štiteći interese svog naroda, suprotstavili jačima, i da nismo izgubili, pred nama je velika budućnost, i veliki ekonomski uspesi. Otkrio i da su četiri male zemlje plakale, posle ishoda glasanja, ne otkrivši koje, da se Srbiji u poslednjih nekoliko godina, otkada je On na čelu, ne može pronaći nijedan poraz, ni na ekonomskom, ni na političkom planu, te da ćemo sa sledeće olimpijade doneti duplo više medalja…

Za razliku od njega, koji ne pokazuje emocije, ministar Dačić nije izdržao: Borba je trajala dan i noć, ovo je velika pobeda Srbije, i siguran sam da se tako oseća svaki građanin. Bez da se narušavaju pobednička osećanja, tema je više nego osetljiva, da se na margini pobede kaže da je Kosovo nedavno sa EU potpisalo Sporazum o saradnji i pridruživanju, da je član MMF-a i drugih međunarodnih organizacija, te da, uprkos takvoj realnosti, treba podržati stav Premijera da se problemi mogu rešavati samo razgovorima i dijalogom.

Sa velike teme, da se vratimo na medije. Mnogo buke izazvalo javno pismo vlasnika „Kurira“, u kome se on izvinjava Srbiji što je njegova novina, da se stvar uprosti, naterana da laže i dezinformiše građane, pa on poziva druge medije da se suprotstave cenzuri i autocenzuri. „Pink“ Mitrović, zajedno sa taj etalon novinarstva „Informer“, odgovorio da se vlasnik „Kurira“ ne bavi informisanjem, nego reketiranjem. Na tu okolnost „Farmakom“ Bogićeviću skinuta nanogica, i gospodin, u „Pink“ gluvoj sobi, svima poverio da je Rodiću Mlađem dao milion evra, na ruke, bez priznanice. Otišao i na poligtaf, koji rek’o da Bogićević govori istinu. Pitan, na sve ovo, AV gospodin samo rek’o da se „danas i sutra neće time baviti“, to će raditi nadležne službe, njegov posao je da vodi Vladu.

Pa šta imamo ovde, Srbija treba da se opredeli između dva modela informisanja, „Kurira“ na jednoj, i „Pinka“ i „Informera“ na drugoj. Srbiji se, reklo bi se ultimativno, nudi valjanje u blatu, izbor između dve „septičke jame“ (Orvel) profesije. Kao što vizionari SNS boja žele da Srbija bira samo između Vučića i Nikolića. Da razni megatrendovi, kupovina diploma i plagijati, budu mera akademske čestitosti, opsenarstvo, prostaštvo i siledžijstvo jedina mogućnost izbora.