Pacijenti koji nose poklone

Novom odredbom člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji zabranjuje lekarima da primaju nagrade u vezi sa vršenjem dužnosti  izuzeto je “iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti”. Pravnici su već ukazali na brojne nedostatke ovog izuzetka, između ostalog nedorečenosti u pogledu vremenskog perioda u kom se računa vrednost poklona, kontrole, sankcija za kršenje odredbe, ali i nesaglasnosti sa drugim zakonima.     

Ministarstvo zdravlja je na kritike odgovorilo da je sa zakonom sve u redu, da je prošao javnu raspravu i mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, i da se podzakonskim aktima namerava zakon unaprediti i učiniti funkcionalnijim. Sa ovom odredbom ipak postoji suštinski problem koji nikakav podzakonski akt ne može da popravi. Ministarstvo zdravlja redovno proklamuje nultu toleranciju prema korupciji, ali ako Zakon kaže da je u redu da lekari primaju materijalne nagrade u vezi sa vršenjem dužnosti, time se širi prostor za uticaj na nepristrasnost i profesionalno obavljanje lekarske dužnosti, umesto da se smanjuje.

U okolnostima u kojima su primanja lekara nedovoljna i veći broj lekara odlazi iz zemlje da bi u uređenijim sistemima mogli da zarade dovoljno, profesionalno obavljajući svoju dužnost, legalizacija poklona je loš pokušaj da se njihov status poboljša, na teret građana kojima je najteže – onih kojima je pomoć lekara potrebna. 

Korupcija u zdravstvu je među najučestalijim oblicima korupcije, ali i oblik korupcije koji građane najviše uznemirava. Najveće svetsko istraživanje o iskustvima građana sa korupcijom, Globalni barometar korupcije, pokazuje da polovina građana Srbije nema redovan kontakt sa zdravstvenim sistemom, a od onih koji imaju, 7% građana je učestvovalo u nekim koruptivnim radnjama, a 43% nije. U istraživanju Crte iz 2018. godine 80% ispitanika reklo je da podmićivanje u zdravstvu radi boljeg ili bržeg lečenja izuzetno i dosta utiče na njihove živote. 

Nije teško razumeti zbog čega se korupcija u zdravstvu ovako teško prihvata. Postoji ukorenjeno mišljenje da je u slučajevima kada je potrebna neka ozbiljnija intervencija, neophodno da se traži “veza” ili da se na drugi način utiče na zdravstvene radnike kako bi se obezbedili optimalni uslovi lečenja. Ovo se doživljava i kao vid emocionalne prisile jer su građani prinuđeni da “kupe sopstveni mir“ da su učinili sve da obezbede nešto što bi zapravo već moralo da se podrazumeva u okviru zdravstvenog osiguranja. 

U ovakvim uslovima bilo kakva legalizacija radnji koje bi mogle da stave korisnike zdravstvenih usluga u povoljniji položaj morala bi da bude veoma promišljena i da zaštiti one koji se nalaze u najlošijem materijalnom položaju. Ovakvo rešenje radi upravo suprotno. Kako je onda do njega uopšte došlo i šta se njime postiže?

Pođimo od objašnjenja koja su se mogli čuti da su “sitni pokloni” zahvalnosti lekarima uobičajeni i “u mentalitetu našeg naroda” tako da je to samo “ozakonjenje običaja”. U oktobru 2018. godine Crta je pitala građane Srbije koliko su neki od najčešćih oblika koruptivnog ponašanja prihvatljivi za njih. Tri četvrtine građana reklo je da za njih nije prihvatljivo čašćavanje lekara za uspešno urađenu intervenciju. Samo 8% odgovorilo je da je ovakvo ponašanje prihvatljivo, dok je 15% odgovorilo da zavisi od situacije do situacije. Nije bilo značajnih razlika u odgovorima u pogledu obrazovanja, pola, ili grada i sela. 

To što ponekad pretrčimo ulicu mimo pešačkog prelaza, tražimo vezu, ili častimo lekara ne znači da svi mislimo da je takvo ponašanje poželjno ili prihvatljivo. Postoji razlika između ponašanja i stava o njemu što se odnosi i na davanje poklona u zdravstvu. Dublja istraživanja u regionu o ovom fenomenu pokazuju da učesnici smatraju nuđenje ili traženje novca, poklona ili usluga neprihvatljivim, ali sa druge strane, priznaju da u njemu učestvuju. 

Građani uglavnom prave razliku između čašćavanja i korupcije. Poklon male vrednosti koji je izraz pacijentove slobodne volje nije problematičan za neke. Međutim, za većinu stanovništva i ovo ponašanje je neprihvatljivo: i poklon i mito se smatra dodatnim nagrađivanjem lekara, čime se oni dugoročno kvare, jer iako je danas poklon dobrovoljan, već sutra se možda očekuje. Zbog čega se onda zakonskim rešenjem podstiče ovakvo ponašanje? 

Davanje poklona i mita nije učestalo ponašanje samo u Srbiji, nego i u delu Evrope. U državama u kojima je zdravstveni sistem narušen i ne može da pruži kvalitetne zdravstvene usluge pojedinci vide logiku u dodatnom plaćanju ili čašćavanju doktora. Ovim putem se povećavaju šanse da dobiju bolji tretman i da osiguraju svoje ili zdravlje članova porodice. 

[proverime]

Ova zakonska izmena mora se posmatrati u tom kontekstu krize zdravstvenog sektora izazvanom odlaskom lekara zbog niskih primanja. U Srbiji plate doktora medicine iznose oko 500€ dok su plate medicinskih sestara 340€. Niske plate i masovni odlazak lekara su karakteristike svih zemalja u kojima postoje ovakva neformalna plaćanja. Iz Rumunije, u kojoj je između 2011. i 2013. plata bila samo 200€ u opštoj praksi i 500€ za specijaliste, otišlo je oko 30% svih doktora. Ovi uslovi bi mogli da se promene samo značajnim povećanjem plata u zdravstvu. Ali izgleda da je državi lakše da prebaci odgovornost za podizanje standarda lekara na već opterećene pacijente. 

Ozakonjivanje nagrađivanja lekara za njihov rad, u bilo kojoj vrednosti i obliku, neće suštinski promeniti njihov materijalni položaj ali moguće je da će učiniti dve loše stvari. Doprineće već postojećoj negativnoj slici o korupciji u zdravstvu i time naneti štetu lekarima i njihovom položaju u društvu. Podići će troškove lečenja, što najviše pogađa korisnike usluga koji su materijalno najugroženiji i kojima te “male vrednosti” zapravo najviše znače.

Građani su svesni ozbiljnih problema koji postoje u zdravstvu i kada učestvuju u radnjama koje su koruptivne, oni se ponašaju racionalno, iako se ne slažu sa samim činom. Sa druge strane, jasno je kakav zdravstveni sistem građani žele. U razgovoru se uvek ističu pozitivna iskustva sa lekarima iz Švajcarske, Nemačke ili Švedske, koji su savesno radili svoj posao, nisu hteli da prime ni najmanji poklon, i koje je i nemoguće potkupiti zbog veoma visokih plata. 

Za poklone od kojih ćemo imati samo štetu koristimo izraz Danajski darovi. Kao što se besplatnom drvenom konju moralo pristupiti kritički, tako bi trebalo gledati i na poklone u zdravstvu. Pozivanje na običaje na kojima niko ne insistira i čije omasovljenje može da ima samo negativne posledice je korak u pogrešnom pravcu. Ukoliko je Ministarstvo zdravlja zaista posvećeno iskorenjivanju korupcije kao što tvrdi, povući će ovu odredbu iz Zakona i posvetiće se dugoročnim merama: edukaciji o korupciji i popravljanju statusa zdravstvenih radnika.