Premijer Srbije Aleksandar Vučić pre mesec dana hvalio se rastom prometa na malo u prva dva meseca ove godine objašnjavajući to verom građana da će od 2016. „stvari krenuti na bolje“, međutim, podaci za mart pokazuju pad potrošnje u trgovinama za čak pet odsto.
“Međutim, ljudi su izgleda rešili da troše više nego ranije. Zato što su shvatili da mi imamo sigurnu budućnost i da oni mogu da računaju da će stvari 2016. krenuti na bolje”, izjavio je Vučić. Nedeljnik, 23. 4. 2015. godine
Ali, kada su stigli podaci za mart, videlo se da je ovaj rast prometa u trgovinama na malo, ipak, bio kratkog daha. Naime, već u februaru je zabeležen blagi pad prometa, a on je u martu još više produbljen. Kako za Istinomer objašnjava član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, urednik časopisa MAT (Makroekonomske analize i trendovi), neobično je da se smanjenjem plata u javnom sektoru, što je izazvalo pad mase neto zarada, povećavao promet.
„Od decembra, kada su smanjene plate, pa sve do februara, promet je bio stabilan, nije opadao. Iako se smanjila masa neto zarada promet je čak rastao. To nije uobičajeno, jer promet u trgovinama na malo obično prati kretanje ukupne mase zarada. Promet je tek u februaru malo počeo da opada, a u martu je taj pad produbljen na pet odsto na godišnjem nivou“, kaže Vučković.
Po podacima MAT-a, promet na malo je u prvom kvartalu ove godine bio nominalno manji 2,6 odsto, a realno jedan odsto manji u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine. Taj pad nije naročito veliki, ali zabrinjavaju podaci iz marta. Naime, u ovom mesecu je međugodišnji pad bio veći od pet odsto (5,2 odsto nominalno i 5,1 odsto realno).
„Promet neprehrambenih proizvoda u celom prvom kvartalu bio je manji nego pre godinu dana (za 3,9 odsto nominalno i 4,6 odsto realno), u martu je taj međugodišnji pad prometa neprehrambenih proizvoda produbljen (7,5 odsto i 8,5 odsto), a u padu su i ostale grupe prometa u trgovini na malo – realno za tri do četiri odsto. Nominalni pad prometa hrane je nepunih jedan odsto, a prometa motornih goriva više od 10 odsto“, navodi se u poslednjem broju MAT-a
Uprkos martovskom porastu plata u privatnom sektoru, statistika je zabeležila pad prometa na malo. Prema podacima koje iznosi MAT, ukupna masa zarada u privatnom sektoru u martu porasla je za čak 9,4 odsto, a porasla je i zaposlenost kod privatnika za 7,6 odsto. Vladimir Vučković kaže da je pitanje da li privatni sektor stvarno više zapošljava i plaća ili sada zbog većeg angažovanja Poreske uprave prijavljuju tačnije rezultate svog rada. „Moguće je da su poslodavci prijavljivali minimalnu zaradu svojih zaposlenih, a da su sada primorani da prijavljuju realno“, navodi Vučković. Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ističe da se potrošnja na malo u poslednjim mesecima finansirala isključivo iz zarada i penzija.
„Potrošnja može da se poveća ako se poveća kreditna zaduženost, ako se smanji štednja ili ako se poveća masa zarada. U januaru je objavljeno da je kreditna zaduženost povećana, ali to nije tačno jer se zbog rasta švajcarskog franka povećala samo obračunska vrednost u dinarima. Nije se smanjila ni štednja. Tako da je promet na malo morao da prati ukupnu masu zarada. Problem je što nekada ovi podaci o prometu na malo nisu precizni i često se koriguju na kraju godine. Očekujem da oni koji su se hvalili dobrim rezultatima zbog povećanja prometa prokomentarišu i ovaj pad koji je zabeležen u martu”, kaže Arsić.
On procenjuje da nas u ovoj godini čeka pad potrošnje u trgovinama na malo koji će biti nešto veći od pada BDP-a.
„Ako pad BDP-a bude 0,5 odsto onda treba da očekujemo pad potrošnje od jedan ili 1,5 odsto. I to je potpuno očekivano u godini kada ste sproveli fiskalnu konsolidaciju“, ističe Arsić.
Da podsetimo, ekonomisti i privrednici su upozoravali da bi smanjenje plata i penzija moglo da dovede do pada potrošnje što bi imalo negativan efekat po budžet. Sa manjom potrošnjom smanjili bi se prihodi od poreza koji ulaze u državnu kasu, čime bi se povećao deficit u budžetu i anulirali efekti fiskalne konsolidacije.
