Padaj silo i nepravdo

Šta se to toliko pogrešno dogodilo u Skupštini Srbije, prilikom donošenja budžeta, što je izazvalo tako burne reakcije u našoj javnosti? Jer – ovo nije još jedna od skupštinskih ujudurmi, na koje smo već oguglali. Naprednjaci i njihovi sateliti u vlasti, napravili su ozbiljan korak u sistematskom razaranju institucija ovog društva. Odluka da se pribegne jeftinim trikovima, da bi se onemogućila opozicija da učestvuje o raspravi o budžetu, ključnom pravnom aktu zemlje, u svojoj suštini je anticivilizacijska i pokazuje stanje svesti u naprednjačkom taboru, koje izaziva zabrinutost.

Sramota koja se ova tri dana odvijala u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jeftini je igrokaz, u kome su se obrukali i mnogi poslanici iz vladajuće stranke, inače sakriveni od očiju javnosti, koji su samo deo glasačke mašine SNS-a i partnera. Partijskom odlukom izvedeni iz svoje skupštinske anonimnosti, ponavljali su kao papagaji, dan za danom isti naučeni tekst, istih pet prostoproširenih rečenica, koje je neko krstio amandmanima, da bi sprečili MANJINU da dobije priliku da se kritički osvrne na budžet. Svi ti “amandmani” su potom, kada je isteklo vreme za raspravu – povučeni. Bila je to loše režirana predstava, sa lošim glumcima i lošim namerama. Baš ta i takva predstava, nedostojna parlamenta, otkrila je nešto što bi mogli da nazovemo naprednjačkim političkim sindromom, koji je po svojoj prirodi mešavina nasilništva, neznanja, osvetoljubivosti i potpunog nerazumevanja i neprihvatanja demokratskih principa i procesa.

Naprednjaci – niste vi sprečili opozicione poslanike da govore o budžetu – vi ste onemogućilii oko milion ljudi ove zemlje da preko svojih predstavnika formulišu stavove o najvažnijem zakonu koji skupština donosi.

Da vas je briga, kao što nije, znali biste da je odnos prema opoziciji u parlamentu ključna mera demokratičnosti jednog društva.

Da vas je interesovalo kao što nije – mogli ste i da pročitate Rezoluciju 1601.  kojom je Parlamentarna skupština Saveta Evrope definisala da pitanja prava opozicije u parlamentima demokratskih država spadaju u korpus manjinskih prava, koja su neraskidivo utkana u sam pojam demokratije.

Kažu vaši “evropski prijatelji” u tom dokumentu  (Proceduralne smernice o pravima i obavezama opozicije)  “ukoliko se opoziciji ne obezbede osnovna prava u Skupštini (između ostalih – pravo na govor i glasanje, pravo da nadgledaju i kritikuju rad izvršne vlasti i pravo da budu proceduralno zaštićeni od zloupotreba većine) onda to “vodi slabljenju demokratskih procesa i ukidanju legitimiteta skupštine”!

Sva ova prava ste pogazili u ova tri mučna dana u Skupštini Srbije.

Naprednjaci, vaše opredeljenje da pravite paralelnu državu u državi, koju ćete oblikovati i savijati prema svojim potrebama, a da bi lakše vladali i uživali u plodovima svoje vlasti, jeste duboko protivzakonito i protivustavno. Pred vama je nemoguć izbor – ako nećete da trošite vreme svima nama, moraćete da se pozabavite i pravnom državom, što u vašem slučaju znači da ćete biti prinuđeni da se odreknete viška moći koji ste sami sebi dodelili, kao bonus, od trenutka kada ste došli na vlast. Ne uradite li tako znači da ste svesno i namerno u koliziji sa ustavom, zakonima i institucijama sopstvene države. A za to postoje razne vrste odgovornosti.

Ovako kako gazite nasilnički i đonom, isključivo i bahato – nećemo nikud stići. Ni vi, ni svi mi zajedno.

Bez te ključne promene, možemo do sutra igrati geostrateške žmurke sa Evropom, Rusijom, Kinom, Amerikom i regionom – sve i da se jednog dana zaista pojavimo na vratima  EU, ako se nastavi sa ovakvom naopakom vladavinom – realno kroz ta evropska vrata neće imati više ko da prođe – barem ne u smislu civilizovanog društva i organizovane države.

Država nasilja i društvo straha, ubeđen sam, nisu opcija.

Naslovna fotografija: Fonet/Aleksandar Levajković