U toku je javna rasprava o novom predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika koji će se menjati šesti put od 2012. godine. Predloženo pooštravanje kazni za jedan broj krivičnih dela i uvođenje nekih novih, izazvalo je brojne reakcije javnosti, i otvorilo pitanja - da li se predloženim izmenama manipuliše i da li je iza priče o većoj bezbednosti zapravo dodatno urušavanje građanskih prava i slobode. Šta znamo o izmenama Krivičnog zakonika?
'Verujem da na kraju mandata sledeće Vlade, to jest ove Vlade, koju ćemo sada da formiramo, završimo pregovore o članstvu sa EU, to znači do kraja 2024. godine", izjavio je u junu 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi sada ministar spoljnih poslova Marko Đurić tvrdio da će Srbija "do 2027. završiti reforme za članstvo u EU". Međutim, od dolaska na vlast Srpske napredne stranke konstantno se pomerao rok do koga bi Srbija trebalo da "ispuni ono što je do nas", a do sada su u pregovorima o članstvu sa EU zatvorena (privremeno) samo dva od 35 poglavlja.
Istinomer specijal - svakog meseca podsećamo na važne događaje, koji su zaboravljeni ili potisnuti, namerno ili slučajno. Analiziramo tri velike teme: nasilje, politiku i medije. Šta sve nije smelo da se desi?
Predstavnici vlasti, jedna državna institucija, javni medijski servis i ruski mediji udružili su se u odbrani kremaljskih glasila nakon kritika Reportera bez granica. U kampanji u kojoj je svoj doprinos dao i predsednik države, Srbija se predstavlja kao „ostrvo slobode”, dok su EU i SAD optuženi za cenzuru. Novoosnovana Vladina Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju koju vodi Arno Gujon i Russian today Balkan predvode narative koji optužuju Zapad za pokušaj medijske kontrole u Srbiji, uz tvrdnje da Srbija pruža platformu za „drugu stranu” u globalnim dezinformacijskim sukobima.
„Mi ćemo sačuvati ovaj most koji je građen u vreme nacista, pa ćemo ga prebaciti na nekih dva kilometra dalje, ali ćemo napraviti jedan drugi most tu, otvorićemo železnički most kao pešački most uskoro”. Ovo je (za sada) poslednje rešenje koje je za Stari savski most ponudio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pre skoro deset godina tvrdio da će postojeći most samo biti proširen. A u tom periodu javnost je saznavala da će most povezivati Novi Beograd i Adu Ciganliju, biti postavljen kao spomenik u parku Ušće, izmešten na Palilulu, ali i obaveštavana da je u pitanju “nacistički most” koji „nema nikakvu kulturno-istorijsku vrednost“ i da treba da se "rašrafi i proda u staro gvožđe".
Na sednici Skupštine Srbije na kojoj je vladajuća većina prošle nedelje odbila predlog opozicije da u Srbiji bude zabranjeno istraživanje i iskopavanje litijuma i bora, manipulisalo se kvorumom, steno beleškama, otvorilo se pitanje ustavnosti predloženog zakona. Više puta se čulo da će država svakako platiti odštetu Rio Tintu ukoliko zaustavi projekat Jadar, a bilo je i podsećanja na to ko je prvi doveo Rio Tinto i koje godine, ko je kakve sporazume potpisao, ko je “kriv” za sve.
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „S&P Global Ratings“ povećala je kreditni rejting Srbije na investicioni. Šta znamo o tome i da li je tačna izjava ministra finansija Siniše Malog da smo jedina zemlja u regionu sa investicionim rejtingom, ako ne računamo članice EU?
Portal Politiko započeo je članak o Aleksandru Vučiću ocenom da se predsednik Srbije pokazao „veštim u balansiranju između Zapada i Kine i Rusije”. U nastavku piše i da je Vučić „stekao reputaciju” kao neko ko „bez napora igra za svaku stranu, u bilo kojoj situaciji”. To je bilo dovoljno da na domaćim portalima i u centralnim informativnim emisijama bude istaknuta Vučićeva „a la kart” diplomatija, kako je i sam Politiko nazvao, ali i da mediji objasne kako je ovaj briselski portal „oduševljen državničkim veštinama” predsednika Srbije. Preuveličavanjem i favorizovanjem jednih i izostavljanjem drugih zaključaka, domaći mediji su, svojom pristrasnošću, ponovo dali doprinos održavanju kulta ličnosti.
Iako bi trebalo da budu smenjeni početkom novembra, članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ostaće na svojim funkcijama dok Ustavni sud ne donese odluku o oceni ustavnosti Zakona o elektronskim medijima, koju je REM zatražio. Ovo je, kako je objavilo nekoliko medija, a potvrdila dvojica učesnika Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnim medijskim servisima, nedavno izjavio ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. Ovakva izjava, ukoliko je autentična, sa pravnog aspekta nije utemeljena. Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine nema nikakve prepreke da izabere nove članove Saveta REM-a.
Ako se iz skupštinske rasprave o rebalansu budžeta izdvoje samo izlaganja ministara, ona šalju jasnu poruku - u Srbiji se nikad bolje nije živelo, pa građani (glasači) treba da budu prezadovoljni. Ministri su informacije iznosili selektivno, upoređivali ono što se ne može uporediti, targetirali su “krivce” iz bivšeg režima, a preuveličavali ekonomske rezultate vlasti. Ponavljanjem popularnog izraza “nikad veće” pokriva se gotovo sve - plate i penzije, ulaganja u infrastrukturu, zaposlenost, direktne strane investicije. Uz to, rebalans je, kako smo čuli na sednici, bio potreban zato što država ima više para nego što je očekivano jer je ekonomska politika odlična, a za sve što i dan danas nije dobro - kriva je bivša vlast koja je ostavila toliko problema, da ih 12 godina nije bilo moguće popraviti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
