Iako bi trebalo da budu smenjeni početkom novembra, članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ostaće na svojim funkcijama dok Ustavni sud ne donese odluku o oceni ustavnosti Zakona o elektronskim medijima, koju je REM zatražio. Ovo je, kako je objavilo nekoliko medija, a potvrdila dvojica učesnika Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnim medijskim servisima, nedavno izjavio ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. Ovakva izjava, ukoliko je autentična, sa pravnog aspekta nije utemeljena. Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine nema nikakve prepreke da izabere nove članove Saveta REM-a.
Ako se iz skupštinske rasprave o rebalansu budžeta izdvoje samo izlaganja ministara, ona šalju jasnu poruku - u Srbiji se nikad bolje nije živelo, pa građani (glasači) treba da budu prezadovoljni. Ministri su informacije iznosili selektivno, upoređivali ono što se ne može uporediti, targetirali su “krivce” iz bivšeg režima, a preuveličavali ekonomske rezultate vlasti. Ponavljanjem popularnog izraza “nikad veće” pokriva se gotovo sve - plate i penzije, ulaganja u infrastrukturu, zaposlenost, direktne strane investicije. Uz to, rebalans je, kako smo čuli na sednici, bio potreban zato što država ima više para nego što je očekivano jer je ekonomska politika odlična, a za sve što i dan danas nije dobro - kriva je bivša vlast koja je ostavila toliko problema, da ih 12 godina nije bilo moguće popraviti.
„Antisrbi”, „genocidaši”, „mrzitelji”, „rušitelji” i „idoli srpske opozicije”. Svi ti „srbomrsci”, odakle god da dolaze, u medijskim naslovima su na istom zadatku - „udaraju” na Vučića i Srbiju. Takve etikete dobijaju javne ličnosti, analitičari, opozicioni političari, mediji, akteri u regionu ili na Zapadu. Zasluže ih, kao po pravilu, zbog kritika na račun predsednika Vučića ili mišljenja koja odstupaju od njegove politike. I da bi im dodelili ulogu neprijatelja Srbije i „svega srpskog” mediji se služe manipulacijama - pristrasno tumače izjave političkih neistomišljenika vlasti i učitavaju im značenja kojima svaki negativan komentar predstavljaju kao mržnju i napad.
Jedan od najčešćih argumenata vlasti u raspravi oko sprovođenja projekta kopanja litijuma u Srbiji je da će naša država u slučaju da odustane od projekta morati da plaća veoma visoke penale kompaniji “Rio Tinto”. Predstavnici vlasti u ovom kontekstu pominju različite cifre - od jedne milijarde evra, do više milijardi evra koliko smo čuli u jednoj od poslednjih izjava ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića. Pokušali smo da proverimo koliko je ova opasnost realna i na osnovu čega tačno Momirović i njegove kolege iz vlasti iznose ove tvrdnje. Ukratko - tačan i precizan odgovor na ovo pitanje (makar javno) ne postoji, jer sem Međunarodnog bilateralnog sporazuma iz 2002. između Srbije i Ujedinjenog kraljevstva, ne postoje podaci da je naša zemlja sa samom kompanijom sklopila neki dodatni ugovor i ne znamo da li su za eventualnu odluku da se Srbija povuče iz ovog posla predviđene neke kazne. Za odgovor na ovo konkretno pitanje ostali smo uskraćeni i od samog ministra i od “Rio Tinta”, a stručnjaci koje smo konsultovali različito gledaju na posledice odustajanja od projekta. Nedostatak informacija i transparentnosti kada je reč o kopanju litijuma u Srbiji tako ostavlja sumnju da je u pitanju “zastrašivanje građana” - ovog puta velikim iznosima koje će država morati da plati iz zajedničkog budžeta.
Učesnik demonstracija ili neko ko je poziv na protest samo preneo na društvenim mrežama, aktivista ili vlasnik niskotiražnog tabloida, službenik kosovske opštine, lider desničarske organizacije, student, pa i cela jedna nevladina organizacija, svako može u Srbiji da bude označen kao neko ko pokušava da sruši ustavni poredak i destabilizuje državu. U zavisnosti od situacije, neko je priveden pa pušten, neko se nagodio, neko dokazao nevinost, protiv nekih optužnice nije ni bilo. Ovoga leta brojne su bile vesti o privođenjima onih koji su se javno ili putem društvenih mreža protivili rudniku iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Sredinom avgusta za samo nedelju dana privedeno je 40 aktivista, bilo da su zaista optuženi već su pod sumnjom da su pozivali na rušenje ustava “samo” saslušavani. Zašto se delo iz člana 309. Krivičnog zakonika, u poslednje vreme češće pominje nego ranije i šta govore prethodni primeri, da li je to stvarna pojava, da li je država ugrožena ili se koristi kao način zastrašivanja?
Istinomer specijal - svakog meseca podsećamo na važne događaje, koji su zaboravljeni ili potisnuti, namerno ili slučajno. Analiziramo tri velike teme: nasilje, politiku i medije. Šta sve nije smelo da se desi?
Pre 23 godine, 11. septembra 2001. godine dogodio se teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. U jednom od najtraumatičnijih događaja u novijoj istoriji SAD stradalo je oko tri hiljade ljudi, teorije zavera i manipulativni narativi o ovoj temi svake godine oživljavaju i ne jenjavaju.
Nakon što je predsednik Vučić u aprilu objavio da je u poslednjih 25 meseci napisano više od 10.000 tekstova protiv Srbije, iz Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju nedavno je stigla najava o formiranju timova širom sveta koji će reagovati na dezinformacije o Srbiji u stranim medijima. Na koji način će oni funkcionisati, koje zemlje imaju posebne institucije koje se bore protiv dezinformacija i da li će se domaći tim ugledati na one države koje ovu temu koriste za dodatnu cenzuru ili na one koje „samo” analiziraju strani uticaj?
Moskva, Peking, pa Beograd. Tom trasom su prethodnih nedelja putovali antizapadni narativi i manipulacije o stranim plaćenicima u civilnom sektoru. Prvo su Marija Zaharova i rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorili srpske vlasti da Zapad preko „marionetskih medija i nevladinih organizacija, podstiče negativne emocije u društvu i okreće protiv državnog vrha”. Zatim je do domaće javnosti stigao izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o umešanosti SAD u unutrašnja pitanja mnogih zemalja, pa i Srbije. Između ove dve poruke iz Rusije i Kine naslove su održavale manipulacije o pokušajima „majdanizacije” i „obojenih revolucija” u Beogradu. Ocena Kine o delovanju američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) je zato u jednom danu postala katalizator za sveprisutnu rusku propagandu u Srbiji i novi napad na nevladine organizacije.
“Običan narod je uvek bio taj u kome sam pronalazio svu svoju snagu”, poručivao je predsednik Srbije onima “u koje se uzda”, u trenutku kada su desetine hiljada onih na čiju podršku teško da može da računa izašle na ulicu protestujući protiv nebujalog nasilja u društvu, baš kao što se i sada, kada se širi bunt zbog najavljenog otvaranja rudnika litijuma, odlučio da na plimu nezadovoljstva odgovori još jednim “susretom s narodom”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
