Nadam se najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset osvojenih odličja na Olimpijskim igrama, izjavio je na početku ove godine predsednik Srbije. Ponovio je to i na ispraćaju sportista u Pariz, da bi na njihovom svečanom dočeku saopštio da je naša zemlja sa pet osvojenih odličja “najuspešnija u regionu”. Potreba da naglasi kako je sportski uspeh u direktnoj vezi sa ekonomskim napretkom zemlje i da je država Srbija u samom svetskom vrhu po visini nagrada koje daruje olimpijcima, konstantna je tokom cele protekle decenije, u kojoj Aleksandar Vučić nastoji da zauzme glavnu ulogu u (skoro) svim sferama društva, u kojima je sport, prema njegovim kriterijumima, jedna od najbitnijih.
Istinomer specijal - svakog meseca podsećamo na važne događaje, koji su zaboravljeni ili potisnuti, namerno ili slučajno. Analiziramo tri velike teme: nasilje, politiku i medije. Šta sve nije smelo da se desi?
Nakon što je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije o zaustavljanju projekta “Jadar”, ekološki aktivisti i građani su još aktivnije, kroz proteste i javna obraćanja, zagovarali donošenje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i ekploatacije litijuma i bora u Srbiji. Litijum se kao tema našao u fokusu javnosti, a redovnim praćenjem skupštinskog zasedanja uočeno je da se ova tema prelila i na debatu parlamentaraca, uprkos činjenici da nije bila na dnevnom redu tog zasedanja.
Dok sam ja na čelu stranke SPS nikada neće učestvovati u bilo kakvim aktivnostima ili operacijama protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aktuelne vlasti, jer bismo time radili i protiv sebe i zajedničkih ciljeva, izjavio je lider socijalista Ivica Dačić odmah pošto je u medijima bliskim vlasti objavljeno da je „u toku akcija kodnog naziva ’Pad zida’", a u kojoj „učestvuje i vrh Socijalističke partije Srbije“. Ponovo Dačić iz pozicije (daleko) slabijeg koalicionog partnera mora javno da ubeđuje, pre svega Vučića, u svoju i lojalnost svoje partije, što se najčešće događa u periodima neposredno pre i posle izbora, ali i u trenucima kada predsednik Srbije nastoji da nepopularnost poteza koji povlači podeli sa onima za koje smatra da bi baš u tim momentima voleli da se provuku neopaženo i(li) bez krivice.
Borba za iskopavanje litijuma, isticanje srpskih žrtava i jedinstva srpskog naroda i jedna sumnjiva diploma, obeležili su prvih 100 dana vlade premijera Miloša Vučevića. Prava radnika, ljudska prava, kultura, sloboda medija, evropske integracije, ostali su tek resori na papiru. Kada je 1. maja predstavio sastav nove Vlade Srbije, Vučević je izgovorio čak 31 ime, a posle sto dana uobičajenog roka da se oceni prvi presek njihovog rada, za većinu ministara gotovo da se ne može reći ništa. Nema ih na naslovnim stranama, niti u centralnim informativnim emisijama, ponekad gostuju rano u jutarnjim programima, žive kroz saopštenja.
„Politički interes uvek mora biti sekundarni i mora biti ispod nacionalnog interesa, tu od Nemačke možemo da učimo”, poručila je predsednica parlamenta Ana Brnabić tokom posete Berlinu početkom jula. Govorila je o litijumu. Istom onom litijumu na koji je do nedavno bila „stavljena tačka” i koji nije bio među istaknutijim „nacionalnim interesima” ni tokom prethodnih parlamentarnih, ni lokalnih izbora. Tada predstavnici vlasti nisu, kao u poslednjih nekoliko nedelja, insistirali na tome da „društvo u Srbiji donese odluku” kada „čuje sve argumente”. Da jesu, izborna kampanja bi možda zaličila na ono što treba da bude - arena u kojoj će se podjednako čuti sve političke opcije i njihovi različiti stavovi po različitim pitanjima. Umesto toga, tema iskopavanja litijuma zvanično je vraćena za sto kada su izbori završeni, a novu priliku za „donošenje odluka” o „nacionalnim interesima” građani će imati samo ako se nekim slučajem obistine najave s vrha o referendumu. Ne o projektu „Jadar”, nego o opozivu predsednika Srbije.
Jučerašnji bokserski meč između Italijanke Anđele Karini i predstavnice Alžira, Iman Helif na Olimpijskim igrama u Parizu, osvetlio je sklonost medija ka senzacionalizmu, kao i nedostatak profesionalnosti. Izveštavajući o ovoj temi, mediji su se uglavnom okrenuli podstrekivačkom pristupu, dok algoritmi društvenih mreža očito podstiču zapaljive emocije. Talas manipulacija o alžirskoj sportistkinji, izlivi mizoginije i transfobije preplavili su javni prostor. A kada bilo koja tema postane viralna i izaziva snažne reakcije, važno je da čitaoci, gledaoci i korisnici društvenih mreža, ali i sami mediji, potraže relevantne i kredibilne izvore i ne prenose dalje manipulativni sadržaj.
Vlast usvaja „svesrpski dokument” koji ne podržavaju svi građani, u Srbiji se živi dramatično bolje, putevi, pruge i kanalizacija grade se iz kredita iako država ima mnogo novca, RTS izveštava nesrazmerno više o opoziciji nego o vlasti, o litijumu se ništa ne zna, ali je jasno da „opozicija plaši narod” - sve je moguće u Skupštini Srbije. Pa i da se usvoji 60 tačaka dnevnog reda tako da se o većini predloga ne čuje ni reč. Glavna tema je trebalo da bude Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, ali su dijametralno suprotni stavovi o mogućnosti iskopavanja litijuma potisnuli sve ostalo.
Svaki početak avgusta ima istu temu - obeležavanje godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja”, kojom je u avgustu 1995. godine okončan četvorogodišnji rat na području Hrvatske. Umesto u atmosferi istinskog sećanja i podrške žrtvama, kao i smirivanja večito tinjajućih tenzija na relaciji Beograd - Zagreb, svedočimo suprotnom. Svake godine, u isto vreme, mediji i državni vrh pokrenu novi talas govora mržnje, ratnog huškanja i zloupotrebe zločina u političke svrhe. Meta su Hrvati i hrvatsko rukovodstvo, sredstvo su srpske žrtve koje do izražaja dođu samo nekoliko dana oko 4. avgusta. Pre i nakon toga, nevidljive su i za zakon i za institucije države u koju su od rata pobegle.
Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović u svom gostovanju na TV Pink u utorak ujutru govorio je iskopavanju litijuma, a njegova glavna poruka bila je da rasprava o ovom pitanju mora biti isključivo zasnovana na argumentima. Ovo je ponovio nekoliko puta, pa je Istinomer proverio koliko su potkrepljene i utemeljene Đukanovićeve tvrdnje. Ipak, u gostovanju od skoro 40 minuta umesto argumenta dobili smo pseudoargumente i manipulacije - neproverive teze, izmišljene tvrdnje, etiketiranje opozicije, zastrašivanje građana, veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića…
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
