Januarsko-februarski predsednički i, potom, majski parlamentarni izbori 2008. godine označili su početak novog perioda u „razvoju“ političkog govora današnje Srbije. U kampanjama pred te izbore započeo je, može se reći, isprva krajnje stidljivo period „peglanja“ forme i stila političkog govora. „Duh vremena“ (čitaj: potrebe stranaka na političkom tržištu prilično zasićenom larmom i verbalnim orgijanjem) belodano […]

Politički govor nakon 2003. godine, ostajući uglavnom na pozicijama antigovora, ipak je značajno evoluirao u pogledu forme. Političari kojima je bilo stalo da budu upamćeni i kao značajni politički govornici (izuzev nepopravljivih antigovornika) vremenom su sve potpunije razumevali i (voljno ili nevoljno), sve više prihvatali potrebu „hemijskog čišćenja“ političkog govora od jezika nevaspitanja, nekulture i […]

Zoran Đinđić bio je prvi srpski politički govornik kraja 20. i prvih godina 21. veka kome je bilo veoma stalo do uspostavljanja dvostrane komunikacije i partnerskog odnosa između govornika i njegovih slušalaca. Koliko je insistirao na tome da pred sobom ima „slobodan“ – zainteresovan, svestan, kritički opredeljen, hrabar i angažovan auditorijum najbolje se može videti […]