U svojoj prvoj emisiji na B92, Saša Borojević posvećuje pažnju onima „koji su subjekat, a ne objekat u životu“, pozivajući se na reči svog „pokojnog prijatelja“ Muamera Zukorlića. U uvodnom monologu, Borojević jasno postavlja okvir emisije, nagoveštavajući teme i ton koji će dominirati tokom naredna dva sata programa u udarnom terminu na nacionalnoj frekvenciji. Sve je upakovano u poruku ohrabrenja „običnom čoveku da se uspravi, uzdigne i probudi”, dok emisija otvara „debatu“ o jednoj od najpoznatijih teorija zavere — kemtrejlsima.
Poslednjeg dana oktobra, YouTube je postao bogatiji za još jedan nalog - pod nazivom Lažomer. Sličnog naziva i sa pečatom koji podseća na Istinomer, ovaj nalog nam je privukao pažnju zbog naznake da bi mogao da bude fokusiran na utvrđivanje činjenica u izjavama političara i medijima. Na samom kanalu informacije o nalogu i ko stoji iza njega nismo pronašli, ali smo Lažomer pronašli na brojnim portalima, među kojima su i oni najuticajniji. Analizirajući te članke, odnosno video priloge na Lažomeru videli smo da nema reči o fektčekingu. U pitanju je još jedna platforma za etiketiranje opozicije i kritički nastrojenih medija, manipulisanje činjenicama, veličanje vlasti i plasiranje istih manipulacija kojima se u obračunu sa političkim protivnicima i neistomišljenicima služe i državni funkcioneri.
Novine u Zakonu o visokom obrazovanju prema kojima će fakulteti iz inostranstva moći da rade u Srbiji bez domaće akreditacije, a država će da subvencioniše školarine, prvo je najavio predsednik Srbije i to kao pozitivnu stvar. Resorna ministarka i premijer ponavljali su danima njegov stav, ali je akademska zajednica pokazala neslaganje i najavila moguću obustavu rada domaćih univerziteta. Predlog izmene Zakona je povučen, ali je predsednik ponovo pokazao svoje neslaganje sa odlukama vlade, te izjavio da je dosta popuštanja i da će možda lično da predloži takav zakon pa da proveri ko ima većinu.
Ko Srbiju, koja je zvanično na evropskom putu, gura ka BRIKS-u? Mejnstrim mediji su nedavno rekli - Evropska unija. Nije im se, kao ni predstavnicima vlasti, dopao izbor hrvatskog političara Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pa su odbrusili Briselu. Tako su samo pojačali narative koji BRIKS postavljaju kao alternativu članstvu u EU. Poreklo tih narativa je rusko - ruski mediji, ali i zvaničnici tvrde da BRIKS, za razliku od Unije, ne ucenjuje Beograd, već ga podržava po svim pitanjima, naročito kosovskom. I nisu sami, jer Kremlj u širenju ovih poruka ima podršku u Beogradu. I u medijima, ali i u Vladi Srbije.
Neistine, zloupotreba činjenica, teorije zavere, zamena teza i druge manipulacije mogle su da se čuju od gostiju Pinka, televizije sa nacionalnom frekvencijom, u udarnom terminu.
Hapšenja odgovornih za rušenje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu još uvek nema, ali su zato uhapšeni učesnici protesta koji su tražili odgovornost za pogibiju 14 ljudi. Dok građani i opozicija traže njihovo oslobađanje i upozoravaju na rastuću represiju protiv građana i njihovog ustavom zagarantovanog prava na mirne proteste, za većinu najuticajnijih medija to nije tema. Privođenja, ispitivanja i hapšenja koja, između ostalog, sprovode i neidentifikovane osobe s kapuljačama, prorežimski mediji ignorišu i zatrpavaju spinovima, a upozorenja o opasnoj, nedemokratskoj praksi ostaju bez odjeka. Umesto toga, udarne vesti tabloida i televizija s nacionalnom frekvencijom fokusiraju se na raskol, nesuglasice i svađe među opozicijom i aktivistima. Protesti građana prikazuju se kao neuspešni, dok diskreditacija, omalovažavanje i targetiranje uhapšenih i privedenih građana dominiraju naslovima.
U petak, 1. novembra, kada se obratio javnosti povodom urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio je odgovornost - krivičnu i političku. Od istog dana, odgovornost za 14 stradalih i troje teško povređenih traže i građani, ali i opozicione stranke. Na njihove zahteve i proteste, vlast odgovara - „pustite institucije da rade svoj posao”. Istovremeno, državni vrh poručuje da je „očigledno problem u struci”, da je „verovatno i projektant kriv” i da „neće biti lako” utvrditi ko je krivično odgovoran. I posle takvih izjava, pitanje je - kako oni koji najviše apeluju na to „puštaju institucije da rade svoj posao”?
I nakon 13 dana od rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu sva pitanja, pa i ono najvažnije - ko je odgovoran - još uvek su otvorena. Oči javnosti uprte su u Tužilaštvo koje bi trebalo da nam da odgovore na to šta se dogodilo i ko je u lancu nadležnih zakazao, pa je poginulo 14 osoba. Ova institucija, međutim, informacije daje šturo i to samo preko saopštenja, a skoro dve nedelje nakon tragedije nije organizovala nijednu konferenciju. Takođe, javnost zvanično nije dobila ni informaciju o tome ko je tužilac ovog slučaja koji je građane duboko uznemirio. Umesto toga, poslednjih dana čuli smo državne funkcionere koji su rekli da „ovde nema korupcije”, već da je u pitanju „greška struke”, da će istraga biti „teška”, da se ne može završiti za jedan dan, ali i nagađanja ko je kriv.
Milijarder i vlasnik platforme „X” Ilon Mask prethodnih meseci bio je jedna od najglasnijih javnih ličnosti koje su podržale Donalda Trampa kao kandidata za novog predsednika SAD. Međutim, njegova podrška bila je mnogo više od običnog opredeljenja između demokrata i republikanaca - nije se svodila samo na izjave ili govore na političkim skupovima, pa ni lutrije od million dolara za birače u kolebljivim državama. Mask je koristio društvenu mrežu „X” za širenje dezinformacija i narativa koji su Kamalu Haris i Bajdenovu administraciju postavljali u ulogu negativaca, a istovremeno išli na ruku republikanskom kandidatu. Istaživači i fektčekeri su njegov uticaj pretvorili u brojeve - Maskovi politički postovi imali su više od 17 milijardi pregleda, a oni obmanjujući, koji se odnose samo na američke izbore, imali su dve milijarde.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
