Pakleni plan u pet tačaka i ogledalo Srbije
Na jednu tablu i u pet tačaka stao je „pakleni plan”, odnosno „plan za uništenje Srbije”. Tako su mediji preneli deo 145. obraćanja predsednika Srbije, u kom je govorio o „određenim procesima” i namerama zemalja u regionu i dela međunarodne zajednice. Uvod za predstavljanje tih procesa bio je osvrt na obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici, gde je Aleksandar Vučić čuo da su Srbiji upućene „najdirektnije pretnje”. I ono što pripisuje Sarajevu, Zagrebu, Podgorici, Prištini i svim njihovim medijima, predsednik je „propustio“ da pripiše Beogradu i beogradskim medijima. Izostavljao je činjenice, odgovornost Srbije, plasirao neproverive informacije, pojačavao antizapadne i narative u kojima je Srbija žrtva svih i svega. Tačaka je, dakle, bilo pet. Manipulacija mnogo više.
1. Moralno sakaćenje Srbije
Sve počinje, kako je objasnio predsednik Vučić, od „moralnog sakaćenja” odnosno „vermahtizacije” Srbije od strane onih „u okruženju koji su uvek služili isključivo stranim interesima”. To sakaćenje se ogleda kroz „istorijski revizionizam” i „zaboravljanje” srpskih žrtava, označavanje Srbije kao „ruskog agenta”, optužbe da Beograd želi rat i navode o „nedostatku demokratije”, odnosno „diktaturi” u Srbiji. Već u ovoj tački, predsednik je Srbiju predstavio kao žrtvu. Ipak, u ogledalu ovih manipulacija je i činjenica da, na primer, zvanični Beograd i njemu naklonjeni mediji negiraju genocid u Srebrenici, smanjuju broj žrtava ili ih u potpunosti marginalizuju. U negativnom tonu Vučić je naveo i da Srbiju nazivaju „ruskim agentom” ili „proksijem”, pa je ocenio da političko Sarajevo u SAD i Evropi vidi „velikog brata” uz čiju podršku bi moglo da „izudara” Srbe. Dok je on tokom obeležavanja, kako je rekao, „masakra” u Srebrenici čuo „pozive na rat”, tvrdio je i da „moralno sakaćenje” podrazumeva zapravo „lažno optuživanje Srbije da želi rat”. Na kraju, predsednik je dodao i tvrdnje da su u Srbiji očigledni „neodstatak demokratije” i „diktatura”, a sve „ne bi li se pokazao jedan sveukupni antizapadni pristup Srbije i ne bi li se tražila od Zapada a priori podrška za dalje akcije protiv naše zemlji”. Tako su i kritike na račun stanja demokratije u Srbiji, koje svoje uporište imaju u izveštajima domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, pročitane kao napad na Srbiju.
2. Ekonomsko slabljenje Srbije
Već na drugoj tački, kod navoda o pokušajima iz regiona da se Srbija „ekonomski oslabi”, predsednik je iskoristio priliku da, kao i uvek, istakne koliko smo „neuporedivo jači”. Dodao je i da se to „ekonomsko slabljenje” svodi na „usporavanje evropskih integracija” Srbije, na kojima rade „i zemlje iz okruženja koje su deo Evropske unije, i oni koji nisu deo Evropske unije”. Kratko je, u kontekstu zaustavljanja „ekonomskog procvata”, podsetio na „minijature” o kojima je ranije govorio – „minijature pojedinih zapadnih službi” koje su pre dve godine zaustavile iskopavanje litijuma. I lopta je ponovo na drugoj strani terena. Predsednik Vučić nije pominjao odgovornost Srbije u zastoju u pregovorima sa EU, podatak da su prošle dve i po godine od otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera 4, kao i da Srbija, naročito po pitanju rata u Ukrajini, odbija da uskladi svoje spoljnopolitičke pozicije sa pozicijama EU. S „minijaturama” zapadnih službi, Vučić je u javnost plasirao samo još jednu u nizu neproverivih informacija. Tako izrečene, te informacije ne znače ništa, osim zauzimanja istog onog „antizapadnog pristupa” čije je nametanje predsedniku zasmetalo u akciji „moralnog sakaćenja” Srbije.
3. Političko-medijska agresija
Za „političko-medijsku agresiju” u trećoj tački predsednik je okrivio deo evropskih, svetskih, regionalni i srpskih medija. U sveprisutnoj manipulaciji o medijima kao neprijateljima, Vučić je u obraćanju rekao: „Pogledajte organizovanu akciju, pogledajte kako funkcionišu glavni mediji u Sarajevu, glavni mediji u Podgorici, glavni mediji u Zagrebu, glavni mediji u Prištini”. O beogradskim medijima, koji su prethodnih meseci pisali o „paklenom planu Sarajeva i Zapada”, „prljavoj kampanji Hrvata i opozicije”, „bezumniku” u Prištini i „izdaji” crnogorskog premijera Spajića, predsednik ovog puta nije govorio.
4. Priželjkivanje sukoba i intervencija NATO
„To vam je zajedničko i za snage u Prištini, i za snage u Sarajevu i za mnoge druge”, rekao je predsednik, objašnjavajući da četvrta tačka podrazumeva „priželjkivanje sukoba” i „intervencije NATO”. Ističući u ovom međukoraku snagu Rusije, koju NATO navodno „nije imao hrabrosti da napadne”, Vučić je rekao i da je Srbija „i dalje suviše mala, nije nuklearna sila”, pa je cilj da „njih uvuku”, „isprovociraju” Srbiju i da ona „napravi nešto zbog čega bi NATO mogao da interveniše”. I još jednom manipulacijom o neprijateljima Srbije, Beograd je ponovo smešten u poziciju žrtve sprege regiona i Zapada, tačnije NATO alijanse.
5. Kraj Srbije
Posle četiri tačke i napomene da su samo dan ranije, 11. jula, iz BiH stigle uvrede, neistine i „nedvosmisleni pozivi na sukobe”, predsednik je objasnio šta znači pominjanje „velikosrpskih protagonista”, „velikodržavnih projekata” i „velikosrpske deklaracije”. „To vam je jasno markiranje, jasno targetiranje i jasno pokazivanje šta u stvari može i mora da bude odgovor na tobožnju apsolutno nepostojeću velikosrpsku politiku. Taj odgovor mora da bude suštinski i konačni kraj Srbije”, rekao je Vučić. U svom zaključku i konačnoj, petoj tački, objedinio je sve druge manipulacije o napadima na Srbiju, nipodaštavanju srpskih žrtava, akcijama zapadnih službi, medijima i drugim neprijateljima. Svima koji iz obraćanja u obraćanje služe za spin o Srbiji kao žrtvi.
