Pandemija i životna sredina; ima li ičega dobrog u ovom zlu?

Kada je zbog korona virusa dobar deo sveta proletos otišao pod ključ, saobraćaj se smanjio, a privredne aktivnosti značajno usporile, društvene mreže bile su preplavljene fotografijama prirode koja doživljava renesansu. Tirkizni kanali u Veneciji, bistre reke, divlje životinje na ulicama gradova, manje štetnih gasova iznad Kine, što je zabeležila i NASA. Kako stvari stoje devet meseci kasnije? Da li je kovid 19 globalno zaista probudio prirodu i pozitivno uticao na životnu sredinu, gde smo tu mi, odnosno zašto ona, sada već izlizana sintagma „priroda se budi“,  u našem slučaju može da ima samo ciničan prizvuk?

Da li je i u kojoj meri virus pozitivno uticao na životnu sredinu, još se sa sigurnošću ne može reći, jer pandemija još traje. I dalje se može govoriti samo o prognozama. Recimo, jedna studija predviđa da će zbog kovida 19, emisija gasova staklene bašte u SAD-u ove godine pasti na najniži nivo u poslednje tri decenije. 

Pogrešne procene 

Dalje, mnogi naučnici očekivali su da će u 2020. zbog brojnih restriktivnih mera koje su bile preduzete, pre svega zbog ukidanja i smanjenja putovanja avionima i brodovima, biti najveći godišnji pad emisije ugljen dioksida generacijama unazad. 

Ipak, poslednja vest koja stiže iz Svetske meteorološke organizacije nije optimistična. Naprotiv, kaže da je nivo ugljen dioksida u atmosferi nastavio da raste, uprkos očekivanom padu. Procenjeni pad za ovu godinu, ta organizacija opisala je kao „sićušno odstupanje“ i dodala da rezultirajući uticaj na koncentraciju ugljen dioksida, koja doprinosi globalnom otopljavanju, neće biti veći od uobičajenih godišnjih kolebanja.

Zašto se ovo dešava, Ognjan Pantić, istraživač na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), objašnjava na mikroplanu – situaciji u Srbiji.

„Što se nas tiče, većina tih gasova s efektom staklene bašte dolazi iz energetskog sektora. Dakle, jeste bila smanjenja privredna aktivnost, ljudi nisu putovali puno, ali je tražnja za energijom bila visoka, potrošnja energije je i dalje bila prisutna i iz tih razloga nije došlo do smanjenja nivoa ugljen dioksida“, kaže Pantić za Istinomer.

A u kojoj meri je „lockdown“ uticao na smanjenje zagađenja vazduha, tema je kojom se bavila i Evropska agencija za zaštitu životne sredine. U najnovijem izveštaju za ovu godinu – „Kvalitet vazduha u Evropi“, proučavana je i veza između pandemije virusa korona i kvaliteta vazduha. Procenjuje se da je u mnogim evropskim državama u kojima su proletos uvedene mere ograničenja kretanja, zabeleženo smanjenje do 60 odsto određenih zagađivača u vazduhu.

Nisu automobili krivi?

Kod nas je situacija bila sasvim drugačija. Iako je Srbija tokom prvog talasa pandemije (kada je, u poređenju sa današnjih sedam hiljada i nešto novozaraženih, imala tek 72 zaražena) uvela jedno od najrigoroznijih zatvaranja u regionu – policijski čas i vanredno stanje koje je trajalo više od 50 dana, kvalitet vazduha nije bio bolji. Štaviše, merenja u drugoj polovini marta ponovo su pokazala visoko zagađenje.

„Vi ste već drugog dana posle lockdown-a imali zagađenje. Dokazali smo da su sve one mere za smanjenje zagađenja bile potpuno pogrešne, jer je država, podsećam, usvojila onu uredbu o subvencionisanju kupovine hibridnih automobila, a u isto vreme kada su automobili stali, imali smo prilično visoko zagađenje“, primećuje Ognjan Pantić.

Aleksandar Macura iz RES fondacije, koja je u martu i u aprilu merila kakav je kvalitet vazduha u odsustvu saobraćaja, kaže da su primetili da čestično zagađenje nije bitno smanjeno. 

„U Beogradu i Nišu u tom period ništa nije bilo smanjeno. I globalno ima mnogih mesta na kojima se azotno zagađenje, koje jeste direktno povezano sa saobraćajem, bitno smanjilo, a čestično ne da se nije bitno nego se negde uopšte nije smanjilo. Negde se povećalo, nije se video uticaj izostanka saobraćaja na smanjenje čestičnog zagađenja„, kaže Macura za Istinomer.

• Vazduh zagađen i bez saobraćaja
• Termoelektrane nisu doprinele zagađenju vazduha

I Macura i Pantić podvlače da upravo to pokazuje da saobraćaj nije bitan faktor čestičnog zagađenja, pa u vodu pada teza predsednika Srbije da su saobraćaj i bahati građani, koji se zbog „ima se, može se“ standarda sami vozikaju u kolima, glavni krivci za zagađenje vazduha.

Predsednika Vučića uostalom demantuju i zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, u čijem poslednjem izveštaju jasno stoji da najveće količine oksida sumpora, azota i suspendovanih čestica potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije, a da kvalitet vazduha u Srbiji dominantno određuju koncentracije suspendovanih čestica.

A koliko je vazduh, koji je u pojedinim gradovima u Srbiji poslednjih dana ponovo u crvenom (zagađen) i ljubičastom (jako zagađen) polju, poguban po nas, nije potrebno mnogo objašnjavati. Posledice po zdravlje su različite – od upale pluća do prerane smrti. 

Stoga ne iznenađuje što je i Evropska agencija za zaštitu životne sredine u poslednjem izveštaju proučavala vezu kvaliteta vazduha i pandemije kovida 19. Naime, u izveštaju se navodi da dugotrajna izloženost zagađivačima u vazduhu izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti, a utvrđeno je da su obe grupe bolesti dodatni rizici od smrti kod pacijenata zaraženih virusom korona. 

• Eko-aktivizam u Srbiji: Deca da nam budu sita ili zdrava? (1. deo)
• Eko-aktivizam u Srbiji: Priroda briše razlike? (2. deo)

Fatalne praškaste čestice

Vezu zagađenog vazduha sa stopom oboljevanja od kovida 19 kod nas je u posebnoj analizi proučavala Beogradska otvorena škola, kaže njen istraživač Ognjan Pantić.

„Došli smo do zaključka da postoji velika korelacija. Znači tamo gde je zagađenje vazduha prisutno dugoročno, tamo je primetna i viša stopa obolevanja od korone, hospitalizacije i smrti. Međutim, sada nas oni upućuju dalje da istražimo da li korelacija znači kauzalnost, pošto za to nema dovoljno dokaza“, objašnjava Pantić.

Evropska agencija za zaštitu životne sredine takođe navodi da uzročno-posledična veza između zagađenja vazduha i težine bolesti kovid 19 nije potpuno jasna i da su potrebna dodatna epidemiološka istraživanja.

S druge strane, poznato je da je zagađenje vazduha glavni uzrok smrti i bolesti u svetu. Kako se navodi u studiji „Zagađenje vazduha i COVID19“, zagađen vazduh svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usmrti sedam miliona ljudi. Procenjuje se da samo u Evropi godišnje umre oko 550.000 ljudi, od kojih oko 6.600 u Srbiji. 

Dalje, u Srbiji praškaste čestice (PM) u vazduhu imaju značajan uticaj na javno zdravlje. Dugotrajna izloženost zagađivačima kao što su praškaste čestice (PM2.5), azot-dioksidu (NO₂) i sumpor-dioksidu (SO₂) mogu da smanje funkciju pluća i izazovui respiratorne bolesti. Izloženost praškastim česticama PM2.5 dovodi do 3.585 prevremenih smrti godišnje, uključujući 1.796 u Beogradu, navodi se u studiji BOŠ-a.

Uz dnevne podatke o broju novozaraženih od virusa korona, koji je prešao 7000, i zvaničan podatak da je u Srbiji od te bolesti do sada umrlo više od 1.480 ljudi, broj prerano umrlih zbog udisanja zagađenog vazduha, zvuči zastrašujuće. I zato pitanje o merama koje će napokon dovesti do smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduhu, mora da se postavi sada i odmah, usred pandemije. I ne sme da dobije odgovor „Pitate me za trafiku, dok Hilandar gori“.

Naslovna fotografija: Pexels