Da li je odluka da se penzije ubuduće ne usklađuju dva puta godišnje, već “prema mogućnostima“ države ekonomska ili politička? Iako predstavnici države penzionerima obećavaju “bolje vreme”, sagovornici Istinomera kažu da se najstariji građani uvode u novu neizvesnost i da će njihova primanja zavisiti isključivo od interesa vlasti.
Foto: Istinomer/ Zoran Drekalović
Osim što će se ukinuti odluka o smanjenju penzija iz 2014. godine, novim zakonom, kako je najavljeno, biće utvrđen pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju u zavisnosti od finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije.
Penzije su do sada bile usklađivane dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra, a to je zavisilo od rasta inflacije i dela bruto domaćeg proizvoda. Visine penzije zavisile su, dakle, od ekonomskih pokazatelja.
Sada je Vlada rešila da to promeni i da ubuduće ona odlučuje kada, kako i koliko će visina penzija biti smanjena ili uvećana.
“Vlada će pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i prema tome će se penzije i povećavati. Država će da procenjuje kada i koliko će da bude povećanje penzija, izjavio je, pri usvajanju ukidanju Zakona o smanjenju penzija Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Dodao je još da “pretpostavlja da će biti još boljih vremena i da zato ne želi da penzioneri dobiju minimum, nego da im daju mnogo iznad toga.“
Ako ostavimo po strani optimizam ministra Đorđevića, šta smo, zapravo, dobili odlukom Vlade da promeni sistem po kome će ubuduće određivati visinu penzija?
Stručnjaci kažu – potpunu neizvesnost i dodatno urušavanje penzionog sistema.
Povećanje pred izbore
Urednica magazina “Nova ekonomija“ Biljana Stepanović smatra da će ovakvom odlukom penzioneri isključivo zavisiti od “dobre volje“ vlastodržaca i njihovog političkog interesa.
“Ovakav potez se može smatrati i ekonomskom i političkom odlukom. Ekonomskom – kada nemaju sredstva u budžetu, ili im trebaju za nešto drugo, mogu da odluče da se penzije ne povećaju uprkos ekonomskim pokazateljima koji tome idu u prilog. Politička – kada im zatreba podrška penzionera, oni povise visinu penzije, bez obzira na rast inflacije i BDP“, kaže Stepanović za Istinomer.
Prošle godine je u Srbiji, prema podacima PIO fonda, registrovano 1.720.435 korisnika penzije, a to je, prema rečima naše sagovornice, veliki glasački potencijal.
“Znamo i da penzioneri u velikom procentu izlaze da glasaju na izborima. Imajući u vidu prethodna iskustva, bojim se da ćemo svedočiti upravo tome da će se penzije povećavati pred izbore, ili uporedo sa nekim drugim nepopularnim odlukama vlasti, kako bi penzioneri bili ‘mirni’“, dodaje Stepanović.
Koruptivni rizik
I Zlatko Minić iz organizacije “Transparentnost Srbije“ se pribojava sličnog scenarija. Prema njegovim rečima, bez diskrecionih ovlašćenja se ne može, ali u slučaju određivanja visine penzija ona sa sobom nose preveliki koruptivni rizik.
“Postavljena je osnova za to da javnost prihvati da penzije nisu ekonomska kategorija, već da neko ko je na vlasti može, shodno svojim željama i interesima da odlučuje šta će sa njima da radi. Ono što me plaši u ovoj najavi jeste mogućnost da se koristi veliko ovlašćenje da se, kada nastupi kriza, ljudima uskraćuje njihovo stečeno pravo, da se pravi socijalna uranilovka, pa građanima koji su godinama uplaćivali visoke doprinose smanjuju penzije. A da se, onda, od toga kreira nekakva predstava o socijalnoj državi“, objašnjava Minić.
Sa druge strane, smatra naš sagovornik, ostavlja se velika mogućnost za korupciju.
“Pred neke izbore može da se donese odluka da je budžet odličan, da je u suficitu i da treba povećati visinu penzije i na taj način da se potkupe birači“, veruje Minić.
Nepredvidljivost i nejasnoće
I ekonomista, Jurij Bajec tvrdi da se najnovijom odlukom Vlade o penzijama, ulazi u fazu nepredvidljivosi i nejasnoća.
“Neophodno je dati precizno pravilo. Ono što svaki penzioner očekuje jeste elementarna sigurnost da ono što sada ima neće biti kroz inflaciju obezvređeno. U zakonu je sada dato nejasno rešenje – da može se može, prema odluci Vlade ili ukupnoj ekonomskoj situaciji odredti koliko će usklađivanje tokom godine biti“, objasnio je Bajec gostujući na televiziji N1.
A kako izgleda kada se penzije prebace na politčki teren, već smo imali priluku da vidimo ranijih godina.
Naime,
prema računici ekonomiste Pavla Mihajlovića, svojevremeno je zbog političkih ucena Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) koja je i sada u vladajućoj koaliciji, nerealno povećanje penzija u 2008. godini državu koštalo pola milijarde evra, a nakon pet godina i prazne državne kase 4,1 milijarde evra.
Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović