Penzije su manje, a da li je budžet puniji?

Prošlo je tačno pola godine otkako je premijer Vučić, predstavljajući mere za “ozdravljenje ekonomije”, saopštio da će biti smanjene plate u javnom sektoru i penzije veće od 25.000 dinara. Ova mera počela je da se primenjuje od novembra, a sagovornici Istinomera ističu da, za sada, jedini vidljivi efekat ove mere fiskalne konsolidacije jeste lošiji standard najstarijih građana. Dok ekonomisti, s jedne strane, navode da je još rano da se sagleda efekat ove mere na budžet Srbije, iz udruženja penzionera, sa druge strane, ističu da su u sve gorem materijalnom položaju. Milorad Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže za Istinomer da im je posle uvođenja mera fiskalne konsolidacije ugrožena egzistencija.

„Ne samo da su smanjene penzije, nego je u međuvremenu došlo do poskupljenja lekova, iako je rečeno da će oni čak i pojeftiniti. Poskupelo je grejanje, a najavljeno je i povećanje cene struje. Čest je slučaj da penzioner mesečno izdvaja i više od 10.000 dinara za lekove. A pored toga, mnogi od njih izdržavaju porodice. Po našoj proceni čak 60 odsto penzionera to radi. Sa ovim smanjenjem i poskupljenjima dovedeni su na nivo da im je bukvalno ugrožena egzistencija“, kaže Vujasinović.

On navodi da je pred Ustavnim sudom u toku rešavanje njihovog zahteva kojim traže da se ispita ustavnost odluke o smanjenju penzija.

„Ustavni sud je uzeo naš zahtev u razmatranje. Ako ga ne reši pozitivno idemo dalje, žalićemo se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Pored toga, PIO fondu smo uputili zahtev da nam dostave rešenja za smanjenje penzije, što oni nisu učinili, pa smo od Upravnog suda tražili da izvrše pritisak na Fond. Žalili smo se i ombudsmanu“, ističe Vujasinović.

Dok se čeka odluka Ustavnog suda, penzioneri već više od četiri meseca žive sa umanjenim primanjima. Da li je ta mera pomogla da se smanji deficit u budžetu i obuzda javni dug? Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže za Istinomer da je potrebno da prođe barem prvi kvartal u ovoj godini kako bismo mogli da procenimo efekte fiskalne konsolidacije.

„Sigurno je da te mere utiču na smanjenje tražnje, tako da nije realno očekivati rast BDP-a u ovoj godini. I to je jedan od efekata ove fiskalne konsolidacije koju ćemo videti na kraju godine. Što se tiče samog budžeta, pored umanjenja na rashodnoj strani, imali smo i povećanje na prihodnoj strani. Ali, tome su doprinele uplate u budžet nekih javnih preduzeća, kao i bolja naplata poreza. Hajde da sačekamo razultate prva tri meseca ove godine da bismo mogli da damo neku prognozu efekata na budžet“, kaže Bajec.

Ipak, bivši ministar privrede Saša Radulović, predsednik pokreta “Dosta je bilo” kaže za Istinomer da se već sada mogu predvideti negativne posledice fiskalne konsolidacije. On kaže da se može konkretno pokazati uticaj smanjenja penzija na pad potrošnje i tražnje.

„Odgovor se krije u jednačini po kojoj se obračunava BDP (bruto domaći proizvod). BDP = Lična potrošnja + Državna potrošnja + Bruto investicije + Izvoz – Uvoz. Kako smanjenje penzija na godišnjem nivou iznosi oko 210 miliona evra, a smanjenje plata na godišnjem nivou oko 300 miliona evra, ukupno smanjenje BDP-a iznosi oko 500 miliona evra. Ovo se umanjuje za deo te potrošnje koji se odnosi na uvoznu robu, kao što pokazuje jednačina. Ukupan srpski BDP iznosi oko 32 milijarde evra, tako da smanjenje plata i penzija daje smanjenje BDP-a između jedan i 1,5 odsto. Indirektno, negativni efekti mogu da budu i znatno veći. Jer smanjenjem domaće potrošnje propadaju firme, gube se radna mesta i to dodatno urušava privredu”, objašnjava Radulović.

Zvanična statistika govori da penzije čine trećinu prihoda u prosečnom domaćinstvu, a procene Udruženja sindikata penzionera su da čak 60 odsto penzionera izdržava svoje porodice. I Saša Radulović ističe da više od pola Srbije živi od penzija. „Za najmanje pola porodica u Srbiji penzije su ključni izvor primanja, ne jedini. Penzije su pitanje egzistencije za najmanje pola porodica“, naglašava Radulović. Na pitanje da li je smanjenje penzija bio uslov koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) postavio Srbiji, Radulović odgovara odrečno.

“MMF nikada nije sam tražio da budu smanjene plate i penzije. MMF kaže: imate ogroman deficit. To vas vodi u bankrot. Smanjite deficit. Njih ne interesuje kako, već samo da je plan smanjenja kredibilan. Recimo, da smo uveli red u javni sektor, ušteda je preko pola milijarde evra. Recimo, da nismo spasavali propale paradržavne banke, tu je ušteda milijardu evra. Spomenuo sam i partijsko zapošljavanje i subvencije. Pošto Vlada nije spremna da uvede red u bilo koju od ovih oblasti, pristala je da smanji plate i penzije”, navodi Radulović.

Iako Vlada Srbije tvrdi da je mera smanjenja penzija bila neminovna, Radulović ističe da je bilo još načina da se novac uštedi.

“Ukupni efekti od smanjenja plata i penzija su pola milijarde evra. Subvencije su milijarda evra. Partijsko zapošljavanje: milijarda evra. Burazerska ekonomija: preko pola milijarde evra. U Fondu za razvoj sede dve milijarde evra od kojih je 60 odsto nenaplativo. Ključ sređivanja finansija leži u uvođenju reda u sve sfere društva. Jednaki uslovi za sve. Pozitivna selekcija, da nas vode najbolji. Ukratko: red. Problem je što partokratija na svim nivoima nema interes da uvede red. Ne govorim samo o republičkom nivou, već i o pokrajinskom, gradskom i opštinskom, red u javnim preduzećima, ustanovama, prosveti. A red počinje od transparentnosti. To je prvi korak u uvođenju reda. Lične karte celog javnog sektora: ministarstva, agencije, javna preduzeća, preduzeća u restrukturiranju, domovi zdravlja, bolnice, škole, fakulteti, kulturne ustanove – svi. Zamislite da svaki mesec, svaka od ovih ustanova, za prethodni mesec objavi tačno koliko je novca potrošila po svim budžetskim stavkama, pa da za svaku stavku objavi spisak pravnih i fizičkih lica koja su dobila novac, pa za svako od tih pravnih i fizičkih lica objavi ugovor po kome im je isplaćen novac. To je red. To je borba protiv korupcije. To je reforma. Ne smanjenje plata i penzija“, zaključuje Radulović.