Pesnica, politička poštapalica
Jednom je i to moralo da se dogodi – fizički „trijumf“ političke bahatosti nad građanskom (ne)poslušnošću! Dogodilo se ispred jednog restorana u Novom Sadu. Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine i narodni poslanik, Nenad Čanak, podneo je, posle tog događaja, ostavku na funkciju koju je dobio od naroda, ona druga samo je njegovo vlasništvo. Kao i štap, koji je junački bacio ne bi li šakama olešio od batina Pavla Lešanovića, građanina iz Beograda.
„Izvadio sam ga iz kola, bacio štap u stranu i počeo da ga tučem. Pesnicama!!!“ Na taj način Čanak je, kako reče, branio čast svoje porodice i štitio decu koju mu je, tvrdi Nenad, Lešanović opsovao. Čast je branio šakama po Lešanovićevoj glavi i ostalim vitalnim delovima koji su na snimcima, a objavili su ih svi mediji, delovali kao da je Lešanovića zgazio tenk. Što, uzevši u obzir gabarite onog koji ga je tukao, nije nimalo pogrešna pretpostavka. Lešanovićevo lice izgleda kao da ga je pregazio roj pobesnelih „gusenica“.
Sve je manje više već ispričano o tom događaju: Čanak i Lešanović sporečkali su se ispred restorana (vlasništvo bivšeg vateroliste Danila Ikodinovića), prebijeni tvrdi da ga je Čanak premlatio na pravdi boga, što je Čanak odlučno demantovao svuda gde je stigao, čak i na socijalnim mrežama, da bi samo dan-dva kasnije priznao da je premlaćenog izdevetao za pamćenje. Zbog, kako rekosmo da Čanak tvrdi, korišćenja pogrdnih glagola i glagolskih radnji glede Čankove najbliže familije. Sve ostalo su batine, krv i suze.
Najavljujući podnošenje ostavke, čiji papir nije sudski overen te tako nije validan za usvajanje u Skupštini, Nenad Čanak zavapio je da mu ta kuća nije nikakvo utočište kakvo je bilo Ratku Mladiću ili Miladinu Kovačeviću, nekakvom košarkašu kojem se na studijama u Americi otrgla pesnica, opasna po život tamošnjeg žitelja. Poznato je da su Amerikanci posebno osetljivi kad im sunarodnika ubijete od batina, odmah dignu Šestu flotu i Delta odred. Pošto se ništa slično u slučaju Čanak versus Lešanović nije dogodilo, i kako ga posle prebijanja Lešanovića skupštinska većina nije uzela u zaštitu, Čanak se odlučio na radikalan potez, rekao zbogom i zalupio narodne dveri za sobom. Ganutljivo do suza.
Ajd’ što smo svi zasuzili, ali ne znam šta meni bi da me događaj toliko potrese pa da odustanem od pisanja omiljenog štiva u poslednjih nekoliko meseci – a tiče se lomljenja kopalja u Demokratskoj stranci – koje preti da preraste u feljtonsku prozu. „Manifest novih demokrata“, prepiska između Zorana Vesića i Dragana Đilasa koja je, kao po finom koncu, završila na Tadićevom stolu, a u kojoj se pominju i britanski laburisti od pre 15 godina, izgubio je trku sa Čankovom levicom, bogami i desnicom. Štap je ovaj put bio jaći od kanapa. Takođe, neću ni reč napisati o tome šta je Ivica Dačić rekao potvrđujući da je bivši ministar Oliver Dulić pod istragom. I u tom slučaju, Čanak je jači. I kao vest a i bukvalno. Odustao sam da pišem i o istorijskom 67. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj je bivši ministar koji se preziva kao ja, koji sada predsedava tim telom, udarao čekićem po govornici dok učesnike nije doterao u red. Nije me fascinirao, Čanak udara snažnije.
Nasilničko ponašanje, koje nikako ne može da bude opravdanje za odgovor na Lešanovićeve psovke (ukoliko ih je bilo), možda bude početak kraja jedne političke karijere. Poslednje informacije kažu da lider LSV-a ne odustaje od ostavke na mesto poslanika u Skupštini Srbije. Prethodno mora do sudije, da ostavku overi i preda je skupštinskoj pisarnici. Sudiji bi, usput, mogao da kaže i da li je na parkingu Ikodinovićeve kafane radije koristio aperkat ili kroše, ili mu je direkt bio najveći adut. Nego, je l’ neko pronađe onaj štap?
