Pitanje je ko će preživeti zimu 2023, četvrtina planete biće gladna – tvrdio je „sa sigurnošću” Vučić 2022.
“Očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. Mislim da je nuklearni sukob veoma realan i mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. A 25 odsto svetskog stanovništva biće gladno – bukvalno. To vam sad saopštavam sa sigurnošću.” Ovako je u maju 2022. govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napominjući da on “ne prognozira”, već se “rukovodi logikom gvozdenih determinizama”. Ovih dana, gotovo dve godine kasnije, opet se pozivajući na “logiku gvozdenih determinizama”, tvrdi da smo “svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji”, za koji se, kako je napomenuo, plaši da bi mogao da “odnese i više života nego čak i Drugi svetski rat”.
A u međuvremenu, više puta je u svojim obraćanjima prelazio put od najava „paklene zime“, preko obezbeđenih punih magacina, nagoveštaja novih i realizovanja starih investicija, do realno očekivanog primirja u proleće 2024, pa sve do poslednjih novih bojazni od svetskog sukoba, najvećeg u istoriji.
Ubrzo nakon početka rata u Ukrajini, navodeći da se trenutno „igra poker u glavu“, kazao je da na jesen te 2022. očekuje „veće globalne sukobe“, „paklenu zimu“ i tri puta ponovio da je nuklearni sukob „veoma realan“.
“Sve sam razumeo i ranije i to sam vam rekao na drugačiji način. Igra se poker u glavu. Niko neće mir, svi hoće poraz druge strane. Samo da to imate u vidu. U stvari, svi bi mir, al’ da ona druga strana bude poražena. Što će reći, da niko neće mir. Što će reći, dugo će da traje i biće veći sukob nego što je danas. Obratite pažnju na reči predsednika Sija koje ovde niko ne citira, jer ne pripadaju ovom rijaliti delu koje gledamo i slušamo svaki dan svuda. Predsednik Si je upozorio Evropu i rekao - Evropa mora da povede računa o evropskoj bezbednosti sama, jer ova mala, ograničena kriza u Ukrajini, može da postane izvor velikih globalnih podela i sukoba. Ja očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. I za nas i za sve druge. Zato što vidim da dovoljno odgovornosti, dovoljno ozbiljnosti i nema dovoljno velikih… Ajd’ neću dalje da idem, dovoljno sam izvređao, kako oni misle, iako sam govorio samo istinu, sve i svakoga dana. Strahujem li od nuklearnog sukoba? Mislim da je veoma realan. To je sve što mogu da vam kažem. Mislim da je veoma realan. ‘Oćete još jednom da vam ponovim? I mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. Ja sam vama rekao u decembru mesecu da ćemo imati u februaru ili martu rat. (…) Da ću ja da pogrešim? Ja se rukovodim logikom gvozdenih determinizama. Ja ređam činjenice, a ne emocije. ”
Tvrdio je tada da će u celom svetu „zima koja dolazi biti najteža u poslednjih 70 godina“, napominjući da će „25 odsto sveta biti bukvalno gladno“. Istakao je da to „saopštava sa sigurnošću”.
“Pretpostavljam da imamo dovoljno vremena na drugačiji način da se obratim građanima Srbije. Ponekad je u ovim vremenima pametnije, čini mi se, iako nikada nisam imao nikakav problem sa tim da na dnevnom nivou odgovaram na pitanja i da ljudima govorim o svemu što se dešava, mislim da je to u krajnjoj liniji obaveza onih koji obavljaju javnu funkciju, određene stvari prećutati. (…) Zima koja dolazi biće najteža zima, za neke leto, na planeti Zemlji, dakle, najteža u poslednjih 70 godina. Problem je što niko ne želi nikog drugog da čuje, osim svog navijačkog stava. I ono što je sigurno to je da će nedostajati mnogo hrane, energenata ima dovoljno, ali zahvaljujući sumanutoj, suludoj politici svih mogućih sa sa svih strana, oni neće biti dostupni ili će biti neverovatno skupi. Ali ne zato što ih nema dovoljno, ali hrane neće biti dovoljno. Imaćete negde oko 25 posto svetskog tržišta koje neće imati hleba. I to vam sad saopštavam sa sigurnošću.”
Narednog meseca govorio je da „kada dođe zima, za novac možda nećete moći da kupite ništa“, ali i naglasio da je država preduzela važne mere, pa može da se nada „da ćemo proći lakše nego neki drugi“.
“Svi se plaše da dolazi neka vrsta savršene oluje, da je to nešto što, u smislu onog filma koji smo gledali svi, mnogo, mnogo teško vreme dolazi. I nije to pitanje šta sve možete da obezbedite. (…) Već sad smo preduzeli nekoliko važnih koraka koji mi daju značajan mir i spokoj da bih vama mogao da kažem da se nadam da ćemo proći nešto lakše nego neki drugi. Sve što nam treba počeli smo da kupujemo na vreme i to finansijski izdržavamo. Jer to nije bilo predviđeno budžetom, da znate, niko to nije mogao da predvidi. (…) Uz sve druge probleme, novac će biti strašno važan resurs. Do zime. A kada dođe zima onda ni za novac nećete moći da kupite više ništa. Svi se zatvaraju i svi se trude da obezbede za sebe samo ono što im je potrebno. (…) Ja nisam u stanju, ja to ne mogu da znam, ja vam samo kažem da se trudim i da ćemo kao država dati sve od sebe da budemo nešto pripremljeniji od većine drugih. Da li ćemo to moći ili ne, to ćemo videti. Ali, svakako, novac će biti važan resurs, ali ne samo novac, jer će biti stvari koje nećete moći novcem da kupite. Ne postoji niko ko će vam prodati u decembru mesecu struju po iole normalnoj ceni, gas po iole normalnoj ceni ili naftu po iole normalnoj ceni. Niko, niko na svetu.”
Nekoliko dana kasnije izjavio je da „brine za zimu naročito zato što je nafta ponovo skočila, struje nigde biti neće, a gasa – to je pitanje“, naglašavajući da će „biti teška zima za sve nas“. „Nekima iz drugih zemalja“ poručio je: „Samo vi idite na more, pa ćete se kupati zimi, ali ne znam da li u hladnoj ili toploj vodi“.
I krajem avgusta ponavljao je da predstoje teški dani. „Računajte bukvalno na pakao ove jeseni i zime“, kazao je.
“I zato vam govorim, sledi katastrofa Evropi. Mi nismo napravili planove za restrikcije. Samo vam govorim koliko je užasno teška situacija i čime moramo da se bavimo. Samo da biste razumeli to. (…) Računajte bukvalno na pakao ove jeseni i zime. Ja sam rekao 15. septembra, već je nervoza krenula, mnogo veća nego što sam očekivao.”
Nakon nekoliko dana opet je saopštio da će predstojeća zima, u prenesenom značenju, biti „mnogo hladna“, ali opet toplija od naredne 2023. koja će biti – polarna.
“Što se tiče dva pitanja, jedno je izjava predsednika Putina, kojeg sam malo gledao u direktnom prenosu. Nisam mogao sve da vidim, na ruskom jeziku, nisam prevod ni video, ali čini mi se da dobro razumem ruski jezik, ja bih to definisao na sledeći način. Ova zima će za sve nas biti veoma hladna, a ako ste pažljivo slušali, mislim da će sledeća zima biti polarna za celu Evropu, jer mi se čini da niko ne želi rešenje. I da kažem ono što je rekao gospodin Erdoan drugačijim rečima, plašim se da svi iščekuju poraz druge strane, a ne kompromis. A ako stvarno mislite da ćete lako vojnički da pobedite Rusiju… Nama ostaje da se dobro spremimo i za hladnu i za polarnu zimu.”
Posle debate u Generalnoj skupštini UN predsednikov pesimizam se, činilo se, dodatno pojačao. Možda već „za mesec dana ili dva“ ulazimo u veliki svetski sukob „kakav nismo imali od Drugog svetskog rata“, izjavio je Vučić.
“Pretpostavljam da se iz faze specijalne vojne operacije približavamo velikom ratnom sukobu i sad je pitanje gde su granice i hoćemo li ići, posle izvesnog vremena, a možda već i za mesec dana ili dva, u veliki svetski sukob kakav nismo imali od Drugog svetskog rata. Tako da, za sve nas, koji smo mali i koji bismo da budemo sigurni i građanima da obezbedimo sigurnost, za nas ne postoje lepe i lake vesti i očekujem da sve što budemo videli u narednom periodu bude dalje, rekao bih, usložnjavanje odnosa između Zapada i Ruske Federacije, ali i između Zapada i NR Kine, ja ću sutra imati susret i sa ministrom spoljnih poslova NR Kine.”
Mali odmah propadaju
Nekoliko dana kasnije skrenuo je pažnju javnosti da će „mali i slabi propasti već do 31. marta“, a tada će svi analizirati ko je koliko izgubio. Ipak, naglasio je da će „glavno pitanje biti ko će preživeti sledeću jesen i zimu“. „Zapamtite to“, istakao je predsednik Srbije.
“Danas je već 3. oktobar, ostalo nam je još šest meseci minus tri dana do 31. marta. Prošli su mesec i tri dana otkad sam ja rekao da brojim svaki dan, kad je bilo sedam meseci. Tako da, treba da donesemo odluke kad će da krene grejanje, da vidimo hoćemo li nešto da uštedimo ili nećemo. (…) Važno je da sebe pripremimo za period koji je pred nama i koji neće trajati samo šest meseci. Jer 31. marta ćemo svi da analiziramo ko je koliko izgubio. Ali ključno pitanje je - a ko će da preživi sledeću jesen i zimu. Zapamtite, to će biti ključno pitanje. Ovo će da bude samo trijaža, mali i slabi propašće već do 31. marta, oni nešto jači dočekaće sledeću zimu, a ko će da preživi sledeću zimu to će u stvari biti od ključnog značaja. Zato što ja ne mislim da će oni koji misle da će brzo da savladaju Rusiju i poraze Rusiju da to ide baš tako brzo, kao što ne verujem ni da će ruska strana tako brzo i lako da savlada Ukrajinu koja ima tako široku podršku zapadnih zemalja i NATO-a.”
Posle vojne vežbe na Pasuljanskim livadama, početkom novembra 2022, opet je podvukao da Srbiju čeka „paklena zima“, ali i podsetio da se „država dobro pripremila“.
“Tako da će biti pakleno teška zima. Naša zemlja se dobro spremala. Očekujem… Juče sam Momirovića molio da lično obiđe sva skladišta, ja stvarno ne mogu da stignem, i Miloš će da popiše svu imovinu u svim našim fabrikama, ne samo ono što imaju… Poslali smo revizorske kuće u pet fabrika, imamo ih 19 ukupno u sistemu. Da svu imovinu popišemo, da znamo. Vidite koliki smo dobar posao napravili sa obnovom granata, obnovom zolja, osa, svega. (…) Mnogo stvari još moramo da uradimo, ljudi to treba da znaju, naravno za nas nije jednostavna pozicija kada imate posla sa neodgovornim ljudima koji se tako bahato ponašaju prema Srbiji. Mislim i na mnoge iz sveta, a o onome iz Prištine neću ništa ni da kažem.'
Nekoliko dana potom bilo mu je stalo da građane još jednom obavesti da će „sledeća zima biti još teža od ove“, objašnjavajući da je to zbog toga „što nam predstoji ‘Staljingradska bitka’, odlučujuća bitka rata u Ukrajini, bitka kod Hersona“.
“Ja hoću ljudima da kažem zašto mislim da će biti teško vreme pred nama i mislim da će sledeća zima biti teža još od ove. Zato što nam predstoji 'Staljingradska bitka', odlučujuća bitka u ratu u Ukrajini, bitka za Herson, u kojoj će i jedna i druga strana hiljade tenkova da upotrebe, letelica, raketnu artiljeriju, artiljeriju i sve drugo. Zapad veruje da na takav način može da sruši i slomi Rusiju, Rusija veruje da time može da odbrani i sačuva ono što je zauzela na početku rata i da može da privede rat kraju. To će, naravno, proizvoditi dodatne tenzije svuda. To će dodatne probleme da pravi svuda i zato je nama važno da pokušamo da sačuvamo mir i zato sam uvek bio neko ko je želeo da čeka i ko nije hteo da učestvuje u bilo kakvim ishitrenim potezima.”
Ipak, pred kraj novembra 2022. izjavio je da je „pomalo optimista“ i da ćemo „pregurati zimu“, zahvaljujući državi koja je mnogo toga preduzela, ali ga pesimizam nije napuštao kada je reč o zimi 2023. Tada će biti „ko živ, ko mrtav“, naglasio je.
“Mi smo ovde napravili prvu liniju odbrane, drugu, treću, četvrtu i svaki dan pratimo sve. Poslao sam BIA da proveri koliko imamo stvarno rezervi gasa u Banatskom Dvoru, proverio sa mađarskom službom, takođe. Hvala našim mađarskim prijateljima. Nikom ništa ne verujem na reč. Kao što nisam verovao ni za žito i bio u pravu, ni za sve drugo. Sad je tu sve pod konac, sve pod kontrolom, ljudi moraju da prezime, a sledeća zima - ko živ ko mrtav. Očekujem da bude velikih problema u snabdevanju hranom i u celoj Evropi. Kod nas – biće u redu. Sve što nam je potrebno za život imamo. Dovoljno. I više nego dovoljno. To su dobre vesti. Kupili smo mnogo. Obezbedili smo mnogo, mnogo para potrošili, ali ljudi ne moraju da… Kao pravi domaćini. Kao hrčak smo skupljali sve, imamo svega.”
Kada je od TV Pink dobio pitanje „hoćemo li preživeti ovu zimu“, odgovorio je da se „država obezbedila“ i da dane do 31. marta „odbrojava kao u vojsci“.
Godinu dana od početka rata u Ukrajini, u februaru 2023, Vučić je, podsećajući da se „služi logikom gvozdenih determinanti“, kazao da je „ovo bilo skoro pa ništa u odnosu na ono što nam sledi“. Naglasio je da to ne govori zato što „misli da će tako da se desi“, već zato što „postoje stvari koje zna da će da se dese“.
“Šta ja mislim da nam predstoji što je važno za ljude da čuju, da ja svoj obavezni deo kažem, da se ne naljutite, pa vi onda postavljajte pitanja, ja ću na svako da odgovorim. Ja mislim da nam predstoji najveća kriza u svetu koju smo videli od Drugog svetskog rata. U pravom smislu te reči. Ovo je bilo skoro pa ništa u odnosu na ono što nam sledi. Kad kažem skoro pa ništa, znači do sada nekih 350.000 ubijenih ljudi ili 300.000 ljudi, kako god hoćete, proteranih sedam, osam, izbeglih sedam, osam ili deset miliona ljudi, govorim u Ukrajini i Rusiji, o međusobnim gubicima i proteranom stanovništu, interno raseljenim i svemu drugom, govorim i o brojnim stranim plaćenicima koji su stradali. I sad, neko bi rekao, što je bilo mnogo, mnogo je. Nije, to je tek početak. I želim da to ljudi znaju. I ovo ne govorim zato što mislim da će tako da se desi, već zato što postoje stvari koje znam da će da se dese. Sledi nam velika eskalacija. Ja se nadam da će neki ljudi da razumeju da eskalacija nikome nije potrebna, pa će posle pet ili šest meseci pokušati da to deeskaliraju, ali u narednih pet-šest meseci slede najžešći sukobi, najteži mogući do sada i to će se na našu zemlju… Neko bi rekao ‘baš me briga’ ili... Ja to ne mogu da kažem, jer su to naša slovenska braća, prijatelji, i jedni i drugi. Odraziće se na nas tako što će pritisci na našu zemlju po pitanju odnosa prema Ruskoj Federaciji biti neuporedivo snažniji, iako su bili veoma, veoma, veoma, snažni.”
Nazire se primirje
A onda, skoro pola godine kasnije, u julu 2023. predsednik Srbije nije skrivao optimizam. Naglasio je da Srbija u tom trenutku „ima 2,279 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je više nego prošle, rekordne godine“. Ako tako nastavimo biće to najuspešnija godina, rekao je Vučić i dodao da „rukovodeći se logikom gvozdenih determinizama“, zaključuje da je realno da u „martu, aprilu“ 2024. bude dogovoreno primirje u Ukrajini, mada bi on „voleo da se to desi“ već „u oktobru, novembru“ 2023. Na pitanje da li je rat u Ukrajini usporio dolazak stranih investitora, odgovorio je:
'Nema nikakve sumnje da jeste, ali u brojevima to kod nas ne vidite, ali je to rezultat delimično i minulog rada. (…) Hoće (novčanici biti puni), ako ne bude nekih nepredviđenih okolnosti. Mi Srbi, i građani Srbije, svi drugi, uvek se ponašamo tako kao da nije važno šta se zbiva u svetu. Kao da nije važno šta je oko nas. Da mi imamo pravo uvek da očekujemo samo da bude lakše. A to nije tako. Sve teže je u Evropi i ja se nadam da će do marta da dođe makar do primirja u Ukrajini, jer bi to značilo ogromno olakšanje za ceo svet. Na čemu to temeljim? Verujem da Amerikanci, da Bajden, ako želi da dobije izbore… Ja se rukovodim logikom gvozdenih determinizama, činjenicom, onim što verujem da bi jedna strana želela da vidi kao rezultat, a mislim da bi i Putinu sa druge strane odgovaralo. (…) Ja mislim da Bajden računa, njemu pobedu na izborima pod ovakvim uslovima može da donese samo dobra ekonomija. I ako samo dobra ekonomija može da mu donese to, najbolja je ekonomija kad imate mir u svetu. Tada sve skače, sve akcije, svi indeksi, sve berze rastu, cene energenata padaju, to bi za Amerikance bila idealna poruka. Takođe, nisam siguran da ni predsedniku Putinu odgovara rat iscrpljivanjem. I Rusija prolazi kroz veoma teške dane, i verujem da bi to bio interes tih velikih. A imajući u vidu i iscrpljenost Ukrajine, mislim da bi to možda svima odgovaralo. E, sad, ja bih voleo da se to desi u oktobru, novembru. Realnije je da se to desi u martu, aprilu. Tako da, ako do toga dođe, onda ćemo imati i… Ja ne prognoziram, ja sastavljam činjenice, a da li ih dobro sastavljam, videćemo.”
Optimizam je izrazio i nekoliko dana kasnije kada je ponovio da se nada ćemo „negde u martu, aprilu“ dočekati nekakvo primirje, ističući da bi to bi bio „strašan bum za ceo svet“, da bi se odjednom „sve rešilo“ i da bismo „tako lepo živeli“. Ipak, dodao je kako se „plaši da će ovaj rat da ide u mnogo gorem smeru“.
“Stanje za sada je dobro, nemamo bojazni ni za šta. Imamo svega dovoljno, od soli, šećera, ulja, brašna, spremni smo za sve, jer se plašim da će ovaj rat da ide u mnogo gorem smeru. I kad u jednom trenutku budu provaljene neke linije da će to da ide u katastrofu, na ovu ili onu stranu. I plašim se da ni jedni ni drugi ne smeju da izgube. S jedne strane ne sme da izgubi Putin, ako hoćete ni oni koji pomažu Putina iz nekih drugih zemalja koje su veoma moćne, a neću o tome javno da govorim, ne sme da izgubi, a sa druge strane ni Zapad ne sme da izgubi, odnos ne sme Ukrajina da izgubi, jer bi time izgubila Amerika i EU, odnosno NATO. Kolektivni Zapad. Tako da, to je, kako oni nazivaju, to je rat iscrpljivanja, iznurivanja, u kojem svi mi stradamo. A ja se nadam da nije beskonačno, ponoviću svoje nadanje, da negde u martu, aprilu, dočekamo nekakvo primirje. To bi bio strašan bum za ceo svet, tad bi počele da padaju kamate, odjednom bi se sve rešilo, to bi bio takav ekonomski rast, tako bismo lepo živeli, samo da taj rat, na godinu, dve, tri, pet, prestane.“
Teško izbeći sukob
Međutim, posle početka rata na Bliskom istoku u oktobru, optimizam se istopio. „Da, ja mislim da je svet na ivici svetskog sukoba i mislim da će se to teško izbeći“, naglasio je.
“Za osnovno funkcionisanje i za sve druge, da ne znam šta se desi, da izbije Treći svetski rat, Srbija će imati dovoljno. Ja mislim da je svet na ivici brojnih regionalnih sukoba, koji zbog upliva i uticaja velikih sila koje pojedine zemlje koriste kao svoje proksi, kao svoje zastupnike, da mislim da je svet na ivici svetskog sukoba. I mislim da će se to teško izbeći. (….) Kada neko oseti krv negde i kada misli da može, onda to nastavi da radi. I to su opasnosti sa kojima se suočavamo. Imate prilično tešku situaciju u Ukrajini, u kojoj je sada, čini mi se, jasno da će Zapad veoma teško poraziti Ruse, kao što će Rusi teško ili ne lako pobediiti Ukrajince. I kad imate takvu situaciju, onda, van direktnih sukoba su ostali Kina i Amerika, ali Amerika jasno i otvoreno u sukobu u Ukrajini na ukrajinskoj strani. Potpuno jasno, otvoreno i nedvosmisleno, uz svu… od finansijske, do pomoći u oružju i oruđu na strani Izraela. Tako da, bližimo se, nažalost, tome, antagonizmi su sve veći. Želja za drugačijom raspodelom dobara u svetu je sve veća i ljudi hoće, i mnoge, mnoge zemlje hoće, drugačiji poredak u svetu. Govorio sam o tome i sad se neki pozivaju na te moje govore. Kad smo bili u Kini o tome je govorio čak i Vang Huning. Nisam ja to pogađao i ne zato što sam mnogo pametan, već zato što sam ređao činjenice. To sam naučio - poređaj činjenice, pravilno postavi premise i onda izvuci zaključak. Ceo svet ide u lošem smeru, zato nam je potrebna sigurnost, stabilnost. Zato nam je potrebno da brinemo o svojoj zemlji, da čuvamo svoju zemlju, a ne da napadamo svoju zemlju na svakom koraku, kao što to neki rade.'
Pred Srbijom i pred svetom su najteža vremena do sad, kazao je Vučić početkom marta ove godine, posle sednice Predsedništva SNS. „Ukoliko se ne zaustavi do maja, plašim se da ćemo doći u istoriji čovečanstva do katastrofe neviđenih razmera“, istakao je.
“Pošto treći put govorim o najtežim uslovima, želim da vam kažem da ja verujem da su i pred Srbijom i pred svetom najteža vremena dosad. Ekonomski za nas su najbolja vremena. Geopolitički najteža vremena. Za one koji su se obradovali misleći da je naša krivica. Bez imalo, bez trunke naše krivice. Upravo govorim zbog onoga što se zbiva u Ukrajini, govorim zbog onoga što se zbiva u mnogim drugim mestima širom zemljine kugle i što se neće zaustaviti sutra. Ukoliko se ne zaustavi do maja, plašim se da ćemo doći u istoriji čovečanstva do katastrofe neviđenih razmera. Moje poslednje nade su da to do sredine ili kraja maja može da se zaustavi. Ako ne bude to, teško da će u godinama koje su pred nama to moći da se zaustavi bez posledica koje će biti katastrofalne po ceo svet. I u skladu sa tim moramo da se pripremamo, jer mi tu smo mali, niko nas ništa i ne pita, ali ćemo svakako osetiti posledice kao što smo i do sada osećali posledice, a da čak mnogi nisu ni primetili, nisu ni razumeli koliko je teško bilo upravljati zemljom i držati i čuvati mir i stabilnost i sve drugo.”
Posle sastanka sa premijerom Bavarske Markusom Zederom 15. marta istakao je da ćemo „u narednih 100 dana“ znati da li približavamo primirju ili velikom svetskom sukobu.
“Mi danas živimo, iako su to prividno potpuno uobičajeni životi, ne mnogo različiti od svakodnevice na koju smo navikli, živimo u neka teška istorijska vremena u kojima su mnoge promene i događaji za koje smo mislili da su neverovatni i nemogući, postaju mogući. Po meni postoje samo dva scenarija. Jedan je, ili će se ići u pravcu, ili će Zapad ići u pravcu potpunog sukoba sa Rusijom. To danas izgleda tako, iako je moguće da su veoma oštre izjave i deo poslednjih uloga pred otpočinjanje nekakvih pregovora, zato što nije sasvim jednostavno zaustaviti rusku armiju na terenu, a drugo je da uz pomoć SAD i Kine se uspostavi, kao što je Markus Zeder govorio, neka vrsta primirja, dugoročnog primirja, ako ne trajnog mira. Koji bi značio ogromno olakšanje za svet. Ukoliko se bude išlo u pravcu sukoba, plašim se da time niko neće dobiti ništa. I plašim se da posle Prvog svetskog rata koji smo nazvali Veliki rat, Drugi svetski rat, rat sa najviše žrtava, nisam siguran da ovaj sukob ne bi odneo i više žrtava nego Drugi svetski rat. Što je bilo apsolutno nezamislivo za 21. vek, posebno imajući u vidu nuklearne kapacitete suprotstavljenih strana. Da li će to uticati na nas? Pa, naravno da će uticati. Mi smo mali, mi smo u tom smislu beznačajni, ali u svakom smislu, od ekonomskog, političkog, pa i bezbednosnog, uticaće i na Srbiju. Tako da mi moramo da budemo spremni i za jedno i za drugo rešenje. A ubrzano se približavamo ili jednom ili drugom. I to ćemo znati u narednih 100 dana.”
Nedelju dana kasnije, u nastupu na TV Prva, nekoliko sati nakon terorističkog napada na tržni centar u Moskvi, izjavio je da, budući da se „rukovodi logikom gvozdenih determinizama“, smatra „da smo svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji“.
“Ono što su realne posledice, nema nikakve sumnje da će biti dalje eskalacije sukoba u Ukrajini, dalje približavanje svetskom sukobu, o kome smo govorili prošli put, pa ste, ne mogu da kažem da ste se pomalo podsmehivali onome što sam govorio, ali svakako uz nevericu osmehivali, a na moju žalost i na žalost svih nas, bio sam u pravu. Ja sagledavam rukovodeći se logikom gvozdenih determinizama, smatram da smo svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji, koji će odneti, koji može i plašim se da će to da se dogoditi, da odnese i više života nego čak i Drugi svetski rat. Ovo je samo jedan beočug u lancu, jer i noćas je bilo vrlo teško u Ukrajini i pre toga je bilo i večeras je krenuo najveći artljerijski napad na Belgorod, na rusku teritoriju, tako da želim samo da kažem da to ide u sve lošijem smeru, jer ne zaboravite samo kada krenu napadi na Kursku i Belgorodsku oblast da je to da bi se olakšalo trupama u Ukrajini koje brane Kupjansk, koje brane Krasni Liman, koje brane Časov Jar i neke druge pozicije, a ne zato što stvarno veruju da mogu da postignu dubinski uspeh na ruskoj teritoriji.”
Naslovna fotografija: Instagram@buducnostsrbijeav
