Počela je školska godina, ali…

“Obrazovni sistem je daleko najznačajnija institucija svakog društva. Među đačkim klupama većina nas se prvi put zaljubila, stekla prijatelja ili ispravno usprotivila autoritetu. Nesporno, u istim đačkim klupama svi smo naučili i da čitamo, računamo i pišemo, ali je za većinu to prošlo neprimetno. Nedostajalo je duha, ushićenja u prvom čitanju Bukvara, istog onog leptirastog ushićenja koje su svakog jutra izazivale neke krupne crne oči iz treće klupe do prozora…” Ovako, 2004. godine, Lazar Krstić, danas kandidat za ministra finansija, tada student na Jejlu, piše o obrazovnom sistemu u Srbiji za časopis Pogledi Istraživačke stanice Petnica. I dodaje: “U mom slučaju, to ushićenje nije izostalo. Na mom putu, Petnica je, kao institucija van nivoa redovnog školovanja, bila značaja bar jednakog onome koji je imala i gimnazija. Prvi timski projekat, prvi rad, prvi put iskrena jed što se ponekad mora odspavati i van računarske učionice…”

U leto 2013. Istraživačka stanica Petnica, ustanova posvećena naučnom usavršavanju đaka i studenata, našla se u još jednoj u nizu finansijskih kriza sa kojima je suočena prethodnih godina. Ove godine ulaganje kroz Ministarstvo prosvete u ovu instituciju je samo pet miliona dinara dok je, na primer, prošle godine bilo 17 miliona. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da je obezbedilo sredstva za Istraživačku stanicu Petnica „prema mogućnostima države“.

Osim Petnice i učenika zainteresovanih za nauku, probleme u prosveti i politici Ministarstva prosvete osećaju i mnogi đaci i studenti u redovnom školovanju.

“Oko 3.000 đaka dočekaće 1. septembar ne znajući da li su i u koju školu upisani, a više od 700 profesora od ove školske godine ostaće bez punog fonda časova, pa će zato s razlogom strahovati za posao zbog toga što su najavljena otpuštanja u prosveti. Jedan od razloga za to je i obezglavljeno Ministartvo prosvete, tri nedelje pred početak školske godine, pa sindikati nemaju kome da se obrate, niti ima ko da donese odluku o upisu. Ministar Žarko Obradović se od rekonstrukcije ne pojavljuje na poslu za razliku od većine svojih kolega. Loša upisna politika Ministarstva prosvete dovela je do ukidanja bodovanja male mature, što je uslovilo upis u srednje škole po uspehu iz osnovne škole. Protežiranjem gimnazija, ekonomskih i medicinskih škola u odnosu na mašinske, hemijske, tekstilne kožarske i drugih srednjih stručnih škola, za kojim postoji realna potreba na tržištu, ostalo je neformirano više od 250 odeljenja, jer su imali manje od 15 prijavljenih đaka po odeljenju.”
Blic, 14. avgust 2013.

Jedan od problema je i broj osmaka koji je ove godine završio osnovnu školu, oko sedam hiljada manji nego prošle godine, trend koji će se nastaviti i dogodine, zbog čega se menja broj odeljenja i fond časova više stotina profesora. Prvog dana nove školske godine, međutim, pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić kaže da u prosveti niko neće ostati bez posla i da su paušalne ocene sindikata da će oko 1.000 ljudi biti tehnološki višak zbog sve manjeg broja đaka, gašenja odeljenja i skandala sa malom maturom. I kandidat za ministra prosvete Tomislav Jovanović potvrdio je da otpuštanja u prosveti i nauci neće biti. Osvrnuvši se na skandal „mala matura“, on je rekao: „Nadamo se da se više nikom neće desiti da se drzne da krade testove za malu maturu i remeti sistem i samim tim sve nas dovodi u problem.“

U periodu rekonstrukcije Vlade, dok se čekalo imenovanje novog ministra, stigla je najava da će Vlada Srbije, na predlog potpredsednika Aleksandra Vučića, formirati specijalni tim za borbu protiv korupcije u obrazovanju. Prema rezultatima “Globalnog barometra o korupciji“, koji je uradio Transparensi internšenel, u Srbiji je 15 odsto ispitanika dalo mito u obrazovanju, što je najviše u regionu i gotovo četiri puta više nego 2010. godine.

U isto vreme, mnoge škole su suočene sa ozbiljnim finansijskim problemima, zbog nedovoljnih i neredovnih uplata lokalnih samouprava.

“Na jučerašnji dan 57 škola u Srbiji imalo je blokiran račun. Gomilaju se dugovi za grejanje, struju, vodu, ne mogu đake da pošalju na takmičenja, a nastavnike na obavezne seminare , jer opštine i gradovi plaćaju ‘na kašičicu’.“
Večernje novosti, 17. jul 2013. godine

U međuvremenu, od nedostatka koji je uočio Krstić, stiglo se do fakultetskih udžbenika, koji citiraju Njuz.net vesti kao da su prave. Što, osim problema autora knjige sa identifikovanjem i korišćenjem relevantnih izvora, govori i o propustima institucija koje je udžbenik trebalo da prekontrolišu. U preovlađujuće sumornoj obrazovnoj slici, ipak je stigla i pozitivna vest: Beogradski univerzitet ove godine popravio je svoju poziciju na najnovijoj „šangajskoj listi“ – neformalnom, ali prestižnom sistemu rangiranja visokoobrazovnih institucija.