Pod kojim uslovima Indijci grade srpske puteve?

Oko 70 državljana Indije, trenutno angažovanih na izgradnji vijadukta “Čortanovci“, danima štrajkuju zbog uslova rada i hroničnog kašnjenja plata.

Prema istraživanju Istinomera, građevinski radnici uposleni na izgradnji puteva u Srbiji imaju ekstremno nepovoljne ugovore koji su, tvrde stručnjaci, nezakoniti u našoj zemlji. Takođe, inspekcija rada je prošle godine protiv poslodavca podnela dve krivične prijave – jednu zbog toga što neki od Indijaca nisu imali radne dozvole, a drugu zbog toga što poslodavac inspekciji rada nije pokazao svu potrebnu radno-pravnu dokumentaciju.

“Meni duguju jednu platu, ali nekima i više. Međutim, ovo se ponavlja svaki mesec. Više puta smo obustavljali rad zbog kašnjenja isplata“, kaže nezadovoljni Vasantakumar Kanan, objašnjavajući novinaru Istinomera zbog čega su početkom januara započeli poslednji štrajk u nizu.

Njih sedamdesetak smešteno je odnedavno u kolektivnom radničkom smeštaju u Surčinu. U malim sobama od oko deset kvadratnih metara borave po četiri radnika, a poslodavac im je, pored smeštaja, obezbedio i tri obroka dnevno.

Kanan, dvadesetšestogodišnji momak, najbolje govori engleski od svih u grupi. Za sebe kaže da je po zanimanju metalski radnik, a sa grupom svojih zemljaka, “trbuhom za kruhom“, u Srbiju je stigao u maju prošle godine.

Kako kaže, osnovna mesečna plata od 320 evra je duplo veća nego u njihovoj matičnoj zemlji. Sa prekovremenim satima, ona mesečno iznosi u proseku između 500 i 600 evra, pokazuju ugovori o radu i mesečni izvodi plata u koje je Istinomer imao uvid.

“Radimo u proseku deset sati dnevno. Prekovremeni nam se uredno obračunavaju, sa tim nismo imali problema“, ističe Kanan.

Ipak, zbog konstantnog kašnjenja plata, veliki broj radnika je obustavio rad, žele da se vrate u Indiju i zahtevaju od poslodavca i da im isplati dugovanja. Međutim, prema ugovoru koji su potpisali, ukoliko žele da napuste Srbiju pre isteka jednogodišnjeg ugovora, moraju sami da plate povratnu avionsku kartu, jer poslodavac to nije u obavezi da uradi.

Problem je što je za njih avionska karta – luksuz. Sav novac koji zarade ide direktno na račun u Indiji. Takav dogovor su, kako su nam ispričali, sklopili kako bi izbegli bankarske troškove i kako bi njihove porodice novac mogle da podižu direktno sa računa, dok od poslodavca na ruke dobijaju sumu od tri do pet hiljada dinara, koja im se odbija od plate.

Američko-srpsko privredno partnerstvo

Ono što je interesantno je da indijski radnici praktično imaju dva poslodavca. Oni su formalno zaposleni u američkoj firmi “IDEA Capital LLC”, sa sedištem u Majamiju. Ova firma, koja ima i srpski ogranak, suštinski je samo posrednik, jer je indijske državljane ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji pre godinu dana uputila na rad kod srpske firme “Nikolić doo” iz Kraljeva. Ovo preduzeće je, naime, kao podizvođač dobilo posao na izgradnji vijadukta Čortanovci u okviru izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, kao i na nedavno završenoj deonici Surčin-Obrenovac na Koridoru 11.

Ono što povezuje američku firmu i njen srpski ogranak sa kraljevačkom firmom „Nikolić doo“ je Nina Nikolić. Naime, ona je vlasnica domaće firme, ali istovremeno i direktorka u  američkoj kompaniji “IDEA Capital LLC” u Majamiju, a takođe je i zastupnik njenog ogranka u Srbiji.

Nikolić u razgovoru sa novinarom Istinomera potvrđuje da radnicima kasni novembarska plata, ali navodi da je to zbog toga što njenoj firmi naručioci poslova takođe duguju novac.

„Nažalost, tačno je da im plata kasni, ali to je samo jedna plata, nije nekoliko, kako oni tvrde. Problem je što nama ne isplaćuju novac naručioci prethodnih poslova, pa zbog toga plate kasne“, objašnjava ona.

Nelegalni ugovori i nezakonite kazne

Pored kašnjenja plata, analiza dokumentacije do koje smo došli pokazuje veliki broj zakonski problematičnih stvari kada je reč o angažovanju indijskih državljana u Srbiji.

Američka kompanija “IDEA Capital LLC” je u samom ugovoru sa indijskim radnicima propisala brojne finansijske kazne za različite prekršaje: kašnjenje na posao “košta“ 10 evra, neopravdano odsustvo sa posla 20 evra, odsustvo zbog mamurluka 25 evra, nenošenje zaštitne opreme, učestvovanje u ilegalnom štrajku ili pijanstvo na poslu je 50 evra, pretnje i napadi na kolege su 300 evra, dok se za organizovanje ilegalnog štrajka od plate odbija čak 500 evra.

Kako piše na jednom spisku mesečnih zarada u koji smo imali uvid, čak trećina radnika sa spiska od 32 zaposlena morala je da plati prekršajne “penale“, i to u visini od 50 pa do 400 evra. 

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović smatra da ovaj ugovor koji indijski radnici imaju sa američkom kompanijom u našoj zemlji nije zakonit, kao i da je samo kažnjavanje radnika na ovakav način nedozvoljeno. Prema njegovim rečima, za bilo kakvo disciplinsko kažnjavanje mora da se sprovede ozbiljna zakonska procedura, koja je ovde izostala.

„Penali ne mogu tako da se određuju, niti mogu da budu propisani u ugovoru. Eventualno, zbog kršenja radne discipline može da se ne isplati dnevnica, ili procenat od plate. Ovim mehanizmom kažnjavanja ljudima se bukvalno otimaju pare. Takođe, ako je neka šteta napravljena, ona mora precizno da se utvrdi – da li je ona pričinjena namerno ili slučajno. To može da se reši ili sporazumom sa radnikom ili sudskom odlukom“, ističe Reljanović za Istinomer.

U ugovoru postoji još spornih tačaka. Takva je, recimo, odredba da poslodavac može raskinuti ugovor sa radnikom – čak i bez formalnog razloga.

“To apsolutno nije po našem Zakonu o radu. Radnik može da dâ otkaz bez razloga, ali poslodavac nikako to ne može da učini. Takođe, bitno je naglasiti da indijski državljani rade u Srbiji, a ne u SAD, i da se na našoj teritoriji može primenjivati samo domaće zakonodavstvo“, ističe Reljanović.

Direktorka ogranka američke firme u Srbiji Nina Nikolić ističe da “penale“ naplaćuju samo kada su na to “baš primorani“.

„Mi izbegavamo te kazne, ali ponekad moramo, jer neki od njih piju i u alkoholisanom stanju prave štetu. Takođe, ne žele da dođu na radno mesto sledećeg dana, što utiče na posao koji mora da se odradi“, navodi ona, dodajući da se radnicima često i oproste propusti, kao i to da je za nekoliko radnika platila povratnu kartu za Indiju, iako to nije bila u obavezi po ugovoru.

Nikolić kaže još i da većina radnika ne želi da štrajkuje i napusti Srbiju, već da to rade petorica najagresivnijih koji prete svim ostalima da to moraju da urade.

“Njih petorica maltretiraju ostale radnike i teraju ih da štrajkuju. Jedan od njih je kriminalac u Indiji i preti ostalima da će im ugroziti porodice ako ga ne slušaju“, ističe vlasnica “Nikolić doo“. 

Međutim, ona nije odgovorila na naša pitanja u vezi sa zakonitošću tih finansijskih kazni, kao ni o ostalim spornim tačkama u ugovoru. Takođe, nije odgovorila na pitanja o tome zbog čega su indijski radnici angažovani baš preko američke kompanije u kojoj je direktorka, kada faktički firma “Nikolić doo“ zapošljava indijske državljane na infrastrukturnim projektima u Srbiji.

Inspekcija podnela prijave, ostale institucije ćute

Inspekcija rada je, nakon dopisa nevladine organizacije ASTRA koja se bavi trgovinom ljudima i radnom eksploatacijom, protiv firme “Nikolić doo“ prošle godine podnela dve prekršajne prijave. 

U avgustu zbog toga što poslodavac Nacionalnoj službi za zapošljavanje nije podneo zahteve za izdavanje radnih dozvola indijskim državljanima, čime je prekršen Zakon o zapošljavanju stranaca, a u decembru zbog toga što Inspekciji nije dostavio dokumenta koja pokazuju da svi radnici imaju uredno regulisane radno-pravne odnose.

Povodom ovog slučaja Istinomer je postavio dodatna pitanja inspekciji rada u vezi sa zakonitošću ugovora i legalnosti rada indijskih državljana. Odgovor do objave teksta, međutim, nismo dobili. Pitanja smo postavili i MUP-u, kao i ambasadi Indije, odakle su nas, takođe, ostavili bez odgovora. 

Srna Ignjatović iz organizacije ASTRA, koja prati ovaj slučaj, ističe da već mesecima šalje dopise svim institucijama, međutim, osim inspekcije rada, niko drugi se nije osvrnuo na ovaj slučaj – ni MUP, ni indijska, niti američka ambasada.

„MUP je reagovao prvi put tek pre nekoliko dana, kada su se radnici požalili da su im oduzeti pasoši. Dakle, tek kada su sami radnici 13. januara 2020. godine kontaktirali lokalnu policijsku upravu u Surčinu, njihovom brzom reakcijom pasoši su im vraćeni, a tužilaštvo i Uprava za strance su po službenoj dužnosti obavešteni“, navodi Ignjatović.

Prema njenim rečima, ovaj slučaj je klasičan primer radne eksploatacije stranih radnika, koji su u sistemski onemogućeni da zaštite svoja prava.

„U ovom slučaju jeste reč o radnoj eksploataciji stranih državljana, a indikatori koji upućuju na zloupotrebu indijskih radnika uključuju sledeće: radnici ne govore lokalni jezik (a vrlo slabo i engleski), nisu u posedu svojih ličnih dokumenata, žive u grupi u izuzetno neuslovnim smeštajima, nisu isplaćivani, a ponekad i nemaju pristup zaradi ili moraju da „traže džeparac od poslodavca“.  Postoji velika zavisnost od poslodavca (finansijska i svaka druga), rigorozni i nebezbedni uslovi rada, i konačno pretnje i zastrašivanje od strane poslodavca. Tu su i ‘finansijske kazne’, koje su izrazito nesrazmerne visini dnevnice – dnevnica iznosi 12 dolara, a kazna po prekršaju pravila 50 dolara“, navodi naša sagovornica.

Priliv investicija – i eksploatacije 

Posebno je zabrinjavajuće da su indijski radnici koje je angažovala firma “Nikolić doo“ preko partnerske firme iz SAD, u Srbiji mesecima nezakonito radili, ili još uvek rade, na najvećim državnim infrastrukturnim projektima koji se sprovode u saradnji sa Kinom i Rusijom, a da nije bilo značajnije reakcije državnih institucija.

Oni su bili angažovani na izgradnji Koridora 11, i to nedavno otvorene deonice Surčin-Obrenovac. Investitor na ovoj deonici su “Putevi Srbije“, glavni izvođač radova je kineska kompanija “CCCC”, a sâm projekat, koji je koštao 208 miliona evra, finansiran je iz kredita kineske “Eksim banke“.

Radnici iz Indije su, do štrajka koji je u toku, radili i na vijaduktu “Čortanovci“ koji se gradi u okviru izgradnje pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte, a za koji je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će biti “simbol sveukupnog napretka Srbije“. Na ovom projektu glavni izvođač radova je ruska kompanija „RŽD Internešnel“, a vrednost posla koji se finansira iz ruskog kredita iznosi 337,6 miliona dolara.

Globalni tokovi rada i kapitala već decenijama ne poznaju granice, a u Srbiji su se, na najvećim državnim infrastrukturnim projektima, susreli interesi američkih, ruskih i kineskih kompanija. Iza političkog hvalospeva o istorijskim investicijama ostala je skrivena sudbina indijskih radnika. Da li će i na koji način biti zaštićeni njihovi interesi, ostaje da se vidi, ali višemesečno upadljivo sistemsko ćutanje različitih nadležnih organa nedvosmisleno govori o tome da im institucije, pa i one iz njihove zemlje, nisu pouzdani saveznici.

“Mi samo hoćemo svoje pare koje smo zaradili. Ništa više od toga. I da se vratimo kući“, zaključuje dvadesetšestogodišnji Vasantakumar Kanan.