Poliklinika za navikavanje – na manje zdravstvene zaštite
Poput plamena buknula je priča o gašenju studentskih poliklinika. Iz Ministarstva zdravlja, pak, uveravaju da studentske poliklinike neće biti zatvorene, već da su u potrazi za modelom koji će biti “najefikasniji da studenti zadovolje svoje potrebe za zdravstvenom zaštitom”. Izmena će, dakle, biti. I to u celom sistemu. A dok na papiru, Plan optimizacije zdravstvenih ustanova izgleda bajkovito - u praksi, pitanje je da li će priča imati srećan kraj. Šta trenutno ne štima u zdravstvu, a šta bi pozitivno mogle da donesu izmene?
U narednih 15 godina zdravstveni sistem će se postepeno menjati a u fokusu će biti – građani; po nacrtu Plana optimizacije, biće olakšano zakazivanje pregleda, a bilo da žive u gradu ili na selu, izmenama bi pacijentima bilo omogućeno da im zdravstvene usluge budu na sat vremena od kuće.
Isto, najveći deo pregleda, uključujući i specijalističke, moći će da obave u svom domu zdravlja. Cilj je da se u okviru postojećeg budžeta obezbedi bolja, više ujednačena i pravovremena zdravstvena zaštita za građane Srbije. Kako se navodi, od broja stanovnika i njihovih potreba, a ne od kapaciteta ustanova, zavisiće i planiranje u zdravstvenom sektoru.
Sve to zvuči bajkovito, do momenta kada se shvati da se nešto zarad višeg cilja mora i žrtvovati. Da li je to zaista neophodno i da li žrtve moraju biti studenti?
“Tako će Dom zdravlja moći da pruža više usluga svojim osiguranicima, jer će dobiti dodatne resurse”, piše u masterplanu.
U Novom Sadu, planirano je spajanje Zavoda za zaštitu studenata i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika sa DZ Novi Sad. A niški Zavod se pripaja DZ Niš.
“Buva” je puštena
Glavna tema ovih dana u studentskim grupama na društvenim mrežama upravo je pitanje gašenja Studentske poliklinike. Da bi se to sprečilo, pokrenuto je i nekoliko peticija (ovde i ovde). Jednu od njih je inicirala inicijativa Kreni-Promeni, a do sada ima više od 30.000 potpisa.
U borbu za ovu ustanovu uključilo se i Društvo za održivu budućnost „Koraci“ koje će u ponedeljak, 22. februara održati skup podrške Studentskoj poliklinici.
Pre nekoliko dana, puštena je “buva”, kaže Marko Oljača, predsednik ovog društva, da su neki studenti imali sastanak u ministarstvu i da su dobili čvrsta uveravanja da gašenja poliklinike neće biti.
Podsećamo, u medijima se pisalo da je Omladinska mreža Srbije, čiji je predsednik Danilo Potparić, imala sastanak s predstavnicima Ministarstva zdravlja.
“Nekoliko stvari tu nije jasno. Prvo, kako su neki studenti za koje nikada niko nije čuo mogli da imaju sastanak u ministarstvu pre nego što su rukovodstvo ustanove i menadžment imali bilo kakvu komunikaciju s bilo kim iz ministarstva? Pokušavali su da dođu do njih, ali niko se nije odazvao, ni na pozive ni na dopise”, kaže Oljača.
On dalje kaže da je Aleksandar Stefoski, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, zatim došao do poliklinike s idejom da se ispred te ustanove održi konferencija za medije, na kojoj bi se poruka o tome da neće biti ugašena – ozvaničila.
Međutim, Oljača smatra da su ovakvi potezi nedopustivi, te da je na delu pokušaj da se stvari prolongiraju, a javnost i zaposleni umire.
“Nedopustiva su bilo kakva usmena obećanja, bilo kakvi dopisi, bilo kakvi mejlovi. Odluka o studentskoj poliklinici mora biti državna odluka koja je utemeljena u zakonu. Tek kada se to desi, mi ćemo znati da će ta ustanova opstati. Sve ovo ostalo je jedna šarada”, kaže on. A kao značajan momenat navodi i odlučnost zaposlenih koji su se ujedinili da brane ustanovu.
Dobru praksu ne treba menjati
U odnosu na studentsku polikliniku gde je čekanje svedeno na minimum, u domovima zdravlja se na običan pregled čeka čak i satima, a “put” od lekara opšte prakse do specijaliste može da traje i nekoliko dana, objašnjava Nevena Nikolić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
“Studenti u ovom trenutku u ustanovi koja je njima namenjena čekaju u čekaonici sa svojim vršnjacima, dele iste brige, iste probleme iste ‘boljke’. Do lekara dolaze odmah”, kaže ona za Istinomer.
Dodaje i da studenti najčešće boluju od akutnih bolesti poput visoke temperature, upale grla, bešike i slično, pa je u takvim slučajevima studentu lekar potreban odmah, što je omogućeno upravo postojanjem studentske poliklinike.
“Zamislite – imate ozbiljan problem sa crevima ili neku ozbiljniju bolest; kako do specijaliste? U studentskoj – sve imate odmah – sve specijaliste. U domu zdravlja će biti samo opšta praksa, ginekolog i stomatolog. Sve drugo – zakazivanje po bolnicama”, objašnjava ona.
Stoga, podvlači da je jedino rešenje da se studentske poliklinike sačuvaju i unapređuju, ugledajući se na savremene studentske poliklinike u svetu, navodeći kao primer polikliniku Univerziteta Kolumbija u Njujorku.
“Spajanjem zavoda s domovima zdravlja veliki broj studenata i studentkinja ostao bi bez zdravstvene zaštite ili za vreme boravka u svom mestu stanovanja ili tokom boravka u mestu studiranja jer bi se u tom slučaju morali opredeliti za izabranog lekara samo u jednom od ta dva mesta, dok bi u drugom mogli dobiti samo hitne usluge”, naveli su iz ove organizacije.
Značaj Studentske poliklinike, po rečima Marka Oljače, ogleda se u tome što ona kontinuirano prati zdravlje studenata, koji tamo mogu da obave i različite specijalističke preglede.
“Studenti su u toj ustanovi mogli sve da obave – od lekara opšte prakse do hirurga”, kaže naš sagovornik.
On podseća da je svuda u svetu praksa da studenti imaju organizovanu i zaokruženu zdravstvenu zaštitu.
“Studentska poliklinika je primer dobre prakse, ne samo kod nas, nego i mnogo šire. Sve agencije UN-a su njen rad publikovale kao dobar primer rada svuda u svetu i ta ustanova uživa veliki ugled. Ne znam na osnovu čega su oni pravili taj plan i kako su uopšte došli do ideje da se studentske poliklinike gase”, zaključuje Oljača.
Na neophodnost postojanja ovakve ustanove, upravo jer je usmerena na studente, ukazuje i Marina Mijatović iz Pravnog skenera.
“Mi imamo čak i propise koji posebno regulišu zaštitu dece, studenata, jer svi koji studiraju do 26. godine imaju pravo na posebnu zaštitu. Mislim da bi poliklinika trebalo da ostane tamo gde je i sada. Čak treba da se unapredi kvalitet usluga koje se pružaju”, smatra ona.
Gde su “rupe” u planu?
Oljača ukazuje i na “rupe” u pomenutom planu.
“Oni su planom predvideli da će u domovima zdravlja jedan ili dva dana u nedelji biti neki specijalista. I ti ako imaš problem, dođeš u dom zdravlja i posle te oni šalju u neki od kliničko-bolničkih centara. Tu se postavlja pitanje – šta rade studenti koji su iz unutrašnjosti? Da li moraju da idu u mesto odakle su ili mogu i u Beogradu da se leče?”
Dodaje i da nigde nije precizirano šta će se desiti sa drugim poslovima koje obavlja poliklinika – nadzor nad studentskim domovima i sistematskim pregledima studenata.
Ko je planirao i šta još predviđa masterplan?
Na nacrtu Plana optimizacije zdravstvenih ustanova radili su, osim Ministarstva zdravlja, i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, kao i belgijska konsalting firma IBF, o kojoj nema mnogo podataka.
Na projektu je radila i hrvatska kompanija Delta house. Po javno dostupnim podacima, Delta house je kompanija registrovana 2016. godine pod punim nazivom Delta House d.o.o. za usluge, turistička agencija, a glavna delatnost firme je savetovanje u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.
Na sajtu te firme piše da se pretežno bavi konsaltingom u oblasti zdravstva, a radili su na projektima u Hrvatskoj, Albaniji, Egiptu, Letoniji, Crnoj Gori, na Filipinima…
Svakako, po nacrtu Plana, zdravstveni sistem bi trebalo da bude podeljen na šest regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Region Zapadne Srbije, Region Šumadije i centralne Srbije, Region Istočne Srbije i Region Južne Srbije.
“Središte svakog regiona je jedna centralna bolnica, s najboljom opremom i kadrovima, koja pruža najsloženije zdravstvene usluge na nivou regiona, a svaki region će imati i svoje regionalne apotekarske ustanove, službu za hitnu pomoć i druge ustanove od značaja za pružanje efikasne i kvalitetne zdravstvene zaštite.”
Osim deljenja bolnica na kategorije, planom je predviđeno i spajanje dve ili više zdravstvenih ustanova u jednu ili pripajanje ustanovi višeg nivoa zdravstvene zaštite, ali ne i gašenje tih ustanova (institucionalna integracija) kao i saradnje između srodnih ustanova (funkcionalna integracija). Na ovaj način, umesto sadašnjih 313, broj zdravstvenih ustanova kao individualnih pravnih lica bi do 2035. mogao biti smanjen na 117.
Promene su moguće i kada je reč o upravljanju kadrovima.
“Pri resornom ministarstvu biće formiran Centar koji će objediniti sve poslove oko kadrova u jedan sistem, a koji su sada podeljeni između Ministarstva, IZJZ „Milan Jovanović Batut“ i RFZO.”
Akcenat je stavljen i na ulaganje u opremu s ciljem da se postigne „Zlatni standard“, odnosno da najmanje 60 odsto opreme ne bude starije od pet godina, kao i da se ranim otkrivanjem kancera spasi veliki broj života.
Na kraju, Masterplan obuhvata i izmene kada je reč o hitnoj pomoći, apotekama, perinatologiji, gerijatriji i palijativi.
Naslovna fotografija: N1
