Političari bi “evropski standard, a rusku dušu”

Na samom početku rata u Ukrajini, krajem februara, u Srbiji je u punom jeku bila predizborna kampanja za opšte izbore 3. aprila. Ta se tema nametnula sama, ali su se u želji da privuku što više glasača, politički akteri ili otvoreno stavljali na stranu Putina, ili se trudili da budu neutralni. A pojedinima je bilo najbolje kad mogu tu temu potpuno da preskoče. Da nije bilo u Njujorku nedavno potpisanog plana saradnje ministarstava Srbije i Rusije oko kojeg su tražena objašnjenja, i zbog kojeg su neki evroparlamantarci predložili i prekid evropskog puta Srbije,  stav nekih stranaka ni sada se ne bi znao. Jer evo već sedam meseci, koliko traje ratni sukob, političari u Srbiji više su se bavili Evroprajdom, BDP-om, Kosovom ili ekologijom, nego što su se jasno isjašnjavali o državnom spoljnopolitičkom kursu od kojeg zavise životi svih građana. 

Očekivali smo da će se odnos prema ratu koji traje i kojem se ne vidi kraj, već naći kao tema Skupštine Srbije. Međutim, Skupština se posle aprilskih izbora sastala dva puta – da se konstutiuše i da usvoji zveštaj o Kosovu. Još nije sastavljena Vlada Srbije, još se ne zna ko će biti šef diplomatije, još se ne zna da li u vladi opstaju otvoreno proruski ministri koje uopšte ne kriju da im je politika Rusije najvažnija.

To što opozicioni predstavnici iznose mišljenja suprotna državnoj politici je očekivano. Od predizborne kampanje, pa do danas, jasno i bez većih odstupanja opredeljeni su proruski političari, uvereni da je ruski interes jednak srpskom interesu i bez udubljivanja u pitanje “od čega ćemo da živimo”. Ima i onih koji su od početka za sankcije i otklon od Putina, ali su oni mnogo tiši. Stranke vladajuće koalicije retko se oglašavaju stranačkim stavovima, već o važnim temama govore predstavnici izvršne vlasti, pa do mišljenja narodnih poslanika možemo doći samo posredno, preko njihovih lidera.

Iz SAD se najbolje vidi

U okviru višednevne posete Sjedinjenim Američkim Državama, delegacija Stranke slobode i pravde (SSP) u kojoj su Dragan Djilas, Borko Stefanović i Marinika Tepić posle niza sastanaka  u Stejt departmentu saopštila je da je neophodno uskladjivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU uz ocenu da je ponašanje Evrope prema Srbiji bilo pogrešno, kao što su pogrešne pretnje zamrzavanjem procesa evropskih integracija koje se čuju iz Brisela.

„Mi smo svesni da je ovo trenutak u kojem moramo da se opredelimo i zato Srbija ne sme da napravi grešku kojom će samu sebe da marginalizuje i isključi iz tokova savremene civilizacije. Evropska unija je naš najveći trgovinski partner, ekonomski razvoj Srbije uslovljen je činjenicom da najviše direktnih investicija dolazi sa Zapada, a odgovorna spoljna politika kojoj je interes Srbije na prvom mestu mora se zasnivati na ovim činjenicama“, naglasio je Djilas.

Time je jasno potvrđen stav Borka Stefanovića koji je pre više od mesec dana najavio da će inicirati raspravu i usvajanje dokumenta u Skupštini o uvođenju sankcija Rusiji.

Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac više puta je ponovio da je stav DS po tom pitanju poznat i da podržava sancionisanje odgovornih za agresiju. I ostale proevropske stranke iznele su slične stavove. Pokret slobodnih gradjana izjasnio se još kada je Sergej Lavrov trebalo da poseti Beograd, a i Radomir Lazović iz „Ne davimo Beograd“ govorio je o tome da “sankcije treba da budu restriktivne mere protiv ljudi koji donose odluke da se uđe u rat, a ne nešto što treba da pogađa ljude, obične ljude, sportiste ili kulturne radnike.” Kopredsednik stranke „Zajedno“ Nebojša Zelenović ocenio je da je ruska agresija na Ukrajinu postala „očigledna pretnja opstanku čovečanstva“ i da bi zbog toga Srbija trebalo da se priključi sankcijama protiv Rusije.

Nešto drugačije mišljenje od početka ima Narodna stranka, čiji je lider Vuk Jeremić u maju tvitovao da “sankcije ne pogađaju one kojima su namenjene, već običan narod i Srbija bi zato trebalo da bude protiv uvođenja sankcija bilo kojoj državi”. Kasnije je rekao kako ne veruje da su pritisci na Srbiju toliko jaki i da traži odgovor od vlasti – šta će se tačno dogoditi ako Srbija ne uvede sankcije Rusiji. Pošto tog odgovora već četiri meseca nema, već se samo ponavlja da trpimo pritiske, ni Narodna stranka nije menjala stav, ali joj tema Ukrajine svakako nije u fokusu. 

Oni koji su za uvođenje sankcija govore o nekakvim moralnim i vrednosnim razlozima.Kada je reč o moralnim razlozima, sankcije ne pogađaju one kojima su namenjene, već običan narod i Srbija bi zato trebalo da bude protiv uvođenja sankcija bilo kojoj državihttps://t.co/Xdfsplapqs

— Narodna stranka (@StrankaNarodna) May 24, 2022

Proruske stranke dosledne

Ni desničarske ili kako sebe nazivaju “patriotske “ stranke opozicije ne oglašavaju se o Rusiji svakodnevno, ali kada se izjasne, kod Dveri, Zavetnika ili Novog DSS-a,  primetićemo da nema promene u stavovima.

“Rusija je naš strateški saveznik i garant očuvanja KIM u sastavu Srbije”, govorio je Boško Obradović i pre i posle izbora, kritikovao glasanje Srbije u UN kojim se osuđuje agresija, pozivao da se ne uvode sankcije. Jeste da su se Dveri u međuvremenu mnogo više bavile prajdom i lošim uticajem koji bi šetnja LGBT populacije imala na “tradicionalnu porodicu”, nedavno su pozdravili potpisivanje sporazuma za koje sami potpisnice tvrde da je običan protokol, a Dveri da je “potpisivanje važno za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije”.

Pokret Zavetnici formirao je sa Dverima “Blok za sankcije protiv Rusije” još u aprilu, sasvim očekivano, jer im je to bila jedna od najznačajnijih predizbornih tema. Krajem maja liderka Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski je stav malo revidirala rekavši da jeste uvođenje sankcija pogubno po Srbiju, da ne treba da anatemišemo zemlju koja nam nikad nije slala ultimatume, a opet i da bi Srbija trebalo da sledi primer Mađarske koja jeste uvela sankcije Rusiji, ali je “okrenuta ka obe strane”.

Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović više puta je rekao  da bi uvođenje sankcija Ruskoj federaciji bilo pogubno za srpski nacionalni interes, a nedavno je izjavio da je “svaka saradnja sa Ruskom federacijom i svako produbljivanje saradnje ne samo na političkom nivou već i na ekonomskom i vojnotehničkom, dobra stvar za Srbiju.”

Ministri potpuno neusklađeni

Ministar unutrašnjih poslova, koji je ujedno i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, sa zvaničnog naloga MUP-a svakodnevno zasipa medije saopštenjima sa ličnim pečatom koji se mogu tumačiti pre kao stranački nego kao Vladin stav. Vulin je kao i uvek otišao korak dalje u odbrani saradnje sa Rusijom, pa potpisivanje sporazuma Nikole Selakovića i Sergeja Lavrova, za koje su objašnjenje tražili i Evropljani i Amerikanci, prebacio u priču o zamišljenom “srpskom svetu” na čijem je čelu Vučić, te rekao da Srbija ne treba da se zavarava da će ikad biti deo EU. Vulin je ranije izjavio da će uvek biti protiv uvođenja sankcija Rusiji kao i da oni koji na tome „insistiraju žele da slome duh ovog naroda“. 

Ministar bez portfelja Nenad Popović koji je i lider prilično nepoznate Srpske narodne partije više puta je ponovio stav Vlade Srbije da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. Narodni poslanik Dragomir Karić koji je i sada zvanično na čelu Pokreta snaga Srbije, mada je i njegova stranka uvek na listi Aleksandra Vučića, nije se oglašavao. Zato je fondacija Braća Karić stav iznela tako što je nagradu  koju “ po dvadeset i peti, jubilarni put, stvaraocima, vizionarima, humanistima; ljudima koji svojim delima stvaraju jednu bolju budućnost  Srbije, Evrope i Sveta” dodelila, izmedju ostalih, Vladimiru Putinu.

Dačić pre izbora i posle izbora

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić u predizbornoj kampanji govorio je da su oni koji se zalažu za uvođenje sankcija Rusiji – protiv Srbije. Kad su glasovi prebrojani, stav je malo ublažio i apelovao “da se pitanju uvođenja sankcija Rusiji pristupi bez iracionalnosti i naglasio da Srbija treba da gleda svoje interese”, odnosno da treba proceniti “šta se dobija, a šta se gubi”. Kada se otvorilo pitanje potpisanog sporazuma sa Rusijom, Dačić je kao bivši šef diplomatije istakao da je on potpisao nekoliko takvih sporazuma i da oni ne utiču na spoljnu politiku. Odgovornost za odluke ipak je prepustio predsedniku države. 

“U ovim prelomnim trenucima za naš narod i državu potrebno je narodno jedinstvo i stabilnost, i pozivam sve političke stranke da stanu iza ovakve politike Vučića. Što se tiče mene lično i Socijalističke partije Srbije, kao i uvek stojimo čvrsto u podršci predsedniku Vučiću, za očuvanje mira i zaštitu naših nacionalnih i državnih interesa“, rekao je Dačić  ne precizirajući šta je trenutno naš državni interes.

Ni SNS nije jedinstvena

Da li zato što lider najjače partije u Srbiji kao predsednik države ipak pokušava da balansira i odlaže bilo kakvu odluku, tek ostali članovi SNS-a takođe ne iznose jedinstven stav. Visoki funkcioner te stranke i predsednik Vojvođanske vlade Igor Mirović ocenio je da bi “uvođenje sankcija na duži rok Srbiji nanelo veliku političku i još veću ekonomsku štetu  zato što bi Srbija izgubila saveznike kada je reč o očuvanju integriteta”.

Njegova stranačka koleginica Zorana Mihajlović ne odustaje od stava da Rusija zloupotrebljava prijateljstvo Srbije. Mihajlović je na pitanje da li bi uvela sankcije Rusiji ranije odgovorila  da je „politika naše vlade punopravno članstvo u Evropskoj uniji (EU) i to je misija u koju istinski verujem i nemam ni trunku dileme da Srbija treba da uradi apsolutno sve što treba da bi taj cilj bio ispunjen“.

Narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović često navodi da je “politika neutralnosti u trenutnom sukobu i apsolutnog nesvrstavanja  naša jedina nada da preživimo kao zemlja. Apsolutno je nemoguće da opstanemo ukoliko bismo to promenili. Borimo se samo za Srbiju i za naše interese.”  Stav države i partije brani i rečima “Jedni nas napadaju zato što imaju ‘pouzdane informacije’ da uvodimo sankcije Rusiji, pa smo već unapred veleizdajnici. Drugi nas napadaju zbog koketiranja sa Rusijom i već znaju da dobijamo sankcije od zapada, pa nam traže ostavke. Obe strane kao da priželjkuju zlo Srbiji.” 

Политика неутралности у тренутном сукобу и апсолутног несврставања је наша једина нада да преживимо као земља. Апсолутно је немогуће да опстанемо уколико бисмо то променили. Боримо се само за Србију и за наше интересе.

— Владимир Ђукановић 🇷🇸 (@adv_djukanovic) September 27, 2022

Na zvaničnoj stranici Srpske napredne stranke postoje vesti o pritiscima, kao i izjava šefa diplomatije Nikole Selakovića  da „Srbija nijе mеnjala svoj principijеlni stav” i da nike uvodila sankcije. “Kada jе rеč o poštovanju principa nеpovrеdivosti granica, a tu jе i pitanjе Ukrajinе, tu jе naš stav jasan i nеma dilеmе i taj stav sе nе mеnja. Ako bi Srbija mеnjala takav stav, Srbija bi pucala sеbi u nogе, pljunula sеbi u licе, kako onda da odbranitе poziciju opstanka KiM u Srbiji“, naglasio jе Sеlaković. 

Jedina kojoj je sve jasno je premijerka Srbije i potpredsednica SNS Ana Brnabić koja iz Japana poručuje da Srbija “nije neutralna”. 

“Naša pozicija je jasna, pridružili smo se rezolucijama UN i deklaracijama EU, osudili agresiju. Naše Ministarstvo spoljnih poslova je jasno reklo da nećemo priznati rezultate referenduma. Jedina razlika je što ne želimo da uvedemo sankcije Rusiji”, rekla je Brnabić. 

Šta će biti konačna odluka i da li će vladajuća većina promeniti stavove, zavisi od narednog obraćanja predsednika Srbije javnosti, koje je zakazano za 8. oktobar kada bi, kako je najavio trebalo da govori o tome kakvu će Srbija voditi politiku i na međunarodnom planu.

Naslovna fotografija: Ministarstvo spoljnih poslova