Politička odgovornost retkost u Srbiji

Tim Istinomera 5. 11. 2015.

[POTPIŠITE DEKLARACIJU O POLITIČKOJ ODGOVORNOSTI]

Rumunski premijer Viktor Ponta objavio je da podnosi ostavku posle požara koji se u petak dogodio u klubu u Bukureštu, kada je stradalo 32 ljudi, i dan nakon što je 20.000 ljudi protestovalo tražeći njegov odlazak.

„Vraćam svoj mandat premijera, podnosim ostavku, i prema tome i moja vlada. Nadam se da će ostavka vlade zadovoljiti ljude koji su bili na ulicama“, rekao je Ponta novinarima.

Ovakvi potezi su u razvijenim demokratskim društvima prirodna posledica skandala ili afera. Istinomer je već pisao o primerima kada su se političari osetili odgovornim za propuste u resorima za koje su zaduženi ili su zbog senke koja je pala na njih, bili prinuđeni da se povuku. Tako je, recimo, nemački predsednik Kristijan Vulf pre tri godine dao ostavku nakon što je obelodanjeno da je kredit uzeo po povoljnijim uslovima od onih koji su bili dostupni drugim građanima. Nemačka ministarka obrazovanja Annette Schavan podnela je ostavku zbog skandala u vezi sa plagiranjem. Naime, anonimna osoba je na Internetu objavila tvrdnju da je njena doktorska teza plagijat, a Univerzitet u Dizeldorfu izglasao je oduzimanje njenog doktorata. Početkom 2013. godine Jérôme Cahuzac, francuski ministar za budžet, podneo je ostavku nakon što je pokrenuta istraga o izbegavanju plaćanja poreza posedovanjem neprijavljenog bankovnog računa u švajcarskoj banci. Sličnih primera ima još.

Ovakve ostavke u Srbiji vrlo su retke. Za velike tragedije koje su se nažalost dogodile, poput požara u novosadskom klubu “Kontrast” u kome je život izgubilo šestoro mladih ljudi pre 3 godine, još uvek nema pravosnažnih presuda za odgovorne! Iako postoji veliki broj krivičnih prijava koje su podnosili roditelji nastradilih, odgovornost državnih organa, institucija ili inspektora niko nije spominjao!

Očekivalo se da neko preuzme odgovornost i kada je u martu ove godine u padu helikoptera Vojske Srbije poginulo sedam osoba. Međutim, premijer Aleksandar Vučić je tada kazao:

Konferencija za medije nakon sednice Predsedništva Srpske napredne stranke, 16.03.2015. godine

„Ja preuzimam svaku vrstu odgovornosti na sebe. Da su me pitali ja bih rekao – idite spasite to dete. Evo, ja to uzimam na sebe, ja bih to rekao u svakom trenutku. Tako da, ne morate da jurite Gašića i Lončara, jurite mene. Lakše je mene da skinete nego njih, jer ja njih neću da dam.“

Ovakve izjave profesorka Srbijanka Turajlić naziva potpunim obesmišljavanjem pojma odgovornosti.

“To da on preuzima odgovornost jedna je potpuno prazna floskula, zbog koje bi premijer trebalo ozbiljno da se stidi. Gospodin Vučić je uspeo da potpuno obesmisli pojam preuzimanja odgovornost. Preuzeti odgovornost za nešto znači snositi posledice za ono što se desilo. Premijer u ovoj zemlji naravno ne snosi posledice ni za šta – počev od haosa koji je kreirao i koji i dalje uspešno kreira”, kazala je profesorka Turajlić za Istinomer.

Srbijanka Turajlić / Foto: Istinomer

U toku ove godine premijer Vučić je više puta isticao da na sebe preuzima odgovornost za postupke pojedinih ministara. Poslednji put je to učinio kada su se u javnosti pojavili snimci na kojima se vidi da se tadašnji ministar policije i aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastajao sa Rodoljubom Radulovićem, jednim od bliskih saradnika narko-bosa Darka Šarića. Premijer je kazao da je znao za postojanje tih snimaka i da oseća “i sopstvenu moralnu odgovornost“.

“Ima i moje odgovornosti zašto sam izabrao gospodina Dačića i ja sam spreman da je snosim, svaku vrstu političke odgovornosti. Pošto vidim da u ovoj zemlji niko nema nikakvu odgovornost samo je ja imam, nema problema i za ovo sam ja kriv”, kazao je Vučić.

U poplavama kojim je pogođena praktično trećina Srbije, poginulo je 57 osoba, a evakuisano je oko 32.000 ljudi. Iako je bilo obećanja da će nadležni državni organi ispitati da li je bilo propusta u postupanju pojedinaca u sistemu odbrane od poplava i dalje niko nije odgovarao za ljudske žrtve i materijalnu štetu!

Poplave u Srbiji, maj 2014. / Foto: FoNet

Kao i u slučaju poplava, niko se nije osetio odgovornim ni kada su prošle godine tri politička funkcionera optužena da su plagirali svoje doktorske disertacije. Nebojša Stefanović, Siniša Mali i Aleksandar Šapić nisu ponudili ostavke na svoje funkcije, a državne institucije su prebacivale odgovornost za reakciju sa jedne na drugu.

Nakon tri priče Mreže za istraživanje kriminala i korupcije, u kojima su na osnovu zvaničnih registara i dokumenta, novinari otkrili sumnjive poslove gradonačelnika Beograda, ni Siniša Mali ni ljudi koji su ga na to mesto postavili, ne vide razlog da ponesu bilo kakav vid odgovornosti.

„Pošteno i savesno obavljam svoj posao i smatram da svaki građanin Srbije koji ima bilo kakvu informaciju o bilo kakvom krivičnom delu, treba to da je podeli sa nadležnim organima. Ja ću se u svakom trenutku odazvati na poziv nadležnim organima i odgovoriti na bilo koje pitanje“, kazao je Mali.

I kada se u Srbiji dogode slučajevi da neko podnese ostavku ili bude smenjen zbog nesavesnog obavljanja posla, naredno nameštenje tog državnog funkcionera potpuno obesmišljava taj čin odgovornosti. Primer Žarka Obradovića koji je smenjen u rekonstrukciji Vlade Ivice Dačića septembra 2013. godine je možda najbolji primer za to. Obradović je uporno izbegavao da prihvati svoju odgovornost za propuste tokom organizovanja male mature, a nakon što je tokom rekonstrukcije, nezvanično upravo zbog te afere, izgubio funkciju izjavio je:

Nedeljnik, 29. 8. 2013. godine.

„Mandat sam stavio na raspolaganje predsedniku Dačiću i partiji. To je čin ličnog i, uveren sam, odgovornog odnosa prema partiji.“

Njegov odlazak iz ministarske fotelje, nije značio i ostanak bez državne plate. U sadašnjem sazivu Narodne skupštine, Obradović je preuzeo poslaničku funkciju.