Politička odgovornost retkost u Srbiji
“To da on preuzima odgovornost jedna je potpuno prazna floskula, zbog koje bi premijer trebalo ozbiljno da se stidi. Gospodin Vučić je uspeo da potpuno obesmisli pojam preuzimanja odgovornosti", kaže za Istinomer Srbijanka Turajlić.
Ovakvi potezi su u razvijenim demokratskim društvima prirodna posledica skandala ili afera. Istinomer je već pisao o primerima kada su se političari osetili odgovornim za propuste u resorima za koje su zaduženi ili su zbog senke koja je pala na njih, bili prinuđeni da se povuku. Tako je, recimo, nemački predsednik Kristijan Vulf pre tri godine dao ostavku nakon što je obelodanjeno da je kredit uzeo po povoljnijim uslovima od onih koji su bili dostupni drugim građanima. Nemačka ministarka obrazovanja Annette Schavan podnela je ostavku zbog skandala u vezi sa plagiranjem. Naime, anonimna osoba je na Internetu objavila tvrdnju da je njena doktorska teza plagijat, a Univerzitet u Dizeldorfu izglasao je oduzimanje njenog doktorata. Početkom 2013. godine Jérôme Cahuzac, francuski ministar za budžet, podneo je ostavku nakon što je pokrenuta istraga o izbegavanju plaćanja poreza posedovanjem neprijavljenog bankovnog računa u švajcarskoj banci. Sličnih primera ima još.
Ovakve ostavke u Srbiji vrlo su retke. Za velike tragedije koje su se nažalost dogodile, poput požara u novosadskom klubu “Kontrast” u kome je život izgubilo šestoro mladih ljudi pre 3 godine, još uvek nema pravosnažnih presuda za odgovorne! Iako postoji veliki broj krivičnih prijava koje su podnosili roditelji nastradilih, odgovornost državnih organa, institucija ili inspektora niko nije spominjao!
Očekivalo se da neko preuzme odgovornost i kada je u martu ove godine u padu helikoptera Vojske Srbije poginulo sedam osoba. Međutim, premijer Aleksandar Vučić je tada kazao:
Ovakve izjave profesorka Srbijanka Turajlić naziva potpunim obesmišljavanjem pojma odgovornosti.
U toku ove godine premijer Vučić je više puta isticao da na sebe preuzima odgovornost za postupke pojedinih ministara. Poslednji put je to učinio kada su se u javnosti pojavili snimci na kojima se vidi da se tadašnji ministar policije i aktuelni ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastajao sa Rodoljubom Radulovićem, jednim od bliskih saradnika narko-bosa Darka Šarića. Premijer je kazao da je znao za postojanje tih snimaka i da oseća “i sopstvenu moralnu odgovornost“.
U poplavama kojim je pogođena praktično trećina Srbije, poginulo je 57 osoba, a evakuisano je oko 32.000 ljudi. Iako je bilo obećanja da će nadležni državni organi ispitati da li je bilo propusta u postupanju pojedinaca u sistemu odbrane od poplava i dalje niko nije odgovarao za ljudske žrtve i materijalnu štetu!
Kao i u slučaju poplava, niko se nije osetio odgovornim ni kada su prošle godine tri politička funkcionera optužena da su plagirali svoje doktorske disertacije. Nebojša Stefanović, Siniša Mali i Aleksandar Šapić nisu ponudili ostavke na svoje funkcije, a državne institucije su prebacivale odgovornost za reakciju sa jedne na drugu.
I kada se u Srbiji dogode slučajevi da neko podnese ostavku ili bude smenjen zbog nesavesnog obavljanja posla, naredno nameštenje tog državnog funkcionera potpuno obesmišljava taj čin odgovornosti. Primer Žarka Obradovića koji je smenjen u rekonstrukciji Vlade Ivice Dačića septembra 2013. godine je možda najbolji primer za to. Obradović je uporno izbegavao da prihvati svoju odgovornost za propuste tokom organizovanja male mature, a nakon što je tokom rekonstrukcije, nezvanično upravo zbog te afere, izgubio funkciju izjavio je:
Njegov odlazak iz ministarske fotelje, nije značio i ostanak bez državne plate. U sadašnjem sazivu Narodne skupštine, Obradović je preuzeo poslaničku funkciju.