Političke pudlice
Pošto mu je pokušaj ujedinjenja s Draganom Đilasom – čita se kao otimačina stranke – propao, Čedomir Jovanović se zaputio po selu, da pokuca na prvu sledeću kapiju. Dodola je, usput, natrčala na Aleksandra Vučića, obigravajući oko njega plesnom tehnikom kućnog ljubimca, spremnog da bude njegova velegradska čuvarkuća. Posle Đilasa, i Vučić ga je (privremeno) oduvao. Odlučio se za manje rasne, za one koji ne prizivaju kišu. Oni prizivaju grad. Što ne znači da je Vučić trebalo da prihvati ponuđen dodolski ritual kao najbolje rešenje, naprotiv, birao je poslušnije od vragolastog Čedomira. Uprkos nadolazećoj elementarnoj nepogodi.
Jovanović se još batrga političkom scenom – na kojoj su ga već mnogi napustili – a bude li nastavio da se nudi svakome ko ima iole vlasti, sva je prilika da bi odliv el-de-pe-ovskih mozgova mogao da poprimi razmere bujične elementarne nepogode. Pripadnik jednog dela mondenskog političkog sveta smatra da je, u ovim vremenima, sasvim opravdano da radi ono zbog čega je, s gnušanjem, nekada kritikovao Borisa Tadića. A podsetimo se, Tadić je šurovao i s Vojislavom Koštunicom, i sa Ivicom Dačićem, a nedavno se preporučivao i Vučiću. Zanimljiv je taj (politički) mentalni sklop demokrata koji su, pod izgovorom da to čine zbog boljeg sutra i naše dece, spremni na pakt sa đavolom. Malo sutra. Tome nije ni Čeda odoleo. Da, kao pragmatik (da li?), očijuka s politikom na koju je, nekada (da li?) bio gadljiv. Čak i u politici – toj prljavoj raboti – takvo preduzeće je protivprirodni blud. Ili, možda, grešim?
Nećemo se previše zadržavati na prvoj petorci beogradske privremene uprave, u kojoj za Čedomira nije bilo mesta, bez obzira na visinu. Navešćemo samo njen pun sastav, i još ponešto: Nebojša Čović i Siniša Mali (kandidati SNS-a), Andreja Mladenović (DSS), Nikola Nikodijević (SPS) i Tatjana Pašić (DS). Jedna reinkarnacija bivšeg gradonačelnika i niska postava ostatka petorke, u kojoj je i jedna žena, moja bivša koleginica s početka 90-ih, u, tada, prvoj privatnoj radio-stanici u Beogradu. Isplatilo joj se novinarstvo, od radija do gradske vlasti, a ne kao ja, da drobi po tastaturi i najavljuje elementarne nepogode. Selim se u vremensku prognozu.
Vratimo se političkim sponzorušama koje niko neće. Vučić je večeras – dok ovo pišem (18. novembar) – rekao da je LDP odustao od saradnje „zbog zatrovane atmosfere za koju optužuje DS“. Ma, mora da je tako. Zar LDP nema protivotrov za sve? Lek za svaku boljku? Kako su u toj partiji mislili da participiraju u gradskoj vlasti ako nisu spremni na ujede guje? Biće da su od Vučića tražili malo veći komad kolača od onog koji mogu da svare svi njihovi kadrovi. Kojih ima više od nekoliko.
I, umesto da bude opozicija (koja nije), Čedomir i njegova stranka utapaju se u korpus koji je ili na vlasti, ili se o nju češe, ostavljajući opozicioni poligon pust, s retkim stvarnim oponentima trenutnom vlastodršcu i njegovim političkim pudlicama. Čim pokušaju da se izmigolje, vladar zategne povodac. No, no, ne može se zadnja noga dizati uz svako gradsko drvo, piški se u pesku.
Rekosmo da opozicija, uz časne izuzetke (u koje se ne ubrajaju radikali i Koštunica) ne postoji. Ulica zvrji prazna. I čeka. Njom šparta gazda, vodeći na uzici one koji bauljaju četvoronoške, a nit’ reže, nit’ laju. Laki su za dresuru i održavanje. Naučili su da šene na zadnjim nogama i mašu repom kad ih pomazi. Umeju i bačen štap da donesu, i da zakopaju kosku. Srećom, ne jedu mnogo, nemaju kad od dugog spavanja. Na izložbama će im dati one „cacibe“, za vernost i poslušnost. A kad dođe vreme parenja, i gazda ih ukrsti, imaće i mešance bez pedigrea. Dodolske pudle.
