Politički pritisak “kompletnih idiota”

Aktivisti inicijative Ne davimo Beograd, platili su još jednu od brojnih novčanih kazni za prekršaj u poslednjih nekoliko godina. Do sada oko 400 hiljada dinara. Protiv njih je pokrenuto tridesetak sudskih procesa, a među inkriminisanim nepodobštinama ove građanske grupe je i svojevrstan kuriozitet – lepljenje nalepnice na banderu.    

Ovoga puta, Radomir Lazović i Dobrica Veselinović proglašeni su krivim po Zakonu o javnom okupljanju zato što su pozvali građane u šetnju posle protesta “Maske su pale” koji je usledio  11. maja 2016. zbog rušenja u Hercegovačkoj ulici od strane ljudi pod fantomkama. Na protestu  se tog dana okupilo nekoliko desetina hiljada ljudi povodom objavljivanja izveštaja Zaštitnika građana o postupanju policije i gradskih službi koje su odbile da izađu na teren po pozivima građana.  

 

Lazović ukazuje da je iz dokumenta Zaštitnika građana bilo jasno da je neko iz vrha policije naredio službama da ne reaguju i zataškaju ovo bahato rušenje. Nešto kasnije stigao je i izveštaj policije iz koga se moglo videti da su u svemu učestvovale i razne gradske službe. 

“Isključena je ulična rasveta, a EDB je potvrdio da je od gradskih funkcionera, poprečnom vezom, naloženo isključivanje struje u tom delu grada. Paralelno, Parking servis je uklonio automobile koji su smetali rušenju, a Gradska čistoća nije čistila ulicu te večeri”, objašnjava Lazović.

Zbog neizmirene novčane kazne, po rešenju Prekršajnog suda ovaj aktivista zamalo da početkom jula završi u zatvoru od 20 dana. Međutim, zahvaljujući donacijama građana to se nije dogodilo. Sudska odluka je izvršena, budžet  je namiren. 

“Reč je političkom pritisku i zastrašivanju”, kaže Lazović. On podseća da je Inicijativa već od prvih protesta zbog fantomskog rušenja u Savamali pod različitim vidovima pritisaka. Ceo državni vrh se upregao “u relativizaciju i opravdavanje ovog zločina”, a aktivistima Inicijative su stizali sudski pozivi zbog organizovanja protesta i ukazivanja na kršenje zakona tokom sprovođenja projekta “Beograd na vodi”. Pokrenuta je i čitava medijska kampanja u listovima “Informer“, “Alo“, “Srpski telegraf“, kao na televizijama “Pink“ i “Studio B“.

Učestale pretnje, pritisci i napadi u javnom prostoru i na društvenim mrežama uredno su prijavljivani tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ”od poziva na ubijanje, kamenovanje, nabijanje na kolac, zabadanje noževa i vezivanje žicom, do poziva na silovanje, prebijanje, metak u čelo i slično”, napominje Lazović. 

“Do sada smo podneli više od 30 prijava, uključujući i one za realne fizičke nasrtaje ili praćenja. Do danas nadležni nisu reagovali ni po jednoj. Jednostavno, nakon prijave i prikupljanja informacija gubi se svaki trag daljem bavljenju ovim slučajevima“, ističe Lazović. 

Beograd na vodi se i dalje gradi, a najavljuju se i novi radovi u centralnoj gradskoj zoni, uz postojeće koji već duže vreme traju. Ili, kako ističu stručnjaci, Beograd se brutalno ruši i razgrađuje, uprkos pravnim i urbanističkim normama. Ali sudska vlast se na taj deo upozorenja pravi mrtva. O postupanju po tim prijavama i tužbama zvanično se niko ne oglašava.

Ovo bi mogao da bude kroki srpske apsurdne svakodnevice – stradaju građani koji zarad normalnog života pokušavaju da spasu zakon, a time i državu, dok na temelju nepravde nastaju kulise društvenog uređenja po meri aktuelne vlasti.

Pedesetosmogodišnji Slobodan Tanasković, čuvar firme “Iskra” koja je takođe srušena, bio je  jedan od neposrednih svedoka rušenja u Hercegovačkoj ulici od grupe ljudi maskiranih fantomkama, u noći između 24. i 25 aprila 2016. On je u političkom magazinu “Radar”, emitovanom na RTV Vojvodini, samo par dana nakon događaja, svedočio o pretrpljenom strahu izjavljujući  da je “te noći mislio da je mrtav čovek”.

Nakon mesec dana, njemu je pozlilo, prebačen je u predinfarktnom stanju na VMA i ubrzo je preminuo, po zvaničnoj verziji – od upale pankreasa. 

Prema pisanju lista “Blic“, u maju 2016. godine, zdravstvena inspekcija je u redovnom postupku nadzora po nalogu ministra zdravlja Zlatibora Lončara tražila od nadležnih sa Vojnomedicinske akademije da im se što pre, a najkasnije u roku od jednog sata, stavi na uvid kompletna medicinska dokumentacija pacijenta Slobodana Tanaskovića. 

Ovaj nesrećan događaj uznemirio je vlasnike srušenih objekata u Savamali i “izazvao strah za sopstveni život”. Tako je, sticajem okolnosti, ostalo i nerazjašnjeno zašto je ministar Lončar tražio uvid u zdravstvenu dokumentaciju preminulog Tanaskovića, pa i da li je na to uopšte imao pravo? Naime, po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, uvid u posebno osetljive podatke, u koje spadaju oni  iz zdravstvenog kartona, po članu 17. nikome nije dozvoljeno bez odobrenja ovlaščenog lica. 

Protestom u aprilu ove godine Inicijativa Ne davimo Beograd obeležila je tri godine od nezakonitog noćnog rušenja objekata na površini od oko 1.000 kvadratnih metara u Savamali koje je usledilo da bi se širila građevina “Beograd na vodi”. Rušilački pohod su organizovali  “kompletni idioti”, kako je ocenio Predsednik Republike. I pored niza tužbi i građanskih protesta, do danas nije zvanično utvrđeno ko je to organizovao pa ni ko je izvršio. Inicijativa je simbolički podigla spomenik ispred Skupštine grada tadašnjim čelnicima, gradonačelniku Siniši Malom I gradskom menadžeru Goranu Vesiću.

U međuvremenu, Siniša Mali je postao ministar finansija, a Vladimir Rebić direktor policije. Nebojša Stefanović je danas u fotelji ministara unutrašnjih poslova, dok je  Darko Glavaš, gradski sekretar a, kako kažu u Inicijativi, za njega postoje i indicije da je rukovodio rušenjem.

Za Filipa Ejdusa, vanrednog profesora Fakulteta političkih nauka kažnjavanje aktivista Inicijative  deluje kao scena iz Alana Forda: „Slučaj nije rešen, ali su oni koji su nazvani kompletnim idiotima, nagrađeni i nalaze se na visokim funkcijama u državi. Umesto da kaznite nasilnike, vi kažnjavate one koji su digli glas protiv nasilja“.

Radomir Lazović kaže da “živimo u državi koju je preotela korumpirana politička elita”. Inicijativa ima nameru da se tome još više suprotstavi i napominje da su u svim opštinama u glavnom gradu već formirani mesni odbori.

Kada je reč o bahatom rušenju u Hercegovačkoj ulici i nezakonitoj gradnji Beograda na vodi, Lazović ističe – ozbiljna tužba je uveliko u pripremi.