Politički triler Sulejmana Ugljanina

Nakon proglašenja preliminarnih izbornih rezultata, u kratkom govoru sa krova jednog automobila, Ugljanin je okupljenima trijumfalno poručio da Aleksandr Vučić nije uspeo da pobedi u Novom Pazaru. Njegove pristalice su u zanosu skandirale „Živjela Sandžačka republika“ i time samo zagolicale dalji rasplet događaja.

Foto: BlicTV / Printscreen

Već sutradan Ugljanin je bacio novu varnicu. U uzavrelo političko polje uneo je novi termin „srpska država Srbija“, označivši je kao nepremostivi zid između Bošnjaka i normalnog života na ovim prostorima.

Prema njegovim rečima, „ta“ država želi da legalizuje zločin genocida i sve druge zločine, kao političko sredstvo za osvajanje teritorija i rešavanje političkih pitanja. To je bilo dovoljno da zaboravimo da su uporedo sa bošnjačkim, održani izbori i za nacionalne savete drugih manjinskih naroda u Srbiji.

 

U  intervjuu posle te izjave Ugljanin je „preveo“ svoju ocenu. 

 

„Pod tim pojmom podrazumijevamo paralelne strukture sudstva, tužilaštva, policije, vojske, i drugih službi bezbjednosti u Republici Srbiji koje su od 1990. godine do danas odgovorne za zločine genocida i sve druge zločine tokom teritorijalnih osvajanja na prostoru bivše SFRJ“, istakao je predsednik SDA. 

 

Nije propustio da upravo te strukutre označi kao „realnu opasnost i prijeteću silu za bošnjački narod u Srbiji“.

 

Ne bi bilo zanimljivo da za tu „realnu opasnost“, rešenje nije našao, čini se, daleko od nadležnosti Saveta jedne nacionalne manjine.

 

„Naš je cilj da ta neman, ta fašistička tvorevina nestane putem lustracije iz ove naše, da kažem, demokratske Republike Srbije“, započeo je izlaganje svoje ideje i nastavio „da nakon toga svi zajedno gradimo jednu evropsku, normalnu, pravnu državu Srbiju, državu svih njenih građana koja će biti zasnovana na vladavini prava, pravnoj sigurnosti i jednakosti pred zakonom, a u kojoj će Bošnjaci biti konstitutativan narod, a Sandžak jedna od autonomnih regija.“

 

U ponedeljak Ugljanin je rekao da Bošnjaci od raspada bivše SFRJ još uvek u Srbiji nisu uspeli da dobiju ranije stečeno pravo naroda. Bošnjaci su, inače, to ime odabrali za sebe na početku ratnog vihora devedesetih.  U nekadašnjoj SFRJ postojala je nacionalna pripadnost Musliman. Nije propustio priliku da kaže da je Sandžak okupirana zemlja i da status tog područja nije rešen od 1912. godine.

 

Izvanredno prestrojavanje

 

Političku karijeru Sulejmana Ugljanina odlikuju česta prestrojavanja, zapaljive izjave i neprimetno prisustvo u Vladi. Od jula 2008. do 2014. godine bio je ministar bez portfelja u čijoj nadležnosti je bila Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.

 

Foto: FoNet / Vlada Srbije

Na pitanje kako mu je u Beogradu, u jednoj emisiji neformalnog karaktera, iz maja 2009. godine odgovorio je „izvanredno“ i dodao da se vladi, čiji je tada bio član, meri svaki potez ali da „već imamo dobre rezultate“. 

 

U toj vladi bio je ministar zajedno sa svojim ljutim političkim protivnikom i bivšim bliskim saradnikom sa kojim je, inače, osnivao SDA – Rasimom Ljajićem. Tvrdio je da njih dvojica nikad nisu bili u sukobu, zbog čega je od Istinomera dobio ocenu „neistina„. 

 

Ipak, nekoliko godina kasnije, izjavio je da su Ljajićevi ljudi ubijali Bošnjake u Sandžaku.

 

„Ja imam mog kolegu Ljajića, čiji su drugovi, bliski saradnici ubijali u Sandžaku Bošnjake, pucali, vršili oružane napade na porodice i do sad nisu odgovarali. A sada će morati i to pitanje da se otvori“, rekao je Ugljanin i dodao da je Ljajića, kao kolegu, upozorava, da povede računa šta njegovi ljudi rade.

 

Kao predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća, u maju 2010. godine, tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću dodelio je zlatnu plaketu za izuzetan doprinos u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju individualnih i kolektivnih prava Bonšnjaka u Srbiji. Opisujući Sandžak, u to vreme, u jednom intervjuu Ugljanin je rekao da je to izrazito multinacionalna i multiverska sredina koja nema nikakvih loših uspomena iz prošlosti, niti ima ratnih neprijateljstava i sukoba.

 

„To je sredina u kojoj, vlada tolerancija i vjerska tolerancija i nacionalna“, rekao je Ugljanin.

 

Na tom tragu, na predsedničkim izborima 2012. godine Ugljanin je podržao, upravo, Borisa Tadića.

 

To ga, međutim, nije sprečilo da kasnije izjavi kako je posle Miloševića, najviše zla Bošnjacima donela vlada Tadića i Cvetkovića.

 

„U njoj sam ja bio, trudio sam se da neke stvari promjenim, nisu promjenjene“, rekao je tada Ugljanin.

 

Na parlamentarne izbore (2012. godine) izašao je samostalno, kasnije se priklonio pobedničkoj koaliciji okupljenoj oko Srpske napredne stranke i SPS, a u avgustu te godine se saglasio sa tezom novog predsednika Tomislava Nikolića da „manjine ne treba da budu opozicija državi“.

 

Konsultacije predsednika Srbije Tomislava Nikolića i predstavnika SDA oko formiranja nove vlade, FoNet / Aleksandar Levajković

Govoreći o sporazumu sa SPS i SNS, on je izjavio da je akcenat dogovora bio na pristupanju Srbije EU, regionalizaciji, ravnomernom razvoju, borbi protiv siromaštva, ali i da se omogući što veća inkluzija Bošnjaka u svim državnim institucijama na svim nivoima.  

 

„Moj je cilj da kod prosečnog građanina Srbije, posebno kod većinskog srpskog naroda izgradimo pozitivan stav prema Bošnjacima, a da kod Bošnjaka vratimo poverenje u državu“, objasnio je predsednik SDA.

 

Kraj ministrovanja

 

Dok je Suljo brinuo o nerazvijenim opštinama, čini se da je malo ispustio iz vida svoj Novi Pazar, u kom se ekonomske prilike nisu popravljale, ali je jačao uticaj Muamera Zukorlića. Muftija je sve više postajao poželjan, ali i za svrhu gašenja požara u Snadžaku, neophodan partner vlastima. 

 

Vučić nije uzeo Ugljanina u novu vladu 2014. godine, a muftija je polako pridobijao poverenje Beograda i postajao neko ko podržava i sarađuje sa aktuelnom vlašću. Suljo se vratio, tamo gde je, ispostavilo se, najjači, u čaršiju na obalama Raške i Jošanice. 

 

Borba za premoć u ovom delu Srbije često izaziva napetost i sukobe. Neretko je gola sila zamenjivala debatu, pucale su glave, a bilo je slučajeva da se argumeti iskazuju vatrenim oružjem. 

 

Da je nestvarno moguće Sandžaklije su se uverile, 20. decembra 2016. godine kada su Ugljaninov SDA i Ljajićev SDP, verovatno pritisnuti rastom popularnosti Muamera Zukorlića, potpisali Deklaraciju o strateškom partnerstvu. Bio je to svojevrsni akt pomirenja dva višegodišnja politička konkurenta.

 

Kako su se približavali izbori za savete nacionalnih manjina Ugljanin je sve više zaoštravao svoju retoriku. Tvrdio je da Dačić i Vučić nisu ispoštovali sporazum koji su potpisali sa njim 2012. godine i da je zbog toga napustio vladu. 

 

„Ja sam kao što znate napustio tu Vladu, tu bandu“, rekao je Ugljanin, zaboravljajući da je 2014. Aleksandar Vučić podneo ostavku i da su zato raspisani zbori.

 

Bio je veoma oštar prema poslednjoj vladi u kojoj je bio ministar. 

 

„Svaki zahtev, svaki problem koji bih iznio na vladi o ponižavanju o ovim ubistvima, vjerujte moram to da vam kažem, jer stenografske beleške vlade ne izlaze u javnost, to je bio histeričan smeh. Oni su uživali slušajući to kako neko maltretira Bošnjake i kako se ja žalim. Monstruozna stvar. Nenormalni ljudi. Prema tome od takve Vlade se ne može očekivati ništa. Autonomija Sandžaka, izgradnja specijalnih stabilnih institucija, da se zlo spriječi u korjenu, to je minimum za vaš i naš opstanak ovde. Bez toga života nema“, poručio je svojim simpatizerima.

 

Početkom marta ove godine, na skupu u Novom Pazaru, pomalo iskupljujući se, poručio je prisutnim građanima da je šest godina bio u Vladi Srbije i da je uspeo da uspostavi dobru komunikaciju i saradnju „sa tim dobroćudnim, vrijednim, radnim, ali siromašnim Srbima“ u nerazvijenim opštinama. 

 

„Upoznao sam i tu lijepu zemlju, plodnu zemlju koja se zove Srbija, ali sam upoznao i najviše zlo, monstruozno na svijetu, koje se zove država Srbija. To su oni koji vladaju, to su oni banditi koji vladaju“, bio je vrlo kritičan prema svojim nekadašnjim koalicionim partnerima bivši ministar.

 

Isticao je da Ana Brnabić nije bošnjački premijer i da Aleksandar Vulin i Ivica Dačić nisu ministri koji predstavljaju bošnjački narod. Hvalio je državu Kosovo i upozoravao da će pozvati međunarodne predstavnike da preuzmu kontrolu nad policijom, sudstvom i tužilaštvom u Sandžaku. Deluje da je tako ponovo doveo u pitanje svoju izjavu da manjine ne mogu biti opozicija državi.

 

Foto: FoNet / SDA

Bokser u političkom ringu

Sulejman Ugljanin rođen je 1953. godine u Kosovskoj Mitrovici, kao peti po redu od sedmoro dece. Doktor je stomatologije i specijalista stomatološke protetike. Kao stomatolog, 12 godina, je radio u Medicinskom centru u Novom Pazaru. 

 

Učestvovao je u formiranju Stranke demokratske akcije Sandžaka 1990. godine. Zbog svog političkog delovanja, period od 1993. do 1996. godine proveo je u inostranstvu, najviše u Turskoj, jer je u Srbiji za njim bila raspisana poternica. 

 

Po povratku u Srbiju, na izborima 1996. godine postao je narodni poslanik. Nedugo zatim, 1997. godine oduzet mu je poslanički imunitet i protiv njega je pokrenut sudski postupak zbog optužbi za secesiju i neprijateljsku delatnost. Proces je obustavljen tek 2009. godine.  Od 2004. do 2008. godine bio je predsednik opštine Novi Pazar, za to vreme opština je dobila status grada. 

 

U mladosti se bavio boksom, deset godina bio je borac u polusrednjoj kategoriji. Boks ga je najpre naučio da dobija, a potom i da zadaje udarce, kako je rekao u jednom intervjuu „mnogo sam više udaraca dobio u politici, posebno niskih, nego u boksu“

 

Upravo u maniru iskusnog boksera, Ugljanin se, držeći gard, kreće po političkom ringu Sandžaka i Srbije. Uvek spreman da isprovocira protivnika kome je odlutala pažnja na drugu stranu, ne bi li ishitrenu i nepromišljenu reakciju konkurenta pretvorio u svoju prednost. Umesto krošea i aperkata danas se mudro koristi političkom trgovinom, strateškom promenom mišljenja, rizničnim napadima i taktičnim odbranama.

 

Posle skoro 30 godina u političkoj areni i sa bezbroj rundi iza sebe, ne razmišlja „da baci peškir“. Mnogo puta je iz poraza izlazio kao pobednik i iz nokauta ustajao u poslednjoj sekundi. Naučio je da prilagođava svoje stavove pozicijama koje zauzme i da ih upodobi sa svim okolnostima u kojima se nađe. Po svemu tome, na sreću, a možda malo više nažalost, u Srbiji nije jedini.