Ponos od voska
Šuška se da Dragan Marković, sudskim organima poznat i kao Palma, namerava da u Muzej voštanih figura ubaci i sudiju koji ga je ovih dana osudio zbog dugačkog jezika. I muževnog stava. Ponos uračunat u kaznu. 
Palma više neće moći da diskriminiše one koji ne dele njegovo seksualno opredeljenje. On će to zapravo moći ali sud mu zabranjuje da ponavlja nestašluke iz prošlosti. A prošlost je izgledala ovako – 15. avgusta 2011. godine Palma je rekao: “Stav Jedinstvene Srbije a moj lični stav je – mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i žele da prikažu nešto što je bolest da je normalno“. Gej strejt alijansa je presavila tabak i lice D. M. je osuđeno na neponavljanje već počinjenog dela. Teška presuda ekvivalentna lakoći kojom (ni)je sprovedena reforma pravosuđa.
Jagodinski Tiso sam sebe je balsamovao među besmrtnike izjavom kojom uzdiže sebe ponoseći se presudom i kaznom jerbo je njegova diskriminatorska reč doprinela da sramna parada ne bude održana. Aneks na ponos jeste i njegov lični doprinos sprečavanju krvoprolića koje se prilikom organizovanja takvih manifestacija u Srbiji podrazumeva. Zbog toga vlasnik Muzeja i nekoliko primeraka mehanizacije koje renta ugljenokopima u Kolubari zaslužuje počasno mesto među voskiranim replikama velikana. Tik uz Mocarta i Šopena.
Ukoliko se slične presude dokopa i Nebojša Bakarec, društvo u muzeju biće kompletirano. Jer i Bakarec je zagovornik nenasilja na beogradskim ulicama te je u tu svrhu napisao da su LGBT osobe ipak bolesne i da im je zbog toga potrebno obezbediti stručnu pomoć. Tužba protiv njega čeka presudu kao što u Jagodini čeka i rastopljen vosak za vajanje njegovog torzoa. U njegov ponos nikada se nije sumnjalo, taj se davno hvalio da je zahvaljujući inicijalnoj internet komunikaciji uživo opštio sa nekom stotinom pripadnica suprotnog pola. Za muškarčinu Bakarecovog kalibra muškarci su fuj.
Animozitet koji je obuzeo Dragana i Nebojšu spram pobornika slobodne ljubavi prošarane duginim bojama nije, niti će ostati usamljen primer homofobije. To je tradicionalna tvorevina kojom je inficirano i ovo malo preostalih Južnih Slovena na evropskom putu u nepoznato. Od istih simptoma pate i mnogi koji su se tog puta dokopali odavno. Netrpeljivost koja teče iz suprotnog smera takođe je deo tradicije koja je, doduše, vekovima skrivana od radoznalih očiju. Ovi koji se svrstavaju među LGBT postojali su među nama i pre nego što je Šopen Palmi svirao na svadbi. Samo što tada nisu glasno mogli da kažu da su to što jesu. Rasterali bi svatove.
Onda je došlo novo vreme u kojem je sloboda svega i za sve omogućila javnost svega i za sve. Sukob je bio neminovan – nezrelo društvo da prihvati novodošle, novodošli nezreli da se inkorporiraju u društvo. U priči o Palmi, Bakarecu, sudijama, LGBT populaciji, nasilju i diskriminaciji sve je manje više jadno, i nezrelo. Samo je vosak postojan. On može da se modeluje onako kako kalup nalaže. Kalupe i dalje prave kojejakve palme kojima sudovi izriču kazne lakše od klečanja na kukuruzu. U to ime nova figura u jagodinskom Muzeju mogla bi da bude pun, jedar, čvrst i prezreo kukuruzni klip. Simbol srpskog ponosa.
