Porast nacionalizma među mladima – ko doliva ulje na vatru?

Autorke: Jelena Kontić, Fjoralba Sinoruka i Nikolija Čodanović

Mural osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića podelio je Srbiju na one koji žele da se on ukloni sa zida u glavnom gradu i one koji brane njegovo postojanje u jednoj od centralnih beogradskih ulica. Sukob je rezultirao protestima i jakim podelama između onih koji osuđuju i onih koji slave ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, danas jedne od dve administrativne jedinice u Bosni i Hercegovini.

Nedavni događaji u vezi sa muralom ponovo su otvorili pitanje kakva se istorija izučava u različitim zemljama regiona i kako to utiče na percepcije mladih o aktuelnim političkim i društvenim pitanjima. Dok tragaju za svojim stanovištima i identitetima, nacionalizam se nudi kao ruka spasa od strane vladajućih desničarskih struktura u zemljama Zapadnog Balkana, još uvek ranjivih nakon sukoba iz 90-ih. Omogućen poslušnim medijima i nedostatkom kritične mase, ono što se može definisati kao etnički nacionalizam podsticalo je podele i podizanje tenzija među različitim narodima u regionu, a sada usisava čak i generacije rođene nakon 90-ih.

Programski koordinator beogradske Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja okuplja mlade ljude u Srbiji koji se protive kršenju ljudskih prava i promovisanju destruktivnih narativa u društvu, Marko Milosavljević, objašnjava da treba jasno razlikovati nacionalizam i patriotizam i da ta definišuća linija leži u opravdanju, privrženosti i poricanju nasilja nad „drugima”.

Nacionalizam je ideologija koja ceni pripadnost jednoj naciji, s jasnim razlikovanjem od drugih.

Prema Milosavljeviću, nacionalizam je najraširenija ideologija među mladima zbog neadekvatnih obrazovnih sistema; oni ne dozvoljavaju prostor za alternativno sećanje na ratove 90-ih i politiku sećanja koji su potisnuli antifašističku tradiciju ovih zemalja.

„Odbrana“ murala, 10.11.2021. godine pic.twitter.com/neD9fBdHvN

— #dasenelazemo (@istinomer) November 10, 2021

Ivana Vojvodić iz crnogorske nevladine organizacije Juventas se složila s Milosavljevićem.

„Obrazovni sistem mora prepoznati potrebu za kritičkim mišljenjem, građanskim obrazovanjem i medijskom pismenošću. Imamo programe koji bi trebalo da proizvedu slobodoumnu ličnost ili uopšte ne bi trebalo da ih promovišemo. To su programi od interesa za mlade”, utvrdila je.

Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije, rekla je da je nacionalizam posledica strateških podrivajućih političkih narativa, neadekvatnog medijskog izveštavanja i dominantnih kultura u tim društvima.

„To je posledica narativa koji postoji u medijima, koji je i dalje senzacionalistički, jednodimenzionalan i ratnohuškački. Ovakav način izveštavanja o regionalnim dešavanjima doprinosi osećaju nesigurnosti kod svih građana, rekla je, dodajući da se političari često služe takvom retorikom. U takvim uslovima lakše je mrzeti „druge”, pogotovo kad nemaju priliku da ih upoznaju.

Akri Cipa, istraživač i stručnjak za spoljnu politiku u Tirani, kaže da u Albaniji nema porasta nacionalizma, ali nedostaje razumevanje i poznavanje realnosti u susednim zemljama.

„Nažalost, ovo je problematična pojava za ceo Balkan. Potrebno je više razmena mladih kako bi se u potpunosti razumeli uslovi u kojima su njihovi vršnjaci odrasli i sada žive”, rekao je.

Nepoznavanje svojih komšija

Krovna organizacija mladih Srbije objavljuje godišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u ovoj zemlji. Pejić kaže da je u 2021. godini prvi put u četiri godine zabeležen pad značaja nacije i nacionalnosti među mladima.

„Svaku drugu mladu osobu zanimaju teme nacionalnosti, kao što su rešavanje pitanja Kosova, situacija u regionu ili spoljnopolitičko usmerenje Srbije. Svaka peta osoba ili 22,7% je zainteresovana za suočavanje s prošlošću i pomirenje i to beleži pad od gotovo 10% u odnosu na 2020. godinu”, objasnila je.

U pogledu Crne Gore, rekla je da je religija jedan od najvažnijih faktora koji doprinosi naciji/nacionalnosti, a u ovom slučaju nacionalizam dolazi u svom najočiglednijem obliku. Što se tiče Albanije, Pejić je istakla da, budući da su bili izolovani gotovo 50 godina, kao i zbog jezičke barijere, većina mladih u Srbiji smatra svoje vršnjake potpunim strancima jer nisu imali prilike da ih upoznaju.

U Crnoj Gori je problem s pravoslavnom crkvom stvorio napetu situaciju u društvu, pogoršavajući tako odnose među zemljama u regionu; prošlogodišnja promena vlasti stvorila je dodatne tenzije.

„Možemo reći da je u Crnoj Gori, nažalost, nacionalizam dostigao vrhunac u prethodnoj godini i, po mom mišljenju, po prvi put je stvoren „crnogorski nacionalizam“. Na neki način smo upoznati sa srpskim, pa i hrvatskim i albanskim nacionalizmom, ali do sada nismo imali priliku da kažemo da postoji crnogorski nacionalizam”, rekla je Andrijana Radović, članica Mreže mladih Crne Gore koja okuplja 35 organizacija.

„Svi smo došli u situaciju da mislimo ah, Srbi su ovakvi, Hrvati su takvi i tako dalje, dok ne dođete u situaciju da sretnete te ljude i otkrijete da razmišljaju na isti način kao i vi i da se bore sa istim problemima”, rekla je.

Stručnjakinja za komunikacije iz Tirane Edlira Gjoni objasnila je da mnogi mladi ljudi na Zapadnom Balkanu ne poznaju jedni druge baš dobro – nisu imali mogućnosti za kulturnu razmenu.

„Dakle, da li je činjenica da mladi ne poznaju naše komšije, rekla bih da je to srž zbog čega bi mogli da postoje znaci nacionalizma u ponašanju naše omladine”, rekla je Gjoni, dodajući da mladi na Zapadnom Balkanu imaju zajedničke probleme, uključujući nezaposlenost i želju da napuste svoje domovine.

Osvrćući se na sopstveno iskustvo pre nego što je postala omladinska aktivistkinja, Radović je takođe to potvrdila.

„Ja sam neko ko je možda bio crnogorski nacionalista. Dok nisam počela da odlazim na regionalne seminare, mislila sam da su ljudi iz Srbije agresori, da su svi Hrvati ustaše i sve je to negde bilo deo mog uverenja. Ne stavljam sve Srbe u isti koš, imala sam par neugodnih situacija u Beogradu kada su mi govorili da ne postojim kao nacija. Mi to slušamo svaki dan na određenim kanalima. Zato razumem što izaziva bes u određenom delu Crne Gore. Ali ne više. Otišla sam na taj seminar i jednostavno upoznala mnoge ljude iz tih zemalja. Zbližila sam se s njima i shvatila da svi delimo iste principe i probleme”, priznala je ova omladinska aktivistkinja.

Jedan od zaključaka studije „Zajednička budućnost: Percepcije mladih o miru na Balkanu,” koju su objavili UNDP i RYCO, bio je da u celom regionu etničko-nacionalistički diskursi imaju potencijal da negativno utiču na komšijske odnose, koji su obeleženi nedostatkom konstruktivnog dijaloga i suprotstavljenim narativima o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

„Kada je nacionalizam u određenoj grupi intenzivniji, onda imate odgovore drugih grupa u kojima je možda negde bio pobuđen određeni nacionalizam, ali jačanje jednog nacionalizma, posebno u državi Crnoj Gori, neminovno znači jačanje svih drugih. Mislim da je to jako opasno za mlade, kao i za sve nas”, rekla je Vojvodić.

Rigels Xhemollari, izvršni direktor lokalne organizacije „Qendresa Qytetare”, koja svoj rad fokusira na mlade i obrazovanje, rekao je da je najvažniji faktor koji oblikuje odnose i percepcije mladih o susednim zemljama to što u školama ne uče jedni o drugima, pa čak i Albanci malo znaju o Kosovu.

„U stvari, albanska omladina, zbog loših udžbenika iz istorije u školama i nedovoljnog spominjanja susednih zemalja i istorijskih, diplomatskih i političkih odnosa, vrlo malo zna o tim zemljama”, objasnio je.

Zajednička istorija, zajednički problemi, zajednički nacionalizam

Akri Cipa smatra da istorijski kontekst ima veliku ulogu na Zapadnom Balkanu.

„Postoje istorijski konteksti i osećaji koji su tome doprineli, a to je tipično za sve balkanske zemlje danas“, istakao je.

Istorijski elementi su doprineli tome da ljudi takođe vide svaku zemlju drugačijim očima. S većinskim albanskim stanovništvom, Kosovo, koje je nekada bilo pokrajina Srbije i koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, nakon rata 1998-1999, uvek je bilo pitanje na koje su obe zemlje gledale različito: Albanci koji tvrde da je to „albanska teritorija” i Srbi koji to isto tvrde. Obe zemlje takođe pothranjuju ideju „Velike Albanije”, koja znači „spajanje svih albanskih zemalja u jednu državu” i „Velike Srbije”, koja znači isto za Srbe. Obe ove ideje stvorile su napetosti i pogrešne percepcije među običnim ljudima, što dovodi do toga da jedni druge doživljavaju kao pretnju i opasnost. A to je način povećanja etničke distance među ljudima i narodima, što može dovesti do etničkih sukoba.

Ivana Vojvodić je rekla da ljudi u Crnoj Gori „definitivno proživljavaju buđenje nacionalizma među mladima. On je vidljiv, objasnila je, u interesovanjima mladih…”

„Ovo se može videti po načinu na koji se mladi ponašaju, vrsti muzike koju slušaju, što se forsira na njihovim okupljanjima, proslavama, pa i školskim manifestacijama, iako sve više u žargonu i slengu koji koriste, načinu na koji izražavaju svoje poruke, kao što su, npr. grafiti, ili učešću na određenim skupovima koji imaju nacionalni ili verski prizvuk”, upozorila je ova aktivistkinja.

Radović je podsetila na neke diskutabilne situacije u Crnoj Gori:

„Imamo situaciju da su se pevale Thompsonove pesme na Cetinju, imamo i proslavu u Tuzima kada se klicalo Oslobodilačkoj vojsci Kosova. U Ulcinju većina Ulcinjana neće hteti da vam se obrati na crnogorskom, već na albanskom jeziku… Isticanje drugih zastava  u smislu isticanja i naglašavanja nečijeg drugačijeg identiteta je problem, a biće još i veći problem ako dopustite albansku, ali ne i srpsku… Imamo određene mlade ljude koji s ponosom ističu i veličaju ratne zločince. S druge strane, imali smo i ljude koji su na skupu na Cetinju klicali Krstu Zrnovu Popoviću, iako ga predstavljaju kao heroja”, kaže Radović.

Kada je reč o muzici, incident iz avgusta 2021. godine bio je zanimljiv primer različitih shvatanja i pitanja nacionalističkih narativa. Srpski muzičar Goran Bregović pozvan je da peva na lokalnom festivalu u Albaniji, Korča. Javnost i društvene mreže pozivale su na zabranu njegovog nastupa uz obrazloženje da je podsticao masakre tokom rata na Kosovu. Svi umetnici s Kosova koji su bili pozvani odustali su od festivala. Popularna fudbalska navijačka grupa „Tifozat Kuq e Zi” (Crveno-crni navijači) nekoliko je puta pozivala da ga vlasti otkažu i poručila da će učiniti sve da ga „sama otkaže”.

Ipak, koncert je održan, ali je to rezultiralo hapšenjem osobe koja je tokom nastupa pustila suzavac.

Preispitujući vrednosni govor mladih, Marko Milosavljević je istakao:

„Na taj način su Dragoljub Mihajlović i njegov naslednik Ratko Mladić današnji narodni heroji. Jer vlasti šalju dvosmislene poruke – deklarativne, koje imaju za cilj promovisanje mira i ulazak u EU, a evidentno je suprotno – veličanje saučesnika i ratnih zločinaca.”

***

Na osnovu studija, intervjua sa stručnjacima i mladim ljudima, nacionalizam i nepoznavanje jedni drugih, zemlje bez naučenih percepcija, i dalje su prisutni u modernom društvu na Zapadnom Balkanu.

Politički narativ koji podstiču politički lideri koji uključuje elemente nacionalizma šteti odnosima među državama i ljudima. Nedostatak odgovarajućeg obrazovanja, nedostatak putovanja i zasnovanih radnih odnosa još više doprinose jačanju postojećih percepcija.

*Tekst nastao u okviru projekta Media for all.

Naslovna fotografija: Istinomer